Igre 
Nakon pada Asadovog režima, povećao se broj napada Izraela na Siriju - šta to znači i hoće li sukob da se produbi?
Komentari14/12/2024
-14:03
Izraelski napadi na sirijsku teritoriju protekle godine nisu bili retkost, ali nisu bili ovakvog intenziteta kao u poslednjih nekoliko dana. Nakon pada Asadovog režima, 8. decembra, broj vazdušnih napada meri se u stotinama, ako ne i u hiljadama.
Prema tvrdnjama izraelskih snaga, napadi avijacije i mornarice usmereni su ka sistemima protivvazdušne odbrane, skladištima oružja, vazdušnim i pomorskim bazama, ali i objektima u kojima se, kako kažu, skladišti hemijsko i napredno oružje.
Izraelska vojska napade smatra preventivnim činom kojim nastoji da odvrati islamiste i određene frakcije od preuzimanja naoružanja Sirijske arapske armije, koje bi one mogle da upotrebe protiv Izraela.
Prema tvrdnjama izraelskih snaga, u dosadašnjim napadima uništeno je između 70 i 80 odsto strateškog naoružanja, napadi su zahvatili gotovo sve veće gradove u zemlji.
Tumačenja su još i da napadi na postrojenja sirijske PVO imaju za cilj da izraelskoj avijaciji stvore otvoren vazdušni prostor na putu do iranske teritorije, kako bi ona u budućnosti mogla da deluje protiv iranskih nuklearnih postrojenja.
Izraelske kopnene snage preuzele su kontrolu oko Golanske visoravni
Takođe, izraelske kopnene snage preuzele su kontrolu nad demilitarizovanom zonom oko Golanske visoravni, koja se prostire na teritoriji od 235 kvadratnih kilometara. Ova zona uspostavljena je 1974. godine kao rezultat sporazuma Izraela i Sirije, kojim je okončan Jomkipurski rat godinu dana ranije.
Izraelci ovu akciju smatraju privremenom merom, jer ne mogu da procene kako će oružane snage sa juga Sirije u budućnosti delovati prema izraelskoj teritoriji.
Povezane vesti
Podsetimo da je tu reč o plemenskim milicijama nad kojima ni zbačeni režim Bašara al-Asada nije imao nikakvu kontrolu, a takođe, sada, ni sirijski pobunjenici nemaju nikakav uticaj.
Tokom pravljenja bezbednosnog pojasa oko Golanske visoravni, izraelske snage zauzele su planinu Hermon između Sirije i Libana, čija najviša tačka se nalazi na visini od 2800 metara. Time su Izraelci zauzeli značajnu stratešku tačku sa koje mogu da osmatraju dubinu libanske i sirijske teritorije i da na taj način preveniraju buduće vazdušne i kopnene napade prema severnoj granici Izraela.
Takođe, zauzimanjem ove planine, izraelske snage prišle su na samo 40 kilometara od Damaska koji se nalazi u dometu izraelske artiljerije i na taj način stavljena je neka vrsta političkog i vojnog pritiska na buduću sirijsku vlast, ako odluči da podrži Palestince u borbi za nezavisnost.
Još jedna dobit koju je ova akcija donela Izraelu jeste činjenica da je zauzimanjem Hermona presečena kopnena veza između Hezbolaha u Libanu i Irana koja je do sada išla preko sirijske teritorije. Takođe, presečene su i linije snabdevanja koje su do sada išle preko Sirije i preko Libana, čim je Hezbolah u Libanu stavljen u nepovoljan položaj u budućnosti.
Šta znače izraelske akcije?
Koliko god delovale dramatično ove trenutne izraelske akcije, one u ovom trenutku ne govore mnogo o tome koji će biti krajnji ishod izraelske politike prema Siriji, saglasni su sagovornici Euronews sveta. Neizvesno je, dodaju, i kakav će krajnji ishod izraelske politike biti prema novoj vlasti u Damasku.
Spoljnopolitički konsultant Mladen Lišanin kaže da je Izrael zaokupljen celokupnom krizom na Bliskom istoku, pa procenjuje da zbog toga ne planira da ulazi, u ovom trenuktu, u neki dosta dublji odnos sa Sirijom.
"Netanjahu svakako ima tu vrstu političkog impulsa, u unutrašnjoj i u međunarodnoj politici, ali s druge strane, Izrael gotovo da ne može sebi da priušti neku trajnu vojnu upetljanost u sirijski problem, imajući u vidu sve druge probleme vezane za bezbednost sa kojima je suočen u regionu i koji po svoj prilici neće nestati", smatra Lišanin.
Povezane vesti
Kaže da ne očekuje nikave otvorene provokacije ili direktno uključivanje Izraela. Dodaje da ne očekuje i da bi se čak i Netanjahu odlučio na neki dublji ulazak u sirijsku teritoriju.
"Golanska visoravan i oblasti oko nje su ono što je strateški važno za Izrael. Onog trenutka kada budu neutralisani kapaciteti protivavionske odbrane unutar sirijske teritorije, ne postoji nikakav razlog da se oni previše taktički i strateški rastežu, tako što će kontrolisati teritoriju koja im nije potrebna", kaže Lišanin.
Profesor na Fakultetu bezbednosti Vladimir Aizenhamer smatra da je ključno pitanje koliko će značiti za Izrael to kako će se nova vlast u Damasku odnositi prema palestinskom pitanju.
Povezane vesti
"Što se tiče sirijske vojske, onoga što je sirijska zvanična armija ostavila za sobom, to je potpuno devastirano. Ono što HTS poseduje apsolutno nije dovoljno za započinjanje bilo kakvog ozbiljnog sukoba sa Izraelom. Dakle, ostaju samo politička pitanja na osnovu kojih možemo graditi određene vektore po kojima će se njihovi međusobni odnosi kretati", kaže.
Kako objašnajva, po onome što se vidi na terenu, HTS nema nameru da stupa u bilo kakav konflikt sa Izraelom, štaviše, pokušava da uspostavi dobre odnose.
"Ovde je ipak ključno kako će Netanjahu i Izrael gledati na HTS, a ne kako će se HTS ponašati. Preventivnim udarima već dovoljno govore. Dakle, oni žele da budu apsolutno sigurni da ovde neće biti iznenađenja u nekom doglednom periodu", kaže on.
S druge strane, dodaje, i zauzimanje Hermona i ulazak, odnosno prelazak preko Golana, zapravo je jasan i uspešan pokušaj Izraela da smanji takozvanu stratešku dubinu Sirije, odnosno novog režima.
Preporuka za vas
Komentari (0)