Igre 
Šta do sada znamo o ubistvu Kenedija: Kontroverzne teorije o atentatu na 35. predsednika Sjedinjenih Američkih Država
Komentari18/03/2025
-16:16
Atentat na 35. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džona Ficdžeralda Kenedija, doveo je do brojnih kontroverznih teorija. U tom kontekstu, američka javnost sa nestrpljenjem očekuje objavljivanje 80.000 stranica dokumentacije o ubistvu bivšeg predsednika koje je Tramp najavio početkom nedelje.
Tramp je odluku saopštio tokom posete Kenedi centru u Vašingtonu, prenosi portal "The Hill".
“Pošto se nalazimo ovde, mislim da bi bilo prikladno da najavim da ćemo sutra objaviti sve fajlove o Kenediju. Ljudi su decenijama na to čekali”, rekao je predsednik SAD početkom nedelje, dodavši da je naložio da dokumenti moraju biti objavljeni danas.
Penzionisani sudija Endrju Napolitano je prepričao ekonomisti Džefriju Saksu svoj razgovor sa Donaldom Trampom koji se deo pred kraj njegog prvog mandata povodom objavljivanja dokumenata o atentatu na Kenedija.
"Mnogo puta ste obećali javnosti, a meni privatno, nešto što niste ispunili. 'Šta? Odmah ću to srediti?' Obećali ste da ćete objaviti dokumente o atentatu na Džona F. Kenedija. Rekao mi je, 'Sudijo, da su ti pokazali ono što su meni pokazali, i vi to ne biste objavili. A ja sam rekao, 'Ko su oni? I šta su ti pokazali?' Onda je rekao, 'Sudijo, jednog dana kada ne budemo na telefonu, i kada ne bude 15 ljudi koji slušaju razgovor, reći ću ti. Mislim, ovo zvuči još gore. Ko su oni? Verovatno neko iz obaveštajne zajednice. Šta su mu pokazali? Mozak DžFK-a raznesen?", rekao je Napolitano.
Ipak, danas će btii objavljeno više desetina hiljada stranice koje je Tramp opisao "kao interesantne".
Tri pucnja Li Harvi Osvalda u najmlađeg predsednika SAD
Prema zvaničnoj verziji događaja atentat na predsednika izvršio je Li Harvi Osvald koji je upucao predsednika iz puške italijanske proizvodnje "Carcano M91/38" opremljene optičkim nišanom sa distance od 80 metara.
Povezane vesti
"Dalas, 22. novembar – Predsednik Džon Ficdžerald Kenedi je danas upucan i ubijen od strane atentatora. Preminuo je od rane u mozgu izazvane puščanim metkom koji je ispaljen na njega dok se vozio kroz centar Dalasa u povorci automobila. Potpredsednik Lindon Bejns Džonson, koji se nalazio u trećem automobilu iza gospodina Kenedija, položio je zakletvu kao 36. predsednik Sjedinjenih Američkih Država 99 minuta nakon Kenedijeve smrti", pisao je "The New York Times"
Nakon atentata na Kenedija policija je uhapsila Li Harvija Osvalda koga je identifikovala kao atentatora. Osvald, ne samo da je bio marinac američke vojske, već je neko vreme boravio u Sovjetskom Savezu i bio poznat po svojim prokubanskim stavovima, što je dodatno ukazivalo na njegovu umešanost.
"Ubrzo nakon atentata, Li H. Osvald, koji je jednom prebegao u Sovjetski Savez i koji je bio aktivan u 'Komitetu za fer igru prema Kubi', uhapšen je od strane policije u Dalasu. Večeras je optužen za ubistvo", pisao je "The New York Times."
AP Photo/James W. "Ike" Altgens
Ipak, Li Harvi Osvaldu koji je bio osumjičen za ubistvo nikada nije bilo suđeno jer je dva dana kasnije stradao od ruke drugog atentatora. Naime, vlasnik noćnog kluba u Dalasu Džek Rubi upucao je Osvalda sa distance od nekoliko metara.
"Dalas, 24. novembar – Lija Harvija Osvalda, ubicu predsednika Kenedija, usmrtio je vlasnik lokalnog noćnog kluba u Dalasu dok je policija prevozila osumnjičenog za atentat na Kenedija iz gradskog u okružni zatvor. Napadač, Džek Rubenštajn, poznatiji kao Džek Rubi, pucao je iz pravca grupe novinara koji su posmatrali prebacivanje Osvalda iz zatvora u blindirano policijsko vozilo", pisao je "The New York Times" o ubistvu osumnjičenog za atentat koji je preminuo u bolnici u kojoj je Kenedi dva dana ranije podlegao ranama.
Od "Vorenove komisije" do "Komiteta za proučavanje vladinih operacija u vezi sa obaveštajnim aktivnostima"
Nakon atentata novi predsednik SAD Lindon Džonson uspostavio je "Predsedničku komisiju o atentatu na predsednika Kenedija", koja je postala poznata po njenom nezvaničnom nazivu "Vorenova komisija.
"Vorenova komisija" donela je nekoliko zaključaka:
Povezane vesti
- Harvi li Osvald je delovao sam: Istraga je utvrdila da je Osvald bio jedini atentator na predsenika Kenedija.
- Nema dokaza o zaveri: Komisija nije pronašla nikakve dokaze koji bi ukazivali na povezanost Osvalda sa bilo kojom organizacijom ili stranom, niti je otkrila tragove o postojanju zavere.
- Teorija o više pucnjeva: Iako su neki svedoci tvrdili da je bilo više pucnjeva, komisija je zaključila da su ispaljena tri metka iz puške i da su svi potekli sa šestog sprata depoa knjiga u Dalasu.
"Nijedan sovjetski, kubanski ili drugi strani zvaničnik i agent nije pružio nikakvu posrednu i neposrednu podršku Liju Harviju Osvaldu tokom pripreme i izvršenja ubistva Kenedija. Osvald je delovao potpuno sam", preneo je "The New York Times" u tekstu "Izveštaj Vorenove komisije: Osvald je delovao sam."
AP Photo/Jim Altgens
Nakon afere "Votergejt" Senat formira "Komitet za proučavanje vladinih operacija u vezi sa obaveštajnim aktivnostima" koji se bavio nezakonitim i neetičkim aktivnostima američkih bezbednosnih agencija.
"Church Committe" , kako se još nazivao Komitet, po osnivaču Frenku Čurču, potvrdio je zaključak "Vorenove komisije" kako je Osvald delovao samostalno, potvrdio nepostojanje dokaza o učešću stranih službi, ali je ukazao na probleme sa istragom oko kojih su se formirale teorije zavere.
Novinar Skot Sajara smatra kako ni ova Komisija nije pomogla da se razotkriju svi aspekti atentata na Kenedije.
"Takođe, Senatska 'Church komisija', koja je 1975. godine sazvana da prouči zloupotrebe od strane obaveštajnih službi, utvrdila je da Vorenova komisija nije dobila iskrenu saradnju FBI-a ili CIA-e, koji su zadržavali „činjenice koje bi mogle značajno uticati na tok istrage“, piše Skot Sajara
Ipak, tokom sedamdesetih godina nastavile su se spekulacije povodom Kenedijevog ubistva. Tekst "Kenedi i Kastro - Moguće veze Kube sa ubistvom iz 1963. godine kao osnova za istraživanja", objavljen u "The New York Times" 25. juna 1976. godine, navodi kako je grupa senatora zatražila novu istragu Kenedijevog ubistva.
S tim u vezi, Lindon Džonson, koji je bio zagovornik teorije da Fidel Kastro stoji iza ubistva Džona Kenedija je 1968. godine izjavio: "Kenedi je pokušavao da sredi Kastra, ali je Kastro prvi sredio njega.“
Čini se kako taj stav opravdan, uzimajući u obzir da je Kenedijeva administracija podržala "Invaziju u zalivu svinja", međutim, postoji mogućnost kako Kenedi nije znao za akcije koje je sprovodila CIA.
Govoreći o Zalivu svinja, Kenedi je okrivio nekadašnjeg direktora CIA-a Alena Dulsa za neuspeh operacije, koga je otpustio. Upravo je Duls bio član "Vorenove komisije", stoga postoje glasovi koji smatraju kako upravo Duls opstruisao rad komisije.
"Alen Duls, bivši direktor CIA-e koji je bio član 'Vorenove komisije', mogao je obavestiti svoje kolege u komisiji o zaverama. On to nije učinio. Duls je mrzeo Kenedija, koga je smatrao 'pinko' i nepozvanim uljezom, a koji ga je bez ceremonije otpustio sa mesta direktora CIA-e nakon neuspele invazije na Zaliv svinja", piše novinar Skot Sajara.
Promena Fokusa od Kube ka Bliskom Istoku
Ipak, postoje glasovi kako neka druga strana stoji iza atentata na 35. predsednika SAD: Kako piše Muhamed Salmavi, Martin Sandler, koji je potpisnik dela "Pisma F. Kenedija", okrivio je Mosad da stoji iza atentata na bivšeg američkog predsednika.
On svoju teoriju zasniva na korespondenciji između Kenedija i predsednika Egipta Gamala Nasera, gde kaže kako je Kenedi prihvatio arapsku tačku gledišta na sukob između Izraela i Palestine.
Paralelno sa tim, Kenedi je imao korespondenciju sa premijerom Izraela Davidom Ben Gurionom povodom nuklearnog reaktora u Dimoni koji je bio tačka sporenja Guriona i Kenedija koji je promovisao "Ugovor o neširanje nuklearnog oružja" što je kulminiralo ultimatumom koji su SAD uputile Izraelu i Gurionove ostavke.
"Izrael je bio suočen sa onim što je smatrao egzistencijalnom pretnjom: približavanje Vašingtona Arapima s jedne strane i sukob između Vašingtona i Tel Aviva s druge strane. Izrael nije mogao da sedi i dozvoli da se to desi", zaključuje Salmavi.
S tim u vezi interesantan je prilog "Fox News"-a u kojem se Taker Karlson poziva na izvor koji ima pristup dokumentima Centrane obaveštajne agencije .
"Razgovarali smo sa nekim ko je imao pristup još uvek skrivenim dokumentima CIA. Osoba je bila duboko upoznata sa onim što su oni sadržavali. Direktno smo pitali ovu osobu, da li je CIA imala ulogu u ubistvu Džona F. Kenedija, američkog predsednika? I evo odgovora koji smo dobili, doslovno."
"Odgovor je da. Verujem da su bili uključeni. Ovo je potpuno drugačija zemlja nego što smo mislili. Sve je lažno.“
Bilo da se radi o Izraleu ili nekoj drugoj državi, na osnovu ovih informacija, izgledno je da se ne radio o Kubi.
Komentari (0)