Igre 
Melanija Tramp: Priča o uspehu i izazovima na putu od Slovenije do Bele kuće
Komentari07/11/2024
-07:24
Mlada žena s velikim snovima stigla je iz Slovenije u Njujork, sanjajući o karijeri modela. Ubrzo se udaje za poznatog magnata, potom postala Prva dama Sjedinjenih Američkih Država. Ovo nije filmska priča, već stvarni život Melanije Knavs, koja je kasnije postala Melanija Tramp.
Ova izvanredna serija sudbinski povezanih događaja mogla je lako ostati neostvarena. Možda je nikada ne bi otkrili ili bi je primetili mnogo kasnije. Mogla je potpisati ugovore s pogrešnim agencijama ili čak nikada ne upoznati Donalda Trampa. Kako je sama izjavila tokom mnogih intervjua, "svaki korak u njenom životu imao je drugačiji preokret".
"Odrasla sam u Sloveniji, a zatim sam provela godine u Milanu, Parizu i Njujorku. Sve to me je dovelo do toga da služim svojoj zemlji kao Prva dama", rekla je Melanija.
Sve je počelo u januaru 1987. godine, u Ljubljani, bivšoj Jugoslaviji. Melanija Knavs je tada imala 16 godina. To doba je bilo obeleženo spojem punk muzike, mode i nacionalističkih pokreta. Kao srednjoškolka, Melanija je planirala da studira arhitekturu, ali sudbina je imala druge planove. Ubrzo je došlo njeno prvo poziranje za fotošuting. Nakon jedne modne revije, fotograf Stane Jerko primetio je devojku pored ulaza. Predstavio se, razgovarao s njom o svom poslu i izrazio želju da je fotografiše. U vreme pre Instagrama, ovako su fotografi otkrivali nova lica. Fotošuting je prošao uspešno, a Jerko je zatražio da ponovo sarađuje s njom za slovenački časopis "Model".
"Prošli" život Melanije Tramp
profimedia
Jedna od najbližih prijateljica buduće Prve dame, Petra Sedej, opisala je Melaniju kao prelepu osobu. "Na svim njenim fotografijama i TV nastupima deluje vrlo ozbiljno, ali ima i zabavnu i veoma smešnu stranu". Njeni javni nastupi uvek su bili pažljivo doterani i od značaja za Melaniju i njenu porodicu. Bez obzira na okolnosti, Sedej se seća da je njena prijateljica uvek izgledala savršeno, prenosi "NewMoney".
Njeni roditelji su se isticali u malom železničkom gradu Sevnica, gde je odrasla. Njen otac, Viktor, bio je automehaničar i vozač u vreme kada su mali preduzetnici, poput njega, bili često omalovažavani. Njena majka, Amalija, radila je kao krojačica u tekstilnoj radnji i imala strast prema dizajnu, a prijateljice su je često nazivale "Džeki Kenedi" jer je bila jedna od retkih radnica koje su nosile štikle na poslu. Provela je sate šijući odeću za Melaniju i njenu stariju sestru, Ines, kako bi im omogućila savršen izgled.
Iako Melanijini roditelji nisu bili bogati, živeli su dovoljno dobro da kupe mali stan u Ljubljani kada se Melanija preselila u grad da studira. Nakon predavanja, sa prijateljicama je listala daleki svet "Voga". Nisu često izlazile na žurke, ali je Melanija volela svet modelinga i angažovala fotografa kako bi stvorila svoj portfolio. "To nije nešto što bi radila samo kao hobi," ističe Sedej.
Povezane vesti
Život je, kao što se ispostavilo, imao svoje planove za devojke i za propadajuću komunističku državu Jugoslaviju u kojoj su odrastale. Godine 1989. pao je Berlinski zid; nekoliko meseci kasnije, Jugoslavija je počela da se raspada. Godine 1990. Slovenija je glasala za nezavisnost, a naredne godine jugoslovenske snage su se povukle nakon desetodnevnog rata. Svakodnevni život bio je ispunjen raspravama o ovim dramatičnim događajima.
Jedan od Melanijinih partnera, slovenački preduzetnik Jure Zorčić, opisuje je kao elegantnu, mirnu i fokusiranu osobu, koja je bila veoma vezana za svoje roditelje i sestru. Njeno pojavljivanje uvek je bilo doterano, što je, s obzirom na ekonomske prilike tog vremena, bilo pravo "čudo". Zajedno sa Zorčićem provodila je vreme sa prijateljima u obalnim gradovima Hrvatske, često mu govoreći da želi da ode u inostranstvo i osvoji svet mode. "Bila je to jedna od najlepših osoba koje sam upoznao", rekao je Zorčić. Dok se Srednja Evropa premeštala od komunizma ka NATO-u i EU, Melanija se spremala za sopstveni skok ka modnim metropolama.
Od komunizma do hiper-kapitalizma
profimedia
Melanija je stigla u Milano 1996. godine, potpisavši ugovor sa modnom agencijom i menjajući svoje prezime iz Kanvs u Knaus (kasnije je dodato i drugo "s"). Godine 1997. preselila se u Pariz, gde ju je otkrio Paolo Zampoli, italijanski plejboj i menadžer modela sa sedištem u Njujorku. On ju je podstakao da se preseli na Menhetn, obećavajući da će je ugostiti i predstavljati. Melanija je hrabro preuzela rizik i stigla u Njujork 1998. godine, gde je živela u malom stanu blizu Gramersi parka. Njena mala spavaća soba nalazila se iza zida od stiroporskih ploča, imavši jedva dovoljno prostora za kauč na razvlačenje.
Njena odluka da ode u Njujork i pokuša da pronađe mesto u jednom od najkonkurentnijih okruženja bila je pravi izazov, s obzirom na to da je sa 28 godina bila starija od većine ambicioznih modela koji su pokušavali da uspeju u modnoj industriji. Ipak, reč koja se najčešće koristila za opisivanje Melanije u to vreme bila je "odlučna".
Za pet godina, prešla je put od komunizma do hiper-kapitalizma. Njujork devedesetih bio je era supermodela i to je vreme koje je oblikovalo Melaniju. Zbog svog uzrasta, nije mogla da postane poznata radeći reklamne kampanje modnih kuća; međutim, sreća joj se osmehnula kada je, zahvaljujući zakonu koji je zabranjivao mlađim modelima da učestvuju u kampanjama za cigarete, njeno lice tokom leta 1997. godine osvanulo na ogromnim reklamama iznad Tajms Skvera za kampanju Camel Lights.
"Da nisam lepa, mislite da bi bio sa mnom?"
AP/Mark Lennihan
Godine 1998. Melanija je, preko Zampolija, upoznala Donalda Trampa, koji se tek rastao od svoje druge supruge Marle Mejpls, u Kit Kat Clubu. Otprilike u to vreme, par je počeo da se viđa javno. Politika je već bila na Trampovom umu, a počeo je ozbiljno da razmišlja o kandidaturi za predsednika.
Melanija je od samog početka podržavala Trampove političke ambicije: 1999. godine, kada je najavio svoju kandidaturu u emisiji Larija Kinga, izjavio je da bi oženio Melaniju kako bi pokrio prazninu koju ostavlja Prva dama. Ova najava označila je početak njegove političke karijere, iako na kraju nije učestvovao na izborima 2000. godine Melanja je igrala igru, govoreći da je spremna da se uda za Trampa i postane "vrlo tradicionalna Prva dama, baš kao Beti Ford ili Džeki Kenedi".
Povezane vesti
Tada je malo ko u političkim krugovima ozbiljno posmatrao Trampovu kandidaturu. "Znali smo da to nije pravi trenutak, ali znala sam da će, ako i kada se kandiduje, pobediti", rekla je Melanija kasnije.
Melanija je direktno odgovarala onima koji su je dovodili u pitanje. Prema njenoj biografkinji, kada su je pitali da li bi se udala za svog muža da nije bogat, odgovorila je kratko: "Da nisam lepa, mislite da bi bio sa mnom?"
Tramp i Melanija su se venčali 2005. godine u Palm biču. To je bio njegov treći brak, a među prisutnima su bile i neke poznate ličnosti, poput Bila i Hilari Klinton, kao i Benjamina Netanjahua. Gotovo niko iz Melanijinog života pre Trampa nije bio prisutan; delovalo je kao da nije imala prošlost. Par je 2006. godine dobio sina Barona, u vreme kada se Tramp navodno povezivao sa porno zvezdom Stormi Danijel i Karen Mekdugal, modelom iz Plejboja. Malo ko je tada znao kolike će mu to probleme napraviti u budućnosti.
Povezane vesti
"Melanija ima moć nad njim"
profimedia
Početkom 2010. godine, Donald Tramp je počeo da stiče popularnost na Tviteru zbog svojih uvredljivih izjava i napada na Baraka Obamu, dok je istovremeno razmišljao o tome kako da prevede uspeh rijaliti programa "The Apprentice" u predsedničku poziciju. Iako su ga samo retki shvatali ozbiljno, Melanija je za mnoge bila neprimetna, tek još jedan model u Trump Toweru. Međutim, politički savetnik Sam Nunberg imao je drugačije viđenje situacije: "Predsednik je odgovoran Melaniji; ona ima moć nad njim. Ne verujem da ga se Melanija plaši, za razliku od drugih koji su pod njegovim uticajem. Ona se ne brine o njegovom raspoloženju. Mislim da je često situacija obrnuta", izjavio je.
S druge strane, Melanija je razvila svoje rutine. Iznova i iznova, Nunberg je primećivao kako Melanija zove Trampovu kancelariju i traži da se sastanu na večeri, što je za nju bilo od suštinske važnosti. Kada Tramp nije znao kako da reaguje, obično je tražio od Nunberga da joj šalje ažuriranja o kampanji. Ipak, Nunberg je bio uveren da Melanija gleda Trampovu kandidaturu ozbiljnije od samog Trampa, jer više veruje u moć slave. Možda je bivši model iz Slovenije razumeo američke izbore bolje od mnogih političara u Vašingtonu. Kada je Melaniji postavljeno pitanje da li je znala da će Donald Tramp pobediti na izborima, njen odgovor bio je jednostavan: "Da". I zaista, imala je pravo: ako si poznata ličnost u Americi, to znači da poseduješ moć.
Bolji dogovor za sebe i sina
profimedia
Neočekivana pobeda Donalda Trampa 2016. godine izazvala je mnoštvo mimova o njegovoj supruzi, od kojih su mnogi bili zasnovani na ideji da je Melanija nesrećna, zarobljena u braku bez ljubavi i primorana da igra ulogu koja joj ne prija. Neprijatne fotografije predsedničkog para dovele su do nastanka haštaga #FreeMelania, dok su komentatori ukazivali na njen ukočen stav i zamrznuti osmeh tokom javnih nastupa pored svog muža. Mišljenja o Melaniji u političkim krugovima bila su podeljena. Za strastvene pristalice Trampa, ona je personifikacija idealne supruge, dok je za liberale figura saosećanja čija se vladavina svodi na njenu odsutnost.
Kritičari su komentarisali njen luksuzni garderober, poput jakne Dolce & Gabbana u vrednosti od 46.000 evra koju je nosila 2017. godine, pretpostavljajući da njeni osećaji prema Trampu nisu iskreni. Ipak, prevideli su pravu dinamiku njenog uticaja i moć koju je imala i ima. Gledajući je isključivo kroz prizmu uloge supruge predsednika, gubili su iz vida suštinske strategije i odluke koje je donosila za svoj lični život i svoje interese.
profimedia
Na primer, kada je iskoristila slučaj Stormi Danijel da zatraži preispitivanje predbračnog ugovora koji je potpisala pre braka sa Trampom, obezbedila je tako bolji finansijski dogovor za sebe i njihovog sina Barona. Prema rečima Meri Džordan, novinarke iz Vašington posta i autorke knjige "The Art of Her Deal: The Untold Story of Melania Trump", kašnjenje Melanijinog preseljenja u Vašington nakon izbora 2016. godine bilo je rezultat specifičnih pregovora. Prošlo je pet meseci nakon Trampove inauguracije pre nego što se konačno preselila u Belu kuću, držeći u rukama bolji ugovor.
Melanija kao politička prednost
Tanjug AP/Evan Vucci
Koliko je bila pogrešna preovlađujuća percepcija o pokretu #FreeMelania, postalo je jasno na Nacionalnoj konvenciji republikanaca 2020. godine, na kojoj je Melanija održala značajan govor, u potpunosti podržavajući svog muža. Boreći se sa bolom koji je izazvala pandemija, otkrila je, po opštem uverenju svetu ono što su do tada znali samo unutrašnji krugovi: Melanija je politička prednost za Trampa. U trenutku kada je mogla da izbegne reflektore, hrabro je kročila napred da se bori za Trampov ostanak u Beloj kući.
Njena postignuća kao Prve dame bila su minimalna: nadgledala je obnovu Ružinog vrta u Beloj kući i pokrenula inicijativu "Be Best" koja se fokusirala na dobrobit dece, kao i podizanje svesti o upotrebi droga i sajber bulingu. Ovo je mnogima delovalo ironično, s obzirom na naviku njenog muža da provocira političke protivnike na Tviteru. Na pitanje kojim se postignućem Trampove administracije ponosi, odgovorila je: "Moramo se osloboditi stigme i sramote koja prati zavisnost od droga i tretirati je kao bolest".
"Ponosna sam na korake i rezultate koje je ova administracija postigla", dodala je. Ipak, u realnosti, Trampove mere nisu donele ozbiljne uspehe.
Nova knjiga, ali bez uvida u odnos sa Trampom
AP/Damian Dovarganes
Knjiga pod nazivom "Melanija" objavljena 8. oktobra 2024. godine, već je izazvala brojne debate. Nesumnjivo, trenutak njenog objavljivanja, manje od mesec dana pre izbora, podstiče spekulacije o tome šta tačno Melanija želi da postigne ovom knjigom. Najveće otkriće u njoj, da gospođa Tramp podržava pravo na abortus, moglo bi biti i krik za nezavisnošću ili strateški pokušaj da se dodatno zamagli Trampova kontroverzna politička pozicija.
Osim toga, knjiga se osvrće na njeno detinjstvo, karijeru u modelingu i iskustvo kao Prve dame. Ipak, kritikovana je zbog nedostatka dubine u prikazu njenog ličnog života i braka sa Donaldom Trampom. Mnogi kritičari su primetili da je stil pisanja prilično distanciran i da ne pruža jasne odgovore o njihovim stvarnim odnosima.
Uz foto sekciju koja uključuje trenutke iz njenog života i sećanja iz detinjstva, knjiga kombinuje elemente njenog privatnog života i političkih izjava, podsećajući više na biografski sažetak nego na iskreno priznanje.
Komentari (0)