Igre 
Svet na ivici Trećeg svetskog rata: Preti li ozbiljna eskalacija pre inauguracije Trampa?
Komentari18/11/2024
-21:01
Odlukom odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena ukinuta su ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju, prenosi "The New York Times".
Bajdenova odluka dozvoljava Oružanim snagama Ukrajine da koristi američke dalekometne krstareće rakete ATACMS u regionu Kurska.
Šta je ATACMS:
ATACMS, što je skraćenica za Vojni taktički raketni sistem koji je proizvela američka kompanija Lokid Martin, se može koristiti u visokomobilnim artiljerijskim raketnim sistemima (HIMARS) koji su već u ukrajinskom arsenalu.
profimedia
Ove rakete imaju domet do 300 kilometara i teško ih je presresti zbog velike brzine.
Kako prenose mediji, odluka o upotrebi dalekometnog naoružanja je podelila Bajdenove savetnike, i predstavlja veliku promenu u američkoj spoljnoj politici.
Naime,odluka Džozefa Bajdena dolazi nakon izjava budućeg predsednika SAD Donalda Trampa o njegovoj nameri da okonča rat u Ukrajini, činjenica da je odluka doneta od strane odlazećeg predsednika svega dva meseca pre Trampove inauguracije bila je povod republikancima da reaguju.
Bura na odluku odlazećeg predsednika: Diskontinuiteti monolitnosti američke spoljne politike
Među prvima se oglasio sin novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi, koji je kritikovao odluku Bajdenove administracije da dozvoli Ukrajini da koristi rakete dugog dometa ATACMS za napade na rusku teritoriju.
Povezane vesti
''Vojno-industrijski kompleks izgleda želi da se postara da Treći svetski rat počne pre nego što moj otac dobije šansu da uspostavi mir i spasi živote. Moraju se sačuvati trilioni. Imbecili'', napisao je Tramp Mlađi.
Tim povodom oglasio se i bivši američki ambasador u Nemačkoj i nekadašnji izaslanik SAD za Zapadni Balkan Ričard Grenel koji je izrazio nevericu uz konstataciju da će Bajdenov potez imati široke posledice:
"Niko nije mogao da zamisli da će se to desiti tokom tranzicionog perioda. Ovo je kao da pokreće novi rat. Sve se sada menja - sve prethodne kalkulacije su pale u vodu i nevažeće su. Sve to zbog politike", naveo je Grenel na mreži "X".
Poput Donalda Trampa Mlađeg i Ričarda Grenela, na odluku je reagovao milijarder i biznismen Ilon Mask koga je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp imenovao za jednog od šefova sekretarijata za efikasnost vlade
Vlasnik društvene mreže "X" je na svom profilu podelio objavu sa ocenom republikanskog senatora iz Jute Majka Lija, koji je, povodom objave o tome da je američki predsednik Džozef Bajden odobrio korišćenje američkog oružja za ukrajinske napade duboko na rusku teritoriju, poručio ''da liberali vole ratove'' i ''da rat olakšava povećanje moći''
Milijarder i podržavalac Donalda Trampa se složio sa konstatacijom republikanskog senatora - "Istina", napisao je Mask.
Podsećamo, američki biznismen je nedavno ocenio kako ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ima "neverovatan smisao za humor", a tu ocenu je izneo povodom izjave ukrajinskog lidera da novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp neće moći da natera Ukrajinu da sedne za pregovarački sto sa Moskvom. Više o tome možete čitati OVDE
Povezane vesti
Strah od eskalacije i "teška borba" za mir
I sa druge strane Atlantika, iz Evrope, pristižu reakcije na odluku odlazeće američke administracije. Tim povodom, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto je kritikovao mejnstrim partije u Vašingtonu i Briselu uz ocenu kako su one proratne.
''Proratne mejnstrim partije u Vašingtonu i Briselu pokrenule su poslednji, žestok napad na novu realnost... Ovo je ne samo antidemokratski potez, već i izuzetno opasan. Izgleda da proratne snage, u poslednjem činu frustracije, ne prezaju od najgoreg, odnosno od proširenja rata iz Ukrajine na ceo svet'', napisao je Sijarto na svom nalogu na mreži "Facebook"-
On je istakao da je ''nova realnost'' nastala pobedom novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa na predsedničkim izborima u toj zemlji, uz ocenu da su se birači ''opredelili da podrže patriotske snage koje se zalažu za mir''.
profimedia
Povezane vesti
"Ali proratni političari koji nisu izglasani ne prihvataju volju naroda ni u Vašingtonu ni u Briselu", rekao je Sijarto.
Sijarto je najavio da će se na današnjem sastanku ministara spoljnih poslova EU, prvom nakon Trampove pobede, voditi ''teška borba'' pošto je potrebno, prema njegovim rečima, zaustaviti pokušaje u cilju eskalacije i u Briselu.
Dvostruki interesi odlazeće administracije
Na pitanje da li odlazeća administracija namerno zaoštrava situaciju pred Trampov dolazak, diplomata Zoran Milivojević je odgovorio potvrdno i istakao kako je cilj ovakvih poteza uticaj na rad buduće administracije,
"Naravno, da obaveže Trampa i radi se o dve vrste interesa. Jedno je da obaveže narednu administraciju svojim odlukama, da ih obaveže da oni moraju da nastave da rade što i oni, u najmanju ruku, dok ne donesu neku drugu odluku, imajući u vidu da se Tramp direktno zalaže sa prekid rata itd. I drugo, postoji unutrašnji pritisak, i ovo što govori Tramp Mađi, što govori njegov sin, dakle, to su interesi i vojno-industrijskog kompleksa, dakle, i politički i poslovni interesi, i u Americi, ali i van Amerike", rekao je Milivojević.
Milivojević je naglasio kako je pitanje militarizacije jedno od primarnih pitanja u SAD i Evropi i da treba sačekati zvaničnu potvrdu odluke predsednika Bajdena.
"Ako bi Tramp nastupio sa mirnim konceptom, sve se to dovodi u pitanje. Dakle, ne samo u ekonomskom, nego i u političkom smislu, znate, kad je reč o uticaju, o poslovima i svemu ostalom. Prema tome, takva odluka, ukoliko se ona danas potvrdi, ima i tu unutrašnju dimenziju. One strukture u Americi koje su za nastavak rata imaju profit, ali ne samo te strukture, nego i strukture van Amerike koje su pod kontrolom Amerike i vezane za Ameriku, koje su na istim linijama. U Evropi svi su programirali budžete i politike u narednih 5-10 godina na odbranu, na jačanje odbrambenih kapaciteta. Evropska unija u petogodišnjom mandatu, gospođe Fon der Lajen, prvi put uvodi Komesara za odbranu, prvi put stavlja odbranu u prioritete, na naoružanje, tu su ekonomija, politika i još puno toga. I sve se to menja ukoliko Tramp uđe sa potpuno novom pričom", naglašava Milivojević.
Euronews Srbija
Diplomata Milivojević ističe kako postoji više ciljeva koji se nalaze iza odluke odlazećeg predsednika SAD.
"Prvi cilj je da se obaveže naredna administracija, drugi je da se održi kohezija na zapadu i koncept nastavka rata u cilju slamanja Rusije i treći cilj je pritisak na Rusiju, stvaranje uslova pregovaračke pozicije da Rusija nije pobednik", kaže Miliovojević.
Govoreći o Bajednovoj odluci i mogućoj eskalaciji, Milivojević je rekao kako odgovor Rusije zavisi od širine ovlašćenja o upotrebi raketa.
"I treba videti šta ona znači, da li se odnosi samo na Kursku oblast, ili se odnosi na celu teritoriju Rusije. I šta znači ako se odnosi samo na Kursku oblast? Onda znači pokušaj da se tamo nekako zadrže Ukrajinci koji se tamo nalaze kao ulog u budućim pregovorima. Ako se odnosi na celu Rusiju, to je onda eskalacija, to je uvod u Treći svetski rat. To je opasna priča. I Rusija neće ostati bez odgovora", pojašnjava Milivojević
Odluka koja je stigla prekasno
I vojni analitičar iz Finske Joni Askol, koji je je za Euronews Srbija objasnio razloge koji stoje iza Bajdenove odluke, ističe kako su postojale određene nejasnoće kada je u pitanju teritorija na kojima rakete mogu da deluju.
"Zvaničan razlog, inače, zašto je to dozvoljeno, je zato što su Rusi koristili severnokorejske trupe i to treba da pokaže Rusiji i Severnoj Koreji da će biti posledica. Naravno, ima tu i znakova pitanja, naravno, odluka je stigla prekasno, takođe, geografski je ograničena. Do sada se činilo da je to bilo ograničeno samo na Kursku oblast, inače se mislilo da će to biti cela površina Rusije. Takođe, Ukrajina nema veliki broj tih projektila dugog dometa. Amerikanci bi trebalo da daju dozvolu Ukrajini da koristi i druge projektile, recimo "Storm Shadow", britanske rakete, ali Sjedine Države tek treba da daju dozvolu i trebalo bi da pošalju još projektila da bi ih Ukrajina imala dovoljno", ističe Askol.
Askol nije siguran koliko će odluka Bajdenove administracije uticati na dešavanja na frontu.
"Još jedna negativna stvar, to je procuralo u javnost pre nego što se desilo, pa Rusija naravno ima sada mogućnost da skloni opremu koja je bila u blizini granice. Tako da je to bila jedna propuštena prilika da se uništi neko ključno oružje Rusije, i to je naravno deo te strategije eskalacije Bajdenova administracije", kaže Askol.
Kada je u pitanju odnos Evrope prema sukobu na istoku Starog kontinenta, Askol kaže kako Evropa treba da bude spremna, međutim, iako postoje ekonomski kapaciteti, postavlja se pitanje motivacije evropkih država da preuzmu vodeću ulogu.
"Evropa ima resurse, ona je dosta ekonomski jača od Rusije i Evropa može da pomaže Ukrajini bez problema, ali je problem motivacija i procesu odlučivanja u velikim zemljama", poručuje analitičar.
Komentari (0)