Južna Koreja priznala da je masovno slala decu u inostranstvo na usvajanje: "Bolje su brinuli o svom psu nego o meni"

Najnovija istraga sprovedena u Južnoj Koreji otkrila je da je vlada te zemlje počinila brojna kršenja ljudskih prava tokom višedecenijskog kontroverznog programa u okviru kojeg je najmanje 170.000 dece poslato u inostranstvo na usvajanje.

Kako je zaključeno u istrazi nezavisne komisije čiji nalazi su danas objavljeni, nedostatak nadzora omogućio je da privatne agencije zbog profita masovno "izvoze" decu na usvajanje, a utvrđeni su i slučajevi prevara, prinude i falsifikovanih dokumenata, javlja BBC.

Južna Koreja je tako od 50-ih godina prošlog veka na usvajanje u inostranstvo poslala više dece nego ijedna druga zemlja, mahom u zapadne države.

Kasnije je Seul pooštrio kriterijume za proces usvajanja dece, ali neka od onih koja su poslata na usvajanje, kao i njihovi biološki roditelji, još uvek osećaju posledice pretrpljenih trauma.

Južna Koreja je posle Korejskog rata bila među najsiromašnijim zemljama na svetu, pa su bile retke porodice koje su želele da usvoje decu, podsetio je BBC.

Vlada je onda započela program usvajanja dece u inostranstvu, koji je poveren privatnim agencijama putem specijalnih zakona o usvajanju.

Došlo je, međutim, do niza propusta tih agencija, zaključila je istraga, navodeći da su deca poveravana na usvajanje u inostranstvu uz minimalnu kontrolu porodica koje ih primaju.

Događalo se, takođe, da privatne agencije, rukovođene profitom, uzimaju decu bez adekvatnog zakonskog pristanka majki. Istovremeno, agencije su falsifikovale izveštaje u kojima su navodile da su deca napuštena i davale im lažni identitet.

Predsednica komisije koja je sprovela istragu, Park Sun-jong, rekla je da je to bilo sramno poglavlje istorije Južne Koreje, dodajući da su mnoga usvojena deca imala sreće da odrastu u brižnim porodicama, ali da je bilo i onih koji su prošli kroz brojne patnje i traume.

Istraga je započeta 2022. godine, a od tada je 367 usvojene dece koja su poslata u inostranstvo od 1964. do 1999. godine podnelo tužbe, navodeći da su tokom procesa njihovog usvajanja počinjene nezakonitosti.

Do sada je ispitano 100 tužbi, a za 56 podnosioca je utvrđeno da su žrtve kršenja ljudskih prava.

Komisija nastavlja istragu koja bi trebalo da se okonča u maju, navodi britanski javni servis.

Komisija je preporučila da vlada uputi zvanično izvinjenje, kao i da poštuje međunarodne standarde pri transnacionalnim usvajanjima dece.

Južna Koreja je pooštrila zakone u novije vreme, a 2023. godine donet je propis prema kojem je za usvajanja dece u inostranstvu nadležno vladino ministarstvo, a ne privatne agencije.

Jedna od podnosilaca tužbe je i Inger Tone Uland Šin, koja sada ima 60 godina, a koju je usvojio par iz Norveške kada je imala 13 godina.

Ona je kasnije saznala da je njeno usvajanje nezakonito.

Par koji ju je usvojio obratio se prvobitno norveškim vlastima, ali su odbijeni zbog starosti. Potom su otputovali u Južnu Koreju gde su u jednom sirotištu izabrali devojčicu i poveli je sa sobom.

Zahtev za usvajanje norveškim vlastima podneli su tek nakon više godina.

Inger Tone ispričala je za BBC da je imala mnogo poteškoća da se privikne na život u Norveškoj, kao i da ju je usvojitelj seksualno zlostavljao.

“Bolje su brinuli o svom psu nego o meni. Bilo je to veoma bolno iskustvo”, kazala je ona, dodajući da to nikome ne bi poželela.