Šta se sve krije ispod Zemljine kore? Zbog ovih 17 retkih metala vodi se geopolitička bitka

U srcu moderne tehnologije leži skriveno blago - retki metali, elementi čija je vrednost danas neprocenjiva. Međutim, iza sjaja našeg digitalnog doba krije se kompleksna geopolitička igra. Trenutno, globalno tržište retkih metala podseća na šahovsku tablu gde nekoliko moćnih igrača, sa Kinom na čelu, drži ključne figure. No, na horizontu se naziru promene. Nedavni diplomatski potezi Sjedinjenih Država, neočekivana uloga Ukrajine i iznenađujući gestovi Rusije nagoveštavaju moguće preokrete u ovoj strateškoj partiji.

Već nekoliko nedelja američki tim predvođen predsednikom Donaldom Trampom pregovara o visoko vrednom ugovoru sa ratom razorenom ukrajinskom administracijom koju predvodi predsednik Volodimir Zelenski. Tramp naziva potencijalni sporazum "otplatom" Vašingtonu za vojnu pomoć koju su SAD pružile u poslednje tri godine od ruske invazije.

Ipak, mnogi stručnjaci osporavaju stvarni iznos američke pomoći. Dok je Tramp u različitim prilikama procenio da cifra varira između 350 i 500 milijardi dolara, Ukrajina tvrdi da se radi oko sto milijardi dolara. Uprkos svemu, ova podrška igra presudnu ulogu u pregovorima o pristupu bogatim nalazištima retkih metala u Ukrajini.

Međutim, Rusija je iznenada i prilično neočekivano uskočila u bitku, komplikujući situaciju "nudeći" SAD vlasništvo nad delovima rezervi retkih metala koje kontroliše njena vojska na ukrajinskoj teritoriji. Prema izveštajima, Ukrajina poseduje oko pet odsto ukupnih svetskih rezervi retkih metala.

SAD u boljoj poziciji

Zbog tekućih pregovora, SAD su u nešto jačoj poziciji nego ranije u pogledu retkih minerala i metala. Trenutna situacija izgleda da osigurava ishod u kojem svi dobijaju, bez obzira da li Rusija ili Ukrajina (ili obe) na kraju isporuče ove metale.

Budući da Kina proizvodi oko dve trećine ukupnih svetskih zaliha retkih zemljanih metala i takođe je najveći svetski prerađivač istih, Vašington aktivno traži druge opcije. Ovo je uglavnom zbog ogromnog značaja ovih metala, kao i minerala poput galijuma i titanijuma, za automobilski, odbrambeni i vazduhoplovni sektor, između ostalih, prenosi portal "Metal Miner".

profimedia

Međutim, Ukrajina zapravo ne proizvodi retke metale, niti ih je u poslednje vreme ekstraktovala. Zapravo, stručnjaci su izrazili određene sumnje u vezi sa tekućim naporima između te zemlje i SAD-a da preurede lanac snabdevanja retkim metalima iz nekoliko razloga, uključujući nemogućnost pristupa regionima Ukrajine koje je Rusija okupirala.

Zato Tramp i želi da kupi Grenland

Grupa od 17 metala klasifikovanih kao “retki”, među kojima su titanijum, litijum, disprozijum i neodimijum nalazi se u izobilju ispod Zemljine površine.

Prošle godine, Geološki zavod Sjedinjenih Država procenio je da postoji oko 110 miliona metričkih tona nalazišta rasprostranjenih širom sveta. Od toga, oko 44 metričkih tona bilo je u Kini, još 22 u Brazilu, a zatim 21 u Vijetnamu, 10 u Rusiji i oko 7 u Indiji.

Rukovanje retkim metalima na osnovnom nivou podrazumeva proizvodnju i preradu. Razlog zašto Kina trenutno prednjači u oba područja je taj što malo nacija je spremno da preduzme velike troškove rudarenja retkih metala i prateći ekološki danak. To je zato što njihova ekstrakcija podrazumeva intenzivnu upotrebu hemikalija, što rezultira toksičnim otpadnim nusproizvodima.

profimedia

Trenutni potezi koji uključuju Ukrajinu, a potencijalno čak i Rusiju, predstavljaju deo sveobuhvatnog pokreta za diverzifikaciju izvora i moguće povećanje domaćih prerađivačkih kapaciteta SAD-a. To je takođe razlog zašto je Tramp počeo da govori o “kupovini” Grenlanda odmah po preuzimanju funkcije predsediika. Ta zemlja leži na nekim od najvećih svetskih nalazišta retkih metala, ukljujčujući neodimijum, disprozijum i skandijum.

U međuvremenu, Kina prednjači na listi globalne proizvodnje, čineći oko 69 odsto svetske proizvodnje retkih metala u 2024. godini. SAD su na dalekom drugom mestu sa samo 11,6 odsto. Istovremeno, Mjanmar je još jedan vodeći proizvođač, doprinoseći sa 8 odsto globalnoj proizvodnji.

Ko ima najviše rezervi retkih zemljanih metala?

Zemlje sa najvećim rezervama minerala rangirane su na osnovu procenjenih rezervi prema Mineral Commodity Summaries 2025, koje je objavio Geološki zavod SAD-a:

Kina - 44 miliona metričkih tona (jedna metrička tona je hiljadu klograma)

Brazil - 22 milion metričkih tona

Vijetnam – 21 miliona metričkih tona

Rusija – 10 miliona metričkih tona

Indija - 6,9 miliona metričkih tona

Australija – 5,7 miliona metričkih tona

Sjedinjene Američke Države – 1,9 miliona metričkih tona

Grenland – 1,5 miliona metričkih tona

Tanzanija – 890.000 metričkih tona

Južna Afrika – 860.000 metričkih tona

Kanada – 830.000 metričkih tona

Tajland – 4.500 metričkih tona

Kopanje naredio i Lukašenko

I predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pozvao je stručnjake u svojoj zemlji da pretraže retke minerale i zemne metale, posebno nakon što su ovi elementi postali značajni kroz najavljeni dogovor između Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine.

Tanjug/AP

Lukašenko je naložio svom potpredsedniku vlade Juriju Šulejku da osigura da Belorusija više ne bude geološki nerazvijena, javili su državni mediji.

“To je danas tema broj jedan”, rekao je beloruski predsednik misleći na retke resurse, koji se koriste u ključnim industrijama 21. veka, poput obnovljive energije.

“Nema ih mnogo u zemlji. Možda ih imamo koliko i drugi”, dodao je.

Lukašenko je takođe pozvao geologe da pretraže naftu i gas.

“Moramo da kopamo i istražujemo koje rezerve imamo”, istakao je Lukašenko.