Igre 
Evropska unija ponovo aktivna u Gazi: Šta sve do sada znamo o najavljenoj graničnoj misiji EU u Rafi?
Komentari29/01/2025
-14:59
Evropska unija ponovo će pokrenuti civilnu nadzornu misiju graničnog prelaza Rafa između Egipta i Pojasa Gaze, saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, koja je dodala i da su u Uniji svi saglasni da misija EU može da odigra odlučujuću ulogu u podršci prekidu vatre".
Ona je pre dva dana istakla i da će ta odluka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU omogućiti određenom broju Palestinaca povređenih u napadima Izraela da napuste Pojas Gaze i dobiju potrebnu medicinsku negu.
U ponedeljak je, u skladu sa primirjem Izraela i Hamasa, omogućem povratak raseljenih, te je od ranog jutra desetine hiljada Palestinaca počelo da se vraća na sever Pojasa Gaze, nakon što su 15 meseci bili prisiljno raseljeni na jug zbog izraelskog rata u enklavi.
Inače, kako piše Euronews, misija bez oružja trebalo bi da bude operativna na graničnom prelazu od početka februara, nakon što je postignut dogovor uz podršku Egipta, Izraela i Palestinske uprave, koja delimično upravlja okupiranim Zapadnim Jordanom.
Evropska misija za pomoć na granici (EUBAM) osnovana je 2005. godine, ali je rasformirana dve godine kasnije kada je Hamas preuzeo kontrolu nad Gazom. Smatra se da je misija pripremala svoj povratak od maja prošle godine. Izrael je uzeo kontrolu nad prelazom u istom mesecu, što je dovelo do njegovog zatvaranja i dodatnog ograničenja protoka osnovne pomoći civilima.
Dogovor o primirju postignut između Hamasa i Izraela, koji je počeo 19. januara, sada omogućava ponovno otvaranje prelaza uz prisustvo evropskih posmatrača.
Portparol Evropske komisije potvrdio je juče da će misija biti raspoređena "početkom februara", i to do kraja prve faze primirja između Izraela i Hamasa, koje bi trebalo da istekne 2. marta.
Povezane vesti
Šta znamo o misiji i ko je zadužen za njeno sprovođenje?
Misija nije vojna i uglavnom je zadužena za patroliranje granicom i omogućavanje sigurnog prelaza ljudi i robe. Od novembra 2023. godine, misiju vodi bugarski diplomata Natalija Apostolova.
Misija je održavala 10 međunarodnih i osam lokalnih članova osoblja dok je bila u stanju pripravnosti od kada je obustavljena 2007. godine.
profimedia
Njeno osoblje će biti malo povećano kao deo ponovnog raspoređivanja, a Francuska, Italija i Španija će doprineti sa službenicima iz svojih snaga u sprovođenju zakona.
Italijansko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je u ponedeljak da će sedam pripadnika Karabinijera pridružiti još dvojici Italijana koji već učestvuju u misiji. Španija je, prema španskoj agenciji EFE, poslala 10 pripadnika svoje Civilne garde, što će je učiniti najvećim doprinosom kada je u pitanju neophodno osoblje.
Pretpostavlja se da su španski i francuski službenici pridružili svojim italijanskim kolegama u sedištu Evropske žandarmerijske snage (Eurogendfor) u Vinćenci u Italiji, kako bi se pripremili za misiju.
Italijanska vojna komanda koordiniraće transfer i raspoređivanje službenika na prelaz Rafa.
Koji je mandat misije?
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, izjavila je u ponedeljak da će misija podržati "evakuaciju povređenih iz Gaze radi lečenja."
Povezane vesti
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) više puta je upozorila na "izuzetno spor" tempo medicinskih evakuacija. Direktor SZO, Tedros Gebrejesus, izjavio je ranije ovog meseca da bi trebalo "pet do 10 godina" da se evakuiše 12.000 kritično bolesnih pacijenata, ukoliko se tempo evakuacija nastavi istim tempom, koji je opao otkako je prelaz Rafa zatvoren prošlog maja.
Misija će takođe biti zadužena za olakšavanje nesmetanog prolaska kamiona koji prevoze ključnu humanitarnu pomoć, uključujući hranu, lekove i gorivo.
Prema dogovoru o primirju, očekuje se da svaki dan u Pojas Gaze uđe 600 kamiona sa pomoći, od čega 50 kamiona sa gorivom, što je minimalni broj potreban da se obuzda glad, prema navodima humanitarnih organizacija.
Pre rata, pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, u Gazu je svakodnevno ulazilo prosečno 500 kamiona.
profimedia
Izrael nastavlja sa iscrpnim proverama kamiona koji nose neophodnu pomoć a, koji ulaze na teritoriju kako bi se osiguralo da nijedna roba ne padne u ruke militantnim grupama poput Hamasa. Međutim, humanitarne organizacije optužuju Izrael da koristi svoju kontrolu nad teritorijom kako bi ograničio protok osnovnih dobara i pogoršao duboku humanitarnu krizu.
Evropska unija se u načelu smatra poverljivim posrednikom koji može da obezbedi siguran i brz prolazak kamiona i ljudi kroz prelaz.
Mandat misije, koji trenutno ističe 30. juna ove godine, takođe se opisuje kao namera da se "izgrade poverenje između Vlade Izraela i Palestinske uprave".
Izrael će ipak zadržati svoju prisutnost na prelazu i duž Filadelfijskog koridora, koji se proteže duž granice Gaze i Egipta, tokom prve faze primirja.
Euronews je kontaktirao Evropsku komisiju kako bi saznao na koji način bi mandat misije mogao da se promeni u potencijalnoj drugoj fazi primirja, ali nije dobio odgovor do objavljivanja ovog teksta.
Da li bi ovo moglo da poveća ulogu EU u oblikovanju budućnosti Gaze?
Evropska unija je imala minimalnu ulogu u diplomatskim naporima za obezbeđivanje mira u Gazi, koje su predvodili regionalni partneri kao što su Katar i Egipat, kao i Sjedinjene Američke Države.
Međutim, EU je najveći donator pomoći palestinskim teritorijama na Zapadnoj obali, Istočnom Jerusalimu i Gazi, investirajući 1,18 milijardi evra između 2021. i 2024. godine kako bi podržala lokalnu privredu i sprečila da ljudi padnu u siromaštvo.
Očekuje se da će EU imati ključnu ulogu u budućoj obnovi Gaze, koja može početi tek u potencijalnoj trećoj fazi primirja, a očekuje se da će trajati nekoliko godina s obzirom na opseg uništenja nakon 15 meseci izraelskog bombardovanja.
Tokom posete Turskoj prošlog vikenda, Kalas je izjavila da je blok "posvećen dugoročnoj obnovi i razvoju" Gaze.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prethodno je iznela pet principa EU za budućnost Gaze, među kojima je i zabrana prisilnog raseljavanja palestinskog stanovništva.
Međutim, Kalas je ove nedelje odbila da komentariše kontroverzne izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je nagovestio da bi civili trebalo da budu protirani iz Gaze i južnog Libana, a da ih prihvate susedne zemlje poput Egipta i Libana.
"Govoriš o milion i po ljudi, i samo da očistimo celu tu stvar", rekao je Tramp prošlog vikenda.
Trampove izjave izazvale su gnev i oštro su ih osudile međunarodna zajednica, uključujući neke evropske vlade.
Komentari (0)