Igre 
Cena "prljave" kampanje: Demokrate strahuju da nazivanje Trampa fašistom i poređenje sa Hitlerom ima neželjene efekte
Komentari29/10/2024
-19:45
U samom finišu predsedničke trke u SAD, iz tabora Demokratske stranke dolaze sve oštrije izjave protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa, kojeg redovno nazivaju fašistom i porede sa Adolfom Hitlerom.
Način na koji potpredsednica Kamala Haris napada navodnu "autoritarnu" retoriku Trampa, aktivirao je alarm čak i među demokratama u Mičigenu, jednoj od ključnih država na izborima 5. novembra, koji se plaše da ta taktika ne daje rezultate, prenosi Politico.
Birači su, kao tvrde, otupeli na Trampa i upozorenja o njemu. Ankete ne samo da pokazuju da je ekonomija i dalje njihova glavna briga, već i da Tramp održava prednost u tom polju. Demokratski aktivisti se takođe brinu da napadi Haris na Trampa odvlače pažnju od njenog najjačeg aduta, zastupanja prava na abortus.
"To ne prolazi dobro u zajednicama koje se muče da sastave kraj s krajem, i to je problem. Oni se obraćaju pogrešnim ljudima“, rekla je Šeri Gej-Dagnogo, bivša članica Kongresa Mičigena i aktuelna članica školskog odbora Detroita, koja podržava Haris.
"Ne možemo da nastavimo da vodimo kampanju baziranu na strahu", istakla je ona.
Haris je dodatno pooštrila svoju retoriku da je Tramp opasnost po ceo američki demokratski sistem, nakon kratkog "primirja" uzrokovanog atentatima na republikanca. Proteklih dana, Haris je nazvala Trampa „neuravnoteženim“ i "nesposobnim" da obavlja posao predsednika.
Tanjug/AP/Jacquelyn Martin
Ona je promovisala ideju da je Tramp fašista, nakon što je njegov bivši šef kabineta u Beloj kući Džon Keli upozorio da republikanac ispunjava tu definiciju. Kampanja demokrata je pokrenula TV oglase u "kolebljivim" državama (swing states) sa tvrdnjama da Tramp prezire demokratske norme.
Povezane vesti
"Demokratija je ugrožena, zaista jeste. Kada vam osoba kaže nešto, da će se ponašati na određeni način, i obožava ljude kao što je Hitler, i kaže da će poslati vojsku na vas... to su reči koje dolaze od potencijalnog diktatora. To je strašno", rekla je Meri Voters, članica gradskog veća Detroita koja podržava Haris.
Čak i među osobama sa ovako neprijateljskim stavom protiv Trampa, neke demokrate su zabrinute da Haris stavlja previše naglaska na svog rivala.
"Ne vidim kako nekoga pokrećemo tom porukom“, rekla je pristalica demokrata Karen Lansendorfer, i dodala da je "rizično biti negativan, jer ponekad nezavisni glasači ne vole negativnost".
Širom Mičigena, aktivisti su zabrinuti da Haris pravi greške, dok je republikanci silovito napadaju zbog ekonomije i kriminala, kao i na televiziji jer je odbila da se distancira od predsednika Bajdena.
Oni, kako piše Politico brinu da argument da Tramp predstavlja pretnju demokratiji, iako cilja nezavisne birače i nezadovoljne republikance, nije dovoljan da motiviše demokratske glasače manje intenzivnih političkih ideala.
Tanjug/AP/Alex Brandon
"Posramićemo ljude jer im govorimo 'kako se usuđujete da ostanete kod kuće, a da Donald Tramp bude izabran‘, umesto da damo razlog ljudima da ustanu sa sa svojih kauča i da glasaju“, žalila je Karli Hamond, demokratska organizatorka iz grada Saginoa u Mičigenu.
Sličan predizborni pristup imali su Trampova rivalka iz 2016. Hilari Klinton i aktuelni predsednik Džozef Bajden sa promenljivim uspehom. Bajden se ipak suzdražvao od vređanja birača protivničke strane, ali je Klinton pre osam godina šokirala američku javnost i prekršila ameriku tradiciju, nazvavši pola Trampovih pristalica "šakom jada".
Povezane vesti
Ta izjava tokom jednog mitinga izazvala je veliku ostrašćenost republikanaca, a Trampu naklonjeni mediji i analitičari tada su pisali da je ona uvredila četvrtinu Amerikanaca, nazvavši ih seksističkim, homofobičnim, rasističkim, ksenofobičnim i islamofobičnim. Mediji naklonjeni demokratama tada su pronalazili alternativna tumačenja njene izjave, ali su mahom priznavali da to nije bio najbolji izbor reči.
Razlike između fašizma, nacizma i modernih političkih stranaka u SAD
Termini fašizam i nacizam potpuno su se odomaćili u američkom političkom prepucavanju, među političarima, kao i korisnicima društvenih mreža. U velikoj većini situacija upućuju ih pristalice demokrata onima koje smatraju ekstremnim desničarima, protivnicima prava žena, seksualnih ili etničkih manjina, ili čak filmova i serija sa upadljivom progresivnom porukom.
Međutim, ove dve ideologije, koje su označile jedan od najmračnijih perioda čovečanstva, u prvoj polovini 20. veka, ne uklapaju se u moderno američko shvatanje levice i desnice i razlikuju se jedna od druge.
Povezane vesti
I jedna i druga ideologija su snažno kolektivističke i revolucionarne, bazirane na izgradnji novog nacionalnog identiteta, što nije slučaj sa američkim konzervativcima i libertarijancima, koji su individualisti i mahom teže vraćanju starim tradicionalnim američkim vrednostima, poput minimalne uloge države, kako u privatnom životu, tako i u ekonomiji.
Italijanski fašistički diktator Benito Musolini je bio istaknuti socijalista, ali je počeo da prezire liberalnu predstavničku demokratiju, koja je po njemu "izjednačavala naciju sa većinom". Umesto toga on je fašizam nazivao "najčistijim" oblikom demokratije gde se vrednuje "kvalitet" ideja, a ne samo njihova popularnost. Takođe je eksplicitno naveo da je fašizam anti-individualistički sa fokusom na značaj države, koju piše sa velikim "D" i koja prihvata pojedince samo dok se njihovi interesi poklapaju sa državnim. Uz to, odbacuje koncept da nacija stvara državu, već da je država ta koja treba da oblikuje svoju naciju.
Taj cilj zahteva da svi rade u službi "Države", uključujući i korporacije i preduzetnike, što je u suprotnosti sa modernom kritikom desnice u Americi, da dozvoljava korporacijama da "kupuju" političare zarad sprovođenja svojih interesa. Takođe, Musolinijeve ideje se ne poklapaju ni sa ideologijom Demokratske stranke, a posebno ne njenog progresivnog krila.
Za razliku od Musolinijeve države koja "nije definisana rasom, ili geografskim regionom", prema njegovim rečima, Hitler se itekako fokusirao na mit o arijevskoj "višoj rasi". Strogi klasni sistem smatrao je preprekom za postizanje "rasnog jedinstva", što je takođe u suprotnosti sa fašizmom, koji ima jasno definisanu društvenu piramidu sa jakim liderom na vrhu.
U ideologiji nacional-socijalizma, fašistički totalitarizam, sa državom kao centralnim stubom društva, se odbacuje i ona je postaje alat za promovisanje "opstanka nemačke rase".
Glavna sličnost istorijskih nacista sa današnjom ekstremnom desnicom širom sveta je rasizam, koji se u SAD pripisuje Trampu i nekim njegovim pristalicama, a u Evropi desničarskim partijama, sa nacionalnom platformom.
Totalitarizam nalik istorijskom fašizmu, se u američkom političkom diskursku ne pripisuje samo Trampu, već ponekad i njegovim rivalima, posebno od strane libertarijanaca. Takođe je uobičajena uvreda za "neprijateljske" strane lidere poput ruskog predsednika Vladimira Putina, ili iranskog ajatolaha Alija Homeinija.
Komentari (0)