Ko je bio Jahja Sinvar i kako je postao simbol zla u Izraelu: "Da li svet očekuje da ne dižemo buku dok nas kolju?"
Komentari18/10/2024
-09:06
Izraelska vojska ubila je u četvrtak lidera Hamasa Jahju Sinvara, nakon čega je predsednik Izraela Benjamin Netanjahu rekao da je "račun plaćen", ali da rat još uvek nije gotov.
Sinvar (62) je proveo svoj život organizujući i učestvujući u borbama protiv Izraela pre nego što je imenovan za političkog šefa Hamasa kako bi nasledio Ismaila Hanijea, kojeg su Izraelci ubili u u Teheranu 31. jula, mada nikada nisu preuzeli odgovornost.
Hamas nije komentarisao izraelsku objavu ubistva Sinvara, koje se desilo dok u celom regionu eskalira nasilje i podstiče strah od sveopšteg sukoba širom Bliskog istoka, piše Al Jazeera.
Izrael je u ratu sa Hezbolahom u Libanu, a dok su iračke grupe i Huti lansirali dronove i rakete na Izrael, vojska SAD je bombardovala položaje Huta u Jemenu. Za to vreme Izrael je spreman da napadne Iran kao odgovor na iranski raketni napad na izraelske vojne baze.
Međutim, američki zvaničnici se nadaju da bi ubistvo Sinvara moglo pomoći da se okonča sukob.
Smatran arhitektom napada na Izrael 7. oktobra 2023. godine, Sinvar je smatrao oružanu borbu najefikasnijim načinom da se suprotstavi izraelskoj okupaciji palestinskih teritorija zbog onoga što je opisao kao ravnodušnost međunarodne zajednice prema patnjama Palestinaca.
Palestinski lider sa sedištem u Gazi bio je javni neprijatelj broj jedan u Izraelu. Pre nego što je postao šef Hamasovog političkog biroa, bio je najviši zvaničnik grupe u Gazi.
Pretpostavljalo se da se Sinvar nije pojavljivao u javnosti tokom celog rata. Neki medijski izveštaji sugerisali su da je bio duboko u Hamasovoj mreži tunela, okružen izraelskim zarobljenicima.
Međutim, prema izraelskim izveštajima, Sinvar je ubijen u Rafi nakon oružanog okršaja sa izraelskim trupama. Nije jasno zašto je bio napolju sa borcima, niti da li je sve vreme komandovao vojnim operacijama iznad zemlje.
Rođen 1962. godine u izbegličkom kampu Kan Junis, Sinvar je često prikazivan kao jedan od najbeskompromisnijih visokih zvaničnika Hamasa. Izrael ga je više puta hapsio početkom 80-ih zbog njegovog učešća u aktivizmu protiv okupacije na Islamskom univerzitetu u Gazi.
Nakon što je diplomirao, pomogao je da se uspostavi mreža boraca za oružani otpor Izraelu. Grupa je kasnije dobila naziv Kasam brigade, što je vojno krilo Hamasa.
Sinvar se pridružio Hamasu kao jedan od njegovih vođa vrlo brzo nakon što je grupu osnovao šeik Ahmed Jasin 1987. Sledeće godine, izraelske snage su ga uhapsile i izrekle mu četiri doživotne kazne, što je ekvivalent 426 godina zatvora, zbog umešanosti u zarobljavanje i ubistvo dva izraelska vojnika i četiri osumnjičena palestinska špijuna.
Dok je bio u zatvoru, Sinvar je napisao roman o palestinskoj borbi, za koji se veruje da je delimično autobiografski, pod naslovom "Trn i karanfil".
Proveo je 23 godine u izraelskom zatvoru gde je naučio hebrejski i postao dobro upućen u izraelsku unutrašnju politiku. Oslobođen je 2011. godine u sklopu sporazuma o razmeni zatvorenika koji je omogućio oslobađanje izraelskog vojnika Gilada Šalita, kojeg je Hamas zarobio.
Nakon puštanja na slobodu, Sinvar se brzo ponovo popeo kroz Hamasovu hijerarhiju. Godine 2012. izabran je u politički biro grupe i imao je zadatak da koordinira Kasam brigade.
Igrao je vodeću političku i vojnu ulogu tokom sedmonedeljne ofanzive Izraela na Gazu 2014. Sledeće godine, Sjedinjene Države su Sinvara klasifikovale kao "posebno označenog globalnog teroristu“.
Sinvar je 2017. postao šef Hamasa u Gazi, nasledivši Hanijea, koji je izabran za predsednika političkog biroa grupe. Za razliku od Hanijea, koji je putovao po regionu i držao govore tokom rata u Gazi sve do njegovog ubistva, Sinvar se sakrivao od 7. oktobra 2023.
Tužioci Međunarodnog krivičnog suda tražili su izdavanje naloga za hapšenje zajedno sa Hanijeom, Netanjahuom i ministrom odbrane Izraela Joavom Galantom zbog navodnih ratnih zločina u tekućem ratu Gazi.
U intervjuu za Vice News 2021. godine, Sinvar je rekao da, iako Palestinci ne traže rat zbog njegove visoke cene, oni neće "mahati belom zastavom“.
Sinvar je tada verovatno opisivao Veliki marš povratka, tokom kojeg su Palestinci mesecima protestovali svake nedelje na granici Gaze 2018. i 2019. navodi Al Jazeera. Te demonstracije su, naišle na nasilnu izraelsku reakciju kada je ubijeno više od 220 ljudi i ranjeno mnogo više.
Na pitanje o Hamasovoj taktici, uključujući neselektivno ispaljivanje raketa koje bi mogle da naude civilima, Sinvar je rekao da se Palestinci bore sredstvima koja su im na raspolaganju. Optužio je Izrael da namerno masovno ubija palestinske civile, uprkos tome što ima napredno, precizno oružje.
"Da li svet očekuje da budemo žrtve koje se dobro ponašaja dok nas ubijaju, da ne dižemo buku dok nas kolju?“ upitao je Sinvar u intervjuu.
Komentari (0)