Promene u Sriji: Analitičari za Euronews Srbija padu Asada i budućnosti zemlje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

13/12/2024

23:00

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Pobunjenička grupa HTS u Siriji imenovala je predsednika privremene vlade. Koji je scenario najrealniji za tu zemlju - Irak. Libija, Avganistan ili nešto sasvim drugo?

Pet dana nakon pada višedecenijske vladavine porodice Asad, Sirija se privikava na nove okolnosti. Pobunjenici postepeno učvršćuju vlast. Pobunjenička grupa Hajat Tahrir al Šam poziva na multietničku toleranciju, iako Sirijci ostaju nepoverljivi.

Islamska grupa pobunjenika lidera Abu Muhamada Al Džulanija brzo uspostavlja svoju vlast u Siriji, raspoređujući policiju, postavljajući privremenu vladu i odrzavajuci susrete sa predstavnicima stranih drzava.

"Moja braćo, mnogo je pripremljeno za bitku, i hvala Bogu, On nam je bio naklonjen. Bili smo slabiji od neprijatelja, ali oružje kojim smo se borili bilo je lokalne proizvodnje. Uložili smo veliki napor da dođemo do tog oružja, a čak je i novac došao iz naših napora, nije bilo nijedne zemlje koja nas je podržavala", rekao je Ahmad al-Džulani, lider HTS-a.

Pokret se razišao sa Al Kaidom 2016. godine i tokom svog marša ka Damasku je uveravao plemenske vođe, lokalne zvaničnike i obične Sirijce da će štititi sve manjinske vere, što uprkos širokom odobravanju stvara sumnje.

Turska tvrdi da nije odobrila rušenje Asadovog režima, iako ofanziva nije mogla biti izvedena bez njenog odobrenja. Ankara je zabrinuta zbog odnosa Vašingtona sa Kurdima koji su zauzeli deo teritorije na severu Sirije kojom upravljaju kao nezavisnom teritorijom.

"SAD imaju ograničeno vojno prisustvo u Siriji. Takođe su podržale Kurde u njihovoj borbi protiv boraca Islamske države. Ta borba traje od 2015. godine, a oni i dalje imaju baze na severoistoku i jugu Sirije“, poručuje Sara El Dib, novinarka "Associated Pressa"

Pobunjeničke snage spalile su grobnicu Bašarovog oca i bivšeg predsednika Hafiza El Asada. Takođe su otvorile ozloglašeni zatvor Sednaja gde je stotine osuđenika bilo zatvoreno decenijama. Zatvor je bio podeljen na crvenu i belu zonu u koju su stavljani Asadovi neistomišljenici iz političkih i vojnih krugova.

Prelazna vlast ili pobunjenička vlast?

O situaciji u Siriji nakon Asada govorili su Vladimir Aizenhamer, profesor na Fakultetu bezbednosti i Mladen Lišanin, spoljnopolitički konsultant

Profesor Ajzehhamer je konstatovao kako se promenom diskursa došlo do toga da se sve više govori o prelaznoj vladi.

"Za sada, ovo što nazivamo prelaznom vlašću ili pobunjeničkom vladom, još uvek se oba termina koriste, dakle, imamo interesantne zaokrete u diskursima definitivno, čini se da je međunarodna zajednica sklonija da manje govori o pobunjenicima, a da više govori o prelaznoj vladi, što upućuje pre svega na želju, dakle, i međunarodne zajednice, neposrednog okruženja i svih aktera koji su umešani u sirijsku krizu, da ovo zaista bude nešto nalik konsolidaciji, ili barem jedan koliko toliko miran tranzitni period do raspisivanja tih famoznih izbora koji treba da uslede" kaže on i dodaje:

"Što se tiče lokalnih aktera, takođe vidimo da bez obzira na nedostatak saradnje na svim frontovima, ipak još uvek nema nekih otvorenih animoziteta. Kurdi, iako nisu involvirani u ovo na pravi način, za sada još uvek ne prave nikakve probleme, takođe i opozicione grupe koje nisu uključene u HTS formaciju nekako saučestvuju. Tako da se čini da zajednički imenitelj rušenja Asada za sada još uvek radi posao, pa čak i ovo Alevitsko primorje, koje je još uvek konsolidovano koliko-toliko, priznaje otvoreno da je Asad pao i da se ulazi u jednu novu eru. Gde će ta era završiti, odnosno kako će se završiti, to ćemo tek videti, ali za sada su stvari još uvek relativno mirne".

O mogućim paralelama između Sirije sa jedne strane i Iraka, Libije i Afganistana sa druge strane, Lišanin je rekao kako ne postoje nikakve garancije da situacija neće da eskalira u nešto dramatično.

"Razmišljam u pravcu da za sada bar deluje, i to srećom da tako deluje, da ovo neće biti, barem ne u ovim prvim fazama nakon obaranja dinastije koje je gotovo pola veka vladala Sirijom, da neće izgledati onako dramatično kao što je izgledalo u Iraku i naročito ne u Libiji. To ne znači da u nekom trenutku u budućnosti to neće tako postati, ali se, na primer, u Libiji već tokom i neposredno nakon pada Gadafijevog režima 2011. godine videlo da ta zemlja ide u katastrofu, duboke podele od kojih je pitanje kako će se i da li će se ikada popraviti. To je, naravno, pratilo i kršenje ljudskih prava u odnosu na koje je Gadafijev režim izgledao kao liberalna demokratija i pratile su sve najgore zamislive katastrofe", rekao je Lišanin.

"Ovog puta, tiče se i ovoga o čemu je profesor Ajzehhamer govorio vezano za konsolidaciju, deluje da je najpre strategija ili taktika pobunjenika koji trenutno upravljaju najvećim delom Sirije bila pažljivije osmišljena, da su se međunarodni akteri s jedne strane više držali pasivno nego što je to bio slučaj u Libiji, a da su s druge strane bili spremni na promptno diplomatsko angažovanje sa akterima koji sada de facto kontrolišu Siriju", obrazložio je Lišanin.

Lišanin navodi kako je Rusija uzdržana, uprkos nepovoljnom raspletu po Asada.

"Dakle, čak i Rusija za koju se tu najviše sumnjalo da će se osećati pogođeno, da će biti oštećena strana, Rusija koja je u prvim danima, još tokom napredovanja od Alepa prema Damasku, nazivala HTS otvoreno terorističkom organizacijom naoružanom i podstaknutom od strane Zapada i Amerike. Čak i Rusija se drži vrlo uzdržano, vrlo diplomatski. Oni naravno imaju svoje interese,eksplicitne interese, jer su u toku pregovori o statusu ruskih vojnih baza na sirijskoj obali. Ali u svakom slučaju ovo mi ne liči na primere iz neke skorašnje istorije. Ono što bih zadržao kao malu dozu opreza, to je činjenica da je situacija izuzetno složena u pogledu broja aktera koji su uključeni i u pogledu suprostavljenih interesa i regionalnih i globalnih sila koje su involvirane u ovaj sukob, tako da apsolutno nema nikakve garancije da u jednom trenutku neće eskalirati situacija u nešto dramatično", navodi Lišanin.

O kapacitetima trenutnih aktera u pogledu vođenja zemlje, Ajzenhamer je rekao sledeće:

"Vidi se da je ovde kasting, upotrebiću taj termin, vrlo brižljivo odabran. Dakle, ako krenemo od samog Džolanija, on jeste jedna enigma u ovom trenutku. Govorimo o nekada tvrdokornom islamisti, koji sada sebe predstavlja kao jednog, nazvao bih to, niskokaloričnim islamistom li umerenim nacionalistom. On ne poriče svoj religijski 'background', ne poriče ideale za koje se u mladosti borio, ali je u prvi plan stavio svoju evoluciju i transformaciju", objašnjava Ajzenhamer.

"Iza toga zapravo i stoji jedan portfolio proteklih nekoliko godina u kome zapravo možemo videti da njegova vladavina Idlibom jeste bila znatno umerenija u islamističkom kontekstu. Dakle, da je on upravljao na jedan, hajde da kažemo, malo laički način tom provincijom, mada ne nešto manje autokratski i ne baš preterano demokratski", konstatuje on i podseća:

"Ove godine martu smo imali proteste u Idlibu protiv njega. Dakle, protiv njegove administracije hiljade građana je zahtevalo njegovu smenu, puštanje disidenata i zatvora. Ali jako je interesantno što je učinio: on je izašao u susret zahtevima kada je pustio političke zatvorenike iz zatvora i obećao raspisivanje lokalnih izbora. Time je pokazao jednu veliku fleksibilnost koja se nastavlja i počinje da hvata neki pozitivan momentum".

Ajzenhamer je napravio malu paralelu između Sirije i Avganistana, odnosno, konstatovao je kako postoje određena podsećanja.

"Doduše, ovo mene malo podseća i na priču o Talibanima 2.0 pa sam vrlo skeptičan. Videli smo Talibane sa trambolinama i sladoledima koji su ponovo zaključali žene u hidžabe i videli smo devojčice koje ne mogu u školu. Tako da bih ja bio zaista obazriv sa entuzijazmom, ali za sada barem ovo izgleda okej", konstatuje on.