Radikalne feministkinje posle Trampove pobede pozivaju žene: Odreknite se muškaraca, braka, intimnih odnosa i rađanja

Na društvenim mrežama poput TikToka mogu da se vide brojni snimci žena, uglavnom iz Amerike, koje govore da se pridružuju pokretu 4B (pokret "četiri ne"). Izrastao je iz već postojećih ideja različitih feminističkih grupacija u Koreji poput "odricanja muškaraca". Konkretno, pokret predstavlja četiri stvari kojih su se članice ovog pokreta odrekle - muškaraca, braka, intimnih odnosa sa muškarcima i rađanja dece.

Radikalni feministički pokret nastao je na društvenim mrežama u Južnoj Koreji između 2015. i 2016. godine. Mediji pišu da je nastao kao odgovor na brutalno ubistvo žene u blizini metro stanice u Seulu kada je ubica izjavio da je to uradio jer se osećao ignorisan od strane žena. 

Žene koje se priključuju pokretu svoj jedini izlaz iz patrijarhalne kulture Južne Koreje vide kroz potpuno distanciranje od muškaraca. Razlog tome jeste što u suprotnom moraju da se pridržavaju rodnih uloga i da nemaju slobodu izbora. Kako navode na mrežama, iako u većoj meri upisuju fakultete, i dalje su podređene na tržištu rada.

profimedia

Međutim, ovaj pokret počeo je da se širi u svetu. Naime, nakon što je Donald Trump po drugi put postao predsednik Amerike, pridruživanje 4B pokretu se nekim ženama učinilo kao adekvatan potez. 

Nađa Bobičić iz Centra za ženske studije kaže za Euronews Srbija kaže da nije iznenađena ovakim porukama iz Amerike, kao i da pokreti kao što je 4B, koji deluju šokantno, jesu zapravo uzrok problema društvenih nejednakosti i sistema koji ekstremno eksploatiše žene. 

Međutim, kako dodaje, ne treba mu pripisati epitet pokreta koji se širi neverovatnom brzinom.

"Ja bih samo skrenula pažnju da ni u Južnoj Koreji, a ni sada u kontekstu Sjedinjenih Američkih Država, ovo nije baš masovni pokret. Ovo je neka vrsta štrajka ili protesta pojedinki i on možda deluje zanimljivo na društvenim mrežama zato što tako izgleda radikalno, ali nije to zaista slika  feminističkih pokreta ni u Južnoj Koreji, ni u Sjedinjenim Američkim Državama", objašnjava Bobičić.

Kaže i da nije iznenađena što se ovakva tema aktivirala u SAD-u, naročito nakon pobede Trampa koji je poznat po nekim svojim stavovima koji se tiču žena, kao što je bilo pitanje abortusa. 

"Donald Tramp se profilisao kao političar koji je usmeren na napade reproduktivnih prava, najšire gledano i da, bila je priča i o abortusu. Međutim, što se ove teme konkretno tiče, rekla bih i da u trenutku dok su bili predsednički izbori u različitim državama, u SAD-u, bili su i izbori o regulaciji prava na abortus na državnom nivou. I ono što je ohrabrujuće, a što je možda ostalo u senci, jeste da je u različitim državama ipak podržano pravo na abortus", kaže ona.

Tanjug AP/Charlie Riedel

Objašnjava i da su parametri za to u nekima od njih bili dosta visoki. Naime, negde je traženo da  60 odsto ljudi podrži abortus da bi on bio odobren.  

"Nažalost, recimo, u nekim državama je podrška za to pravo bila na 58 odsto i abortus nije na državnom nivou recimo podržan, ali ohrabruje da zaista ljudi, čak i neke žene koje su možda i glasale za Trampa, su ipak podržale pravo na abortus i uopšte reproduktivna prava žena", kaže Bobičić.

Kakve rezultate može da da ovakav pokret?

Na pitanje koliko ovaj pokret, kao radikalan i ekstreman, može da udalji žene od ideje da se pridružuju feminističkim pokretima u budućnosti, kaže da problem dosta strukturalniji pa samim tim ne može da se doživljava kroz isključivo jedan pokret.

"Odgovoriću kontraprimerom, a to je da je pre sto godina u Srbiji radikalni zahtev bio da ženama bude omogućeno da rade u svim profesijama i radikalni zahtev je bio da žene imaju pravo glasa. Dakle, ne mislim da je problem u radikalnosti određenih zahteva, ništa radikalno nije u tome da mi zahtevamo da živimo u društvu bez nasilja, bez rodno zasnovanog nasilja", kaže.

Međutim, kako navodi, možda je ipak problematično kod ovakvog pokreta to što on nekako rešava problem na mestu na kojem možda problem nije.

"Nije problem nužno u našim ličnim izborima i pitanju koje žene koje izbore žele ili opšte mogu da donesu. Problem se odnosi na kompletnu strkuturu, dosta je sadržajniji", kaže.

Objašnjava, da što se same Amerike tiče, i tu treba gledati sve sa oprezom jer je reč o tome da nju čini 50 država unutar sebe, pa samim tim postoje i razlike u stavovima u različitim gradovima. 

Tanjug/AP

"Zavisi o kojoj državi govorimo, o ženi kog porekla, rasnog, klasnog i tako dalje. Znači, mnogo tu razlika ima, a da ipak ima i nekakva sličnost, nešto što je možda zajedničko u ovom trenutnom kapitalističkom sistemu"; dodaje.

Na pitanje da li konkretnih četri uslova koje postavlja ovaj pokret može da donese pozitivne promene u ženskoj zajednici, kaže da je ovde izbor taj koji je ključan.

"Feministkinje, a i ženske borbenice za emancipaciju, su se borile za slobodu i mogućnost da mi biramo s kim želimo, da li želimo i kada dolazimo u koje odnose. U tom smislu, naravno, svakoj od nas je da odluči, na svakom od nas, da li želi. Međutim, ono što je poenta kod ovakog pristupa, jeste da se one oslanjaju na nekakav nivo individualnog, da ne rešavaju problem tamo gde imaju uzrok. Nisu rešenja uzroka problema. To je kao da imate, na primer, neki veliki osip na ruci i onda odlučite da otkinete tu ruku. A s druge strane, takođe, to je malo i tabuiziranje seksualnosti, seksualnih odnosa, to je i brisanje LGBT iskustava, jer nisu samo jedini odnosi između heteroseksualnih muškaraca i žena. Takođe, nisu svi odnosi nasilni odnosi", rekla je.