Kako je Mask rebrendirao Trampa: Euronews Centar o uticaju milijardera na izbore u SAD
Komentari19/11/2024
-21:28
Odnos između budućeg američkog predsednika Donalda Trampa i milijardera Ilona Maska prošao je kroz značajne promene tokom godina. Od saradnje do uvreda, a potom do bliskosti zbog koje su mnogi Maska nazvali "prvim prijateljem" SAD. Na ovim izborima na kojima je Tramp pobedio i uz Maskovu pomoć, vlasnik kompanije Tesla je praktično rebrendirao Trampa i približio ga onim Amerikancima koji Maska vide kao nekoga ko je ušao u političku arenu da bi Ameriku učinio boljom. Mask je, ocenjuje se, omogućio Amerikancima da na drugačiji način gledaju i Trampa i konzervativizam.
U julu 2022. godine, Donald Tramp nazvao je Ilona Maska "još jednim glupim umetnikom", a samo dan kasnije, Mask je napisao da bi Tramp na kraju svog potencijalnog predsedničkog mandata imao 82 godine i da bi bio "prestar da bude izvršni direktor bilo čega, a kamoli predsednik Sjedinjenih Američkih Država".
Pomenute 2022. godine, najbogatiji čovek na svetu napisao je da bi mnogo bolji kandidat bio republikanac Ron Desantis. Kada se odlučivao da kupi Tviter, Mask je obećavao da će biti politički neutralan, kako je napisao da će "podjednako nervirati i krajnju desnicu i krajnju levicu".
Pre samo nekoliko dana u "Mar-a-Lago" na Floridi, gde Donald Tramp najčešće boravi, jedan republikanac pitao je prisutne "gde je Džordž Soroš desnice", a milijarder Ilon Mask je podigao ruku u znak odobravanja.
Milijarder je kao donator i prikupio oko 118 miliona dolara za Trampovu kampanju.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp samo nekoliko dana nakon što je izabran saopštio je javnosti da će Ilon Mask i Vivek Ramasvami biti u odeljenju za vladinu efikasnost, što je na određeni način uvelo milijardera u administraciju.
Pojedini istraživači utvrdili su da je tokom predizborne kampanje Mask aktivno i gotovo svakodnevno širio dezinformacije.
Utvrđeno je da je na svojoj mreži u tom periodu objavio oko 450 dezinformacija, koje je njegov algoritam pojačavao i širio milionima puta, a u pitanju su bile dezinformacije koje su bile veoma osetljive za tu predsedničku kampanju, od pitanja migranata do tvrdnje Maska da se sredstva za pomoć onima koji su stradali u katastrofama zapravo fokusiraju na LGBTQ+ zajednicu.
Između Trampove pobede 5. novembra i zatvaranja berzi u prvi sledeći petak, Ilon Mask postao je bogatiji za skoro 50 milijardi dolara, jer je toliki prihod nastao nakon što su skočile akcije njegove kompanije Tesla.
Odnos milijardera i političara "ništa novo"
Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put kaže za Euronews Srbija da je Ilon Mask imao veliki problem sa demokratskim establišmentom i sa progresivnim elitama u američkom društvu i da je to nešto što ga je dominantno navelo da svojevremeno kupi Tviter i da ga preoblikuje.
To je, kako kaže, otvorilo prostor za konzervativnije ljude, ali i za promociju nacizma, antisemitizma i sličnih poruka koje su dosta česte na mrežama.
S druge strane, Vukan Marković iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže za naš medij da u Americi već decenijama postoji odnos između izrazito bogatih, odnosno superfinansijske elite i politike.
"Taj odnos nije nikakva duboka država, niti tajna. To su prosto ustaljeni blokovi u američkoj politici. Pa su tako braća Koh već 50 godina najbitniji finansijeri Republikanske stranke, sve do Trampa. Trampa su tek odbacili. A, na primer, Bil Gejts i drugi liberalni milijarderi su u koaliciji sa demokratama. I taj odnos nije ništa novo", objašnajva on.
Marković dodaje da su ovi izbori najskuplji u američkoj istoriji.
"To su basnoslovne sume koje, uglavnom, milijarderi i interesne grupe ulažu u američku politiku. Isto tako, lobiranje u Americi je definisano na drugi način u odnosu na Evropu. Dakle, "K Street" u Vašingtonu, čuvena lobistička ulica, omogućava jasnu vezu, odnosno direktnu vezu između milijardera, Kongresa, Bele kuće i tako dalje. U tom smislu je ovaj odnos koji Tramp ima sa Maskom prvi put da se ta vrsta umreženosti pretočila u zvaničnu političku funkciju. To do sad zaista nismo imali", ističe Marković.
Politički uticaj Maska na javnost
Navodi i da je iznenađujuće kako se "raznorazni mediji zblažnjavaju povodom sadašnje situacije".
"Dakle, 50 godina imamo neverovatna ulaganja milijardera novih neoliberalnih elita u američku politiku, a sada su izrazito uvređeni kada to radi najbogatiji čovek na svetu. Imajući to u vidu, potrebno je reći da je ovo zaista, u smislu, gabarita cele situacije neviđeno ranije. Jer, Mask je zaista najbogatiji čovek na svetu i mnogo je bogatiji nego što je Soros ikada bio", kaže Marković.
S druge strane, Milić ukazuje na to Mask definitivno ima uticaja na političku informisanost Amerikanaca, s obzirom na to da je kupio jednu od najvažnijih društvenih mreža na svetu i otvorio je za taj vid desne retorike, koja je, kako kaže, manje učestala na toj društvenoj mreži.
"To ima uticaj generalno na širem društvu, što nije prvi put. Jednostavno se to dešava s obzirom da, ako pogledamo "Washington Post" koji je u vlasništvu Džefa Bezosa, ali i ranije situacije gde je recimo Henri Ford bio u jednom periodu vlasnik, to su najčitanije novine u SAD, tako da to je učestalo i to je normalno, jer u demokratskim sistemima imate difuzno raspoređenu moć u društvu i samim tim i informisanje u zavisnosti od vlasništva. Naravno, vlasnici imaju svoju politiku prema različitim pitanjima, svoje vrednosne stavove, što se negde reflektuje u odnosu na način informisanja. Međutim, u strukturnom smislu, američka država je u trenutnoj situaciji više zavisna od Maska nego što je Mask zavistan od Sjedinjenih Američkih Država", ističe Milić.
Navodi da Mask u smislu svojih kapaciteta, industrijskih veština "koje je teško negirati", ima velikog uticaja na poziciju Zapada u svetu.
Duboke promene u američkom društvu
Istovremeno, Marković smatra da ono što je dovelo Trampa na vlast i prvi i drugi put, tiče se, kako kaže, mnogo dubljih promena u američkom društvu.
"Ne postoji samo jedan faktor koji ga je doveo, dakle, duboko nezadovoljstvo belaca u bivšim industrijskim sredinama, frustracije vezane za migracije, frustracije vezane za ekonomsku situaciju i promenljivost američkog sna, odnosno transformacija toga šta Amerika treba da bude i kakva ona zemlja treba da bude. To zaista nema veze sa Trampom, sa Maskom", navodi Marković.
"Mask već nekoliko godina skreće u desno, već neko vreme nije više samo biznismen, on pokušava da igra mnogo veću igru. I Ukrajina je jedan od primera toga. Mislim da su njih dvojica se našli iz čistog oportunizma, da tu ne postoji sad neka naročito bitna ideološka pozadina koja spaja Maska i Trampa, osim što su dvojica milijardera i osim što su suštinski dvojica profitirali na uništenju upravo onih ljudi koji su glasali za njih ovog puta. Dakle, to je belačka klasa u takozvanim državama rđe od Pensilvanije do Mičigena. Razlika između prethodnog Trampovog dolazaka na vlast i Maskovog sada je u tome što je Tramp izgleda voljniji da sistemski menja društvo. Prethodni put se Tramp bio prilično našao u nebranom grožđu, dakle, nije mu najjasnije bilo šta će da radi i kako će da radi, niti je imao neku strategiju koja se tiče direktnih interesa koje bi mogli da služe Ilonu Masku. U ovom slučaju mislim da je ta kvalifikacija između njih dvojice formalnija. Odnosno, Maska već neko vreme iritira takozvana radikalna levica i pokušava da okrene i X u suprotnom pravcu. Dakle, pokušava da ima neku vrstu ideologije iza cele te priče oko slobode govora i tako dalje. A Tramp istovremeno traži put u mejnstrim", zaključuje Marković.
Prompt nedelje o Data Science Conference: Kako izgleda jedna od najvećih konferencija o veštačkoj inteligenciji u Evropi
Ove nedelje se održava velika Data Science konferencija, a Aleksandar Linc Đorđević iz ove organizacije kaže da je reč o jednoj od najvećih evropskih konferencija posvećenih veštačkoj inteligenciji i podacima.
"Ove godine imamo desetu jubilarnu konferenciju koja se održava u Beogradu. I ono na šta sam zaista ponosan jeste što smo među tri najstarije evropske konferencije koje se bave ovom temom i šest najstarijih svetskih konferencija", isstiče naš sagovornik na početku razgovora.
Navodi i da će se preko 500 izlagača obrati ispred 3300 učesnika konferencije tokom narednih pet dana, navodeći da će tom prilikom u Beogradu biti najveći svetski eksperti i lideri, te da će ovog vikenda naš glavni grad postati centar veštačke inteligencije. Više o tome pogledajte OVDE.
Kompletno gostovanje Vukana Markovića i Dimitrija MIlića u emisiji Euronews Centar možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)