Da li je primirje između Izraela i Hamasa samo iluzija? Pobednika nema, samo je jedna osoba profitirala iz ove krize

Nakon višemesečnog međunarodnog diplomatskog maratona, brojnih neuspeha u pokušajima sklapanja dogovora sa sličnim uslovima i beskonačnog kruga međusobnog optuživanja za odugovlačenje i kašenjenja, postignut je sporazum o prekidu vatre u Gazi.

Spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović u razgovoru za “Euronews Srbija” kaže da je ono što stoji iza sporazuma upravo ono što je i sprečavalo da se do njega dođe toliko dugo.

“To je činjenica da je izraelski kabinet sačinjen od vrlo desničarskih i ekstremno desničarskih partija. Dakle, ekstremno desničarske partije predvođene Itamarom Ben-Gvirom i Bezazelom Smotrihom upozoravaju premijera Netanjahua da će izaći iz koalicije bude li potpisao mirovni sporazum sa Hamasom. Te partije žele potpuno uništenje Palestinaca i one naprosto ne žele nikakvo primirje i spremne su da napuste koaliciju. Zato Netanjahu sada razmatra šta mu je skuplje - da li da ostane na vlasti ili da potencijalno padne sa vlasti ali bude li ostao na vlasti time što neće potpisati sporazum o primirju rizikuje veliki gnev Donalda Trampa koji je i zaslužan za ovo primirje”, kaže Dautović.

Ipak, nema sumnje da se sporazum smatra značajnim diplomatskim uspehom. Između ostalog, ističe ključnu ulogu i odlazaćeg i novoizabranog predsednika SAD, što je izuzetno “neobičan trenutak u podeljenoj američkoj politici, posebno s obzirom na kontroverznu istoriju između predsednika i njegovog naslednika”, prenosi Washington Post.

“Pitanje je da li bi Kamala Haris ovako nešto mogla da izvede, Bajden se pokazao nesrepmnim da to uradi - on je bio ostrašćeni cionista, bezpogovorno na strani Izraela, ali Tramp nije takva osoba. On ne zavisi od svoje prisnosti sa Izraelom, ima sopstveni plan… Čitavo primirje je namešteno da počne 19. januara, dan pre inauguracije. U svom govoru 20. januara on će da spomene da još nije ni došao na vlast, a rešio je nešto što Džo Bajden nije uspeo da reši godinu i po dana”, nastavlja Dautović.

Veliki izazov održati primirje

Tanjug AP/Abdel Kareem Hana

Međutim, pitanje je koliko razloga za slavlje imaju Palestinci - broj poginulih dostiže skoro 50.000, a više od dva miliona ljudi je nasilno napustilo svoje domove, dok je Gaza sravnjena sa zemljom.

Kada je Izrael u pitanju, ostaje mnogo nepoznanica - osim prve 33 osobe koje će biti oslobođene, među kojima su žene, stariji i povređeni, budućnost oslobađanja ostalih talaca zavisi od daljih pregovora.

“Problem sa primirjem jeste taj što taj sporazum ostaje nedorečen. Znamo šta je deo prve faze - oslobođenje 33 taoca, za koje će biti oslobođeno 30 do 50 palestinskih talaca u izraelskim zatvorima. Faza 2 treba da bude oslobođenje svih muških izraelskih talaca, onih koji su u vojnoj dobi - od 18 do 50 godina”, kaže Dautović i nastavlja:

“Zapravo je sve ostalo nejasno po kom će modalitetu ići - do kog trenutka će se izraelska vojska tačno povući iz Pojasa Gaze? Mislim da je primirje moglo biti sklopljeno samo ako bi ostalo nedorečeno, a to ga takođe čini kratkoročno održivim. Srednjoročno, budući da sada nemamo nikakva uputstva za fazu 2 i 3, nisam ubeđen da će ono potrajati do kraja”

Zašto baš sada?

Tanjug/AP/Debbie Hill, Moti Milrod, Evan Vucci

Prema analitičarima, tri su glavna pitanja prvog odgovora: da li će prekid vatre trajati, da li će dovesti do održivog mira i zašto je postignut baš sada? Kako ističe Mark Stoun sa SkyNews, jedan od faktora uspešnog epiloga bila je promena situacije u poslednjim mesecima. On naglašava da su Iran i njegovi posrednici ozbiljno oštećeni, kao i slom Hamasa kroz neutralizaciju gotovo celokupne njegove vlasti, predstavljalo je “stratešku dobit za Izrael, postavljajući ga u bolju pregovaračku poziciju”.

Još jedna ključna promena, prema Stounu, bio je ponovni izbor Trampa za predsednika SAD.

“Njegovo nepredvidivo ponašanje ne treba potcenjivati. Šta je mislio kada je rekao ‘kada se pakao oslobodi’ ako se taoci ne oslobode do njegove inauguracije? Niko nije tačno razumeo. Ovaj događaj, međutim, postavio je sve strane u dodatnu pripravnost, uključujući Katar, Egipat, Iran, kao i Izrael i Hamas”.

Dautović pak, kaže da je Hamas, premda vojno oslabljen, na neki način pobedio u ovom ratu.

“Dakle, razaranje je potpuno, ali činjenica da će se Izrael povući iz Pojasa Gaze će biti predstavljena kao jedna vrsta pobede Hamasa, bez obzira na ogromne žrtve koje je palestinski narod podneo. Sve što možete da uradite jeste da se uzdate u njihov zdrav razum da ne otpočinju novi rat sa Izraelom”, kaže on.

Što se tiče izraelske strane, stvar je delikatnija budući da je vlada Netanjahua sačinjena od te koalicije koja u svakom trenutku može da kolabira. Treba uzeti u obzir i da se protiv izraelskog premijera vode sudski procesi zbog korupcije.

“Zbog svega toga postoji mnogo faktora na izraelskoj strani koji mogu da ometu nastavak primirja. Ti faktori će i dalje ostati tu gde su bili novembra 2023. kada su imali prvo primirje nakon 50 dana rata. Isti ti faktori su tada sprečili da se to primirje iz novembra 2023. nastavi. Bude li ova ista koalicija ostala na snazi u Tel Avivu, mislim da možemo da očekujemo kršenja primirja - pitanje je samo da li će sporazum preživeti ta mala kršenja koja će se desiti”, naglašava Dautović.

Bitke su prestale, ali sukob nije

Tanjug/AP/Israel Government Press Office

Rat u Gazi imao je nesagledive posledice širom Bliskog istoka. Iako se nije obistinio strah mnogih da će prerasti u regionalni sukob, došlo je do značajnih tektonskih geostrateških pomeranja.

Iako je još uvek aktivan, Hamas je postao senka svoje nekadašnje veličine. Protiv izraelskog premijera Netanjahua i njegovog bivšeg ministra odbrane podnete su optužbe za raztne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom, na zahtev Južne Afrike. Huti, proiranska milicija iz Jemena, višestrukim napadima i pretnjama uspela da je mesecima da održava haos u međunarodnom pomorstvu u Crvenom moru. Izrael i Iran su prvi put, nakon toliko godina, došli u direktan sukob. Mreža saveznika i posrednika Irana, poznatija i kao Osovina otpora, ostala je paralizovana.

Uzmimo za primer Hezbolah, čije se učešće u ratu pokazalo kao “bumerang”, budući da je orgnaizacija pretrpela velike gubitke. Dezorganizacija libanske grupe bila je jedan od glavnih faktora koji su doveli do kolapsa Asadovog režima u Siriji.

“Možemo očekivati da će se kršenja sporazuma - kojih će sigurno biti, ostati na nivou čarki i manjih odmazdi, ali da će on opstati sve dok se izraelski taoci ne oslobode. Ako pogledamo Liban, gde je postavljeno primirje između Hezbolaha i Izraela, tu smo videli kako su Izraelci nastavili da gađaju libanske pozicije, pa nije došlo do obnavljanja rata u punoj snazi. Rekao bih da ćemo u prvoj fazi imati napade kršenja primirja, ali da to neće rezultatirati nastavkom rata u ovoj meri”

Na pitanje kako do trajnog mira, Dautović odgovara i zaključuje:

“Samo ako se postigne pravi mir između Izraela i Palestine, priznanjem dveju država, odvojenih, nezavisnih i slobodnih”