Igre 
Država koja je tokom pandemije postala zatvoreno ostrvo: Da li je Australija otišla predaleko?
Komentari19/09/2021
-08:10
Pre nego što se početkom 2020. godine svet suočio sa pandemijom koronavirusa, ideja o zatvorenim granicama bila je nezamisliva. Australija je prvi slučaj zabeležila na samom početku, još u januaru prošle godine, a postepeno uvođenje mera dovelo je do gotovo potpune izolacije ovog kontinenta od ostatka sveta. Australija je otišla toliko daleko da i godinu i po dana od početka pandemije građani jedne australijske države ne mogu u drugu, a putovanja u inostranstvo, barem trenutno, deluju kao nemoguća misija.
U nameri da zadrže koronavirus van kontinenta, Australija je postala zatvoreno ostrvo, koje za ulazak i izlazak iz zemlje traži posebna odobrenja. Uz to, neki potezi saveznih vlasti doveli su u pitanje i ljudske slobode, posebno kada je reč o aplikaciji koja se trenutno testira u Južnoj Australiji.
U tekstu koji je nedavno objavio "The Atlantic" navodi se da Australija trenutno "testira limite" u tome koliko dugo jedna zemlje može da održi restrikcije dok sebe i dalje naziva liberalnom demokratijom.
Politika "zero covid" i posebna odobrenja za putovanja
Australija se gotovo na samom početku obavezala na politiku "zero covid", a to znači da su mere uvođene i zatezane čak i kad se u nekom gradu pojavi jedan jedini slučaj.
Na primer, prema poslednjim informacijama, u Kanberi će mere lokdauna važiti do sredine oktobra nakon što su prijavljena 22 nova slučaja.
Te mere zapravo važe još od 12. avgusta, a 400.000 građana je završilo u lokdaunu zbog samo jednog pozitivnog testa. Planove za ponovno otvaranje narušava delta soj virusa, a vlasti sada čekaju dovoljan broj vakcinisanih građana.
Granice Australije su praktično zatvorene od marta 2020. godine.
Povezane vesti
"Granice Australije su trenutno zatvorene i međunarodna putovanja iz Australije ostaju stkriktno kontrolisana kako bi se sprečilo širenje kovida 19", navodi se na zvaničnom sajtu vlade. Dodaje se da su međunarodna putovanja dozvoljena uz posebno odobrenje.
Tanjug/AP/Joel Carrett
Srpkinja koja živi u Australiji za Euronews Srbija objašnjava kakva trenutno pravila važe. Ona se nalazi u Zapadnoj Australiji, te kaže da ta je australijska država najrigoroznija.
Kako kaže, na zapadu trenutno nema slučajeva kovida, međutim, situcija je problematična u državama Novi Južni Vels i Viktorija, gde se nalaze metropole Sidnej i Melburn.
Iako se život u mestima u kom nema virusa odvija normalno, granice su, dodaje, zatvorene da bukvalno niko ne može da uđe i izađe, a posebno odobrenje retko ko dobije.
"Za odobrenje moraš da apliciraš. Ukoliko si Australijanac i hoćeš da se vratiš u svoju državu, možeš, ali je broj ljudi koji sme da uđe u državu za nedelju dana ograničen", navodi M. M.
Karantin za one koji dođu nalazi se u hotelima. Ti hoteli imaju naravno ograničen broj mesta, pa je baš to jedan od razloga što je broj ulazaka u zemlju tačno određen. Kako naglašava M. M. taj broj se od marta 2020. godine samo smanjivao, ali se i pored toga dešavalo se da korona "izađe" iz hotela.
Iako je nedavno rodila svoje drugo dete, njeni roditelji, koji žive u Srbiji, nisu imali priliku da ga vide. Odobrenje koje se traži za ulazak stranih državljana, kaže, dobija retko ko.
Povezane vesti
"Mi da izađemo ne možemo. Trenutno odobrenje do kog ljudi najlakše dođu je ukoliko izađu na više od tri meseca. Međutim, to je za mnoge teško, ne možeš ovde da ostaviš posao, porodicu da bi otišao da vidiš nekog. I u tom slučaju veoma mali broj ljudi dobije", naglasila je ona.
Koliko su restrikcije stroge i koliko pravila važe za sve govori činjenica da na ovogodišnjem takmičenju za pesmu Evrovizije Australija nije nastupala uživo. Njihova predstavnica nije mogla da dođe u Roterdam.
Nasumična provera i rok od 15 minuta
Australija je još prošle godine u upotrebu uvela aplikaciju koja je služila za "praćenje" koronavirusa i imala zadatak da obaveštava one koji su potencijalno bili u kontaktu sa zaraženom osobom. Slične aplikacije korišćene su u nekoliko zemalja, a svuda su izazvale kontoverze kada je reč o zadiranju u privatnost.
Međutim, nova aplikacija, koja se trenutno testira u Južnoj Australiji otišla je korak dalje. Osim što prikuplja neke od najosnovnijih podataka, koristi se i prepoznavanjem lica.
"Guardian" prenosi da je reč o aplikaciji preko koje se, nasumično, šalje poruka osobama koje se nalaze u karantinu kod kuće. Koristi se prepoznavanjem lica i geolokacijom, a osobe kojima stigne moraju da odgovore u roku od 15 minuta. Tako se proveravaju njihov identitet i lokacija.
Ukoliko "padnu" test, zdravstveni zvaničnici obaveštavaju policiju, koja potom lično odlazi na adresu.
Iako su državne vlasti ovo opravdavale tvrdnjom da će se na ovaj način smanjiti troškovi hotelskog karantina, civilne grupe navode da ona ne bi trebalo da se koristi sve dok ne budu sprovedene sve zaštitne mere.
Da li je Australija žrtvovala previše slobode
U državi Viktorija u vreme pandemije je suspendovan parlament. U julu, kada je Sidnej stupio u lokdaun, na ulice je izvedena vojska kako bi pomogla u sprovođenju mera. Narednog meseca, na protestu protiv kovid mera u Melburnu i Sidneju uhapšeno je na stotine demonstranata. Uz to, od građana je zahtevano nošenje maski čak i kada su ljudi napolju i distancirani, a putovanje od Perta do Sidneja otišlo je gotovo u zaborav.
Australija je, kako navodi Konor Fridersdorf u tekstu za "The Atlantic", nesumnjivo demokratija. Ima višepartijski sistem, redovne izbore i mirnu tranziciju vlasti. Ipak potezi koje je povukla u poslednjih godinu i po dana dovode do pitanja - da li je i dalje reč o liberalnoj demokratiji.
EPA/LUKAS COCH
Australijski pristup i privremena ograničenja bila su daleko odbranjiviji u ranoj fazi pandemije, kada su mnoge zemlje bile zatvorene. Temeljna ideja vlasti bila je onemogućiti prebrzo širenje zaraze kako ne bi došlo do prezasićenosti bolničkih kapaciteta, sve do razvoja vakcine.
Kako se navodi, zasad se čini da se australijska taktika isplatila: kovid 19, na primer, ubio je 194 na 100.000 Amerikanca, a samo četiri Australijanca na 100.000.
Međutim, iako je Australija do sada bila epidemiloški vrlo uspešna, nije dovoljno investirala u vakcine. Uz to, australijski proizvođač CSL proizveo je 16 miliona doza AstraZeneke, ali je raspodeljeno samo osam miliona doza, jer su se pojavile sumnje da izaziva krvne ugruške.
Čini se da se australijski epidemijski slučaj zapravo pretvara u eksperiment koliko dugo se mogu ograničavati neka od temeljnih prava, a da zemlja i dalje ostane liberalna demokratija.
Iz pojedinih australijskih država stižu obećanja kako će okončati ovakvu situaciju kada vakcinišu 70 odsto stanovništva, dok iz drugih produžuju lokdaun bez najave njegovog završetka.
I ono što je možda takođe važno, ovakva poltika je za građane Australije prihvatljiva.
To kaže i M. M, koja smatra da je u manjini i da je upravo manjina ta koja želi slobodniji život i otvorene granice.
"To ovde prolazi, ljudi su jako povladivi. Većina ne postavlja pitanje i pomno prati. Mislim da se ovde previše ulazi u slobodu", kaže ona.
Priredila: N. Zdravković
Komentari (0)