Tramp i evropski političari: Kina je prioritet, novi izazovi za transatlantske odnose
Komentari
14/02/2025
-07:10
U prvom mandatu Donalda Trampa, Evropljani su govorili da Trampa treba shvatiti ozbiljno, ali ne bukvalno. Ne i ovaj put. Od Grenlanda preko Paname do Gaze, američki predsednik, nekada opisivan kao izolacionista, koristi retoriku koja istoričare podseća na imperijalizam 19. veka. Kolonijalno razmišljanje vide u poslednjem zahtevu ukrajinskom predsedniku da zemlja mineralnim resursima plati američku vojnu pomoć. Ukrajina leži na rezervama 22 od 34 minerala koje Evropska unija naziva kritičnim.
O ovoj temi je za Euronews Srbija govorio Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije.
Govoreći o Donaldu Trampu, Igrutinović je istakao njegove osobenosti po kojima se razlikuje od svojih prethodnika.
Euronews Srbija
"On je potekao iz sfere biznisa, on se nije nikad politički ni formirao, nije povukao mnoge lekcije iz hladnog rata koje su prethodnih decenija formirale američku političku klasu. Kad kažu da je on na neki način merkantilista iz 19. veka, to je u mnogome tačno. Dakle, radi se o čoveku koji i međunarodne odnose nastoji da tumači kroz formu grube spoljne trgovine, u kojoj nacionalne ekonomije uzimaju jedna od druge ili im daju kroz različite aranžmane, i da u tome vidi epitomizaciju državnog ili nacionalnog uspeha. On želi da očuva američku poziciju kao sile broj jedan i to na način koji je u američkoj političkoj kulturi relativno specifičan za njega i koji se, doduše, sada već proširio na dobar deo republikanske stranke i na brojne poštovaoce koje ima u američkoj javnosti", pojašnjava Igrutinović i nastavlja:
"A ovo su sad pomalo grubi načini da on tu politiku predstavi i široj međunarodnoj javnosti koja nije baš navikla na takve korake. Šta će od toga biti, naravno, videćemo. On za sada u suštini nabacuje teze, a kako će se to operacionalizovati, nama ostaje da gledamo. Malo smo videli u prvom mandatu kako je to išlo. Ovo je sada malo drugačije vreme".
Ističe kako aktuelna politika nije izolacionizam, već se radi o promeni prioriteta.
"Ovo nije izolacionizam. Oni samo kažu 'mi imamo svoje prioritete', njima je prioritet broj jedan Kina. I to je malo više okretanje ka Pacifiku nego ka Atlantiku. Oni neće kraj NATO-a, oni samo žele da Evropljani plaćaju više, odnosno da izdvajaju više za odbranu. U tom izdvajanju, oni će verovatno kupovati više američkog naoružanja. Pritom, Amerika u ovom turnusu očigledno nije ni protiv toga da Evropa bude vojno jača, da ojača svoju politiku odbrane i da više para iz budžeta upućuje u vojnu industriju. To nije izolacionizam", navodi Igrutinović i argumentuje:
Povezane vesti
"Nije izolacionizam kad on razmišlja o Grenlandu, kad on razmišlja o Panamskom kanalu, kad pokazujepomalo feudalne nastupe prema tim zemljama. Za sad to je samo mešanje karata oko američkih spoljnopolitičkih prioriteta i njihovih repozicioniranja onih pipaka moći koje su oni izgradili prethodnih decenija. Videli smo kako sad prolazi USAID. Oni to smatraju jednom federalnom agencijom koja ne treba da postoji u ovom obliku i da ne služi američkim interesima kako ih oni vide, dakle Republikanska stranka kroz Trampove oči".
Igrutinović je objasnio pozicije Sjedinjenih Država u kontekstu eventualnih mirovnih pregovora.
"Rusija je bila relativno hladna prema Trampovim nagoveštajima o mogućim mirovnim pregovorima, ali naravno da će pristati da razgovara s njim i danas su najavili iz Moskve da će formirati svoj tim za pregovore, nakon što je Tramp juče najavio svoj timom. Rusija neće propustiti priliku da razgovara sa Trampovom administracijom. Videćemo da li će to imati nekog efekta", kaže sagovornik i ističe:
"Jučerašnji dan bio je šok za evropske političare, mada ne toliko za klasu akademaca i političara koji su se bavili ovim problemima, jer su upozoravali da fundamentalni interesi SAD u Ukrajini nisu tako neposredni kao što su evropski, posebno ne kao interesi evropskih zemalja na istoku Evrope, koje se graniče s Rusijom i imaju specifične odnose s njom."
Igrutinović konstatuje koje je ključno pitanje trenutno najakluelnije za evropske političare.
"Za mnoge evropske političare i prestonice je otvoreno pitanje šta oni mogu očekivati od Amerike. Neki od njih su bili jako vezani za transatlantski odnos, konceptualno, kroz svoju političku filozofiju, prosto to im je bilo jako važno, pogotovo na istoku Evrope. Neke zemlje su bile ležernije u tom odnosu i ovi američki koraci neće su da budu primljeni jednako, ali i jučerašnji dan, najave Pita Hegseta, prosto njegovi stavovi i razgovor Trampa i Putina, koji je, mislim, očekivan bio, ali je neočekivano došao sa jučerašnjim danom, su, kažem, veliki znak pitanja, ali znak uzvika za evropske prestonice", navodi on.
Celo gostovanje možete pogledati u videu na početku teksta
Komentari (0)