"Izrael u opasnoj partiji pokera": Euronews Svet o godišnjici rata na Bliskom istoku

Rat na Bliskom istoku ulazi u drugu godinu, a u ponedeljak, 7. oktobra, navršiće se tačno godinu dana od napada Hamasa na Izrael. U kom pravcu ide ovaj konflikt, kakav će biti odgovor Izraela na iranski napad, dokle može da traje ciklus odmazdi? O tome su večeras u emisiji Euronews Svet autorke Nataše Đulić Banović govorili profesor Fakulteta bezbednosti Vladimir Ajzenhamer i bivši ambasador Srbije u Grčkoj i Turskoj Dušan Spasojević. 

Ajzenhamer tvrdi da je Hamas ostvario ono što je pokušao za ovih godinu dana, iako je pretrpeo velike gubitke. 

"Cena je bila izuzetno velika, to je desetkovano ili gotovo smanjeno, ne samo rukovodstvo, nego ljudstvo. Hezbolah je izgubio svoje ključne ljude, i ono što se desilo jeste da je konačno više aktera koji su anti-izraelski nastrojeni uključeno u ovu borbu. I imamo nešto nalik onome što smo imali, recimo, kada je bio Šestodnevni rat u pitanju, kada je Izrael nateran da se bori na više frontova, mada ovog puta nije pravi termin nateran. Izrael je ovog puta izabrao da vodi borbu na više frontova, što ćemo videti gde će ga odvesti", rekao je Ajzenhamer i dodao: 

"U svakom slučaju, Hamas je pucao u svoju nogu, ali je isto tako i ostvario svoj naum. Bliski istok gori, a to je bio cilj - skrenuti ponovo pažnju na palestinsko pitanje, koje, koliko god da je aktuelno sve ove godine, nekako je poslednjih godina bilo gurnuto pod tepih i činilo se da je Bliski istok, pogotovo bogati arapski Petroklub, bio spreman da ide dalje i da jednostavno prepusti Palestince svojoj sudbini. To više nije slučaj". 

Euronews Svet

Spasojević smatra da su Palestinci danas, ali i mnoge godina i decenijama unazad, bili "moneta za potkusurivanje za jednu veliku igru koja se igra na Bliskom istoku i tokom koje vrlo često dolazi do promena strana".

"Ne smemo da smetnemo sa uma da su Izrael i Iran, koji su sada smrtni neprijatelji, od formiranja Izraela pa sve do 1979. godine, pa i nakon toga bili veoma bliski, ne mogu da kažem saveznici, to bi bila krupna reč, jedini saveznik Izraela su Sjedinjene Američke Države, ali su blisko sarađivali, imali nekakve zajedničke interese. Izrael je čak naoružavao i Islamsku republiku Iran u ratu protiv Iraka i pravljene su mnoge greške", rekao je Spasojević. 

Prema njegovim rečima, Izrael je otvorio borbu na nekoliko frontova. U Gazi sa Hamasom nije ostvario svoje ciljeve, niti je Hamas uništen, niti su vraćeni svi taoci. Na jugu Libana gde je Hezbolah, za koji mnogi američki stručnjaci kažu da je jedna od najboljih gerilskih grupa, očekuje ga oko 40.000 dobro ukopanih boraca. 

"Izrael je odlučio konačno da se suprotstavi jednoj državi za koju procenjuje da stoji iza ovih njegovih neprijatelja i sada imamo tu podizanje tih uloga u jednoj vrlo opasnoj partiji pokera i sigurno će doći do nekakvog odgovora i ko zna gde to može da vodi, sigurno se ovaj rat neće završiti i stvari mogu da budu samo gore, ja sam veliki pesimista kada je sve ovo što se dešava u pitanju", objasnio je Spasojević. 

Euronews Svet

Na pitanje kako susedne zemlje gledaju na situaciju na Bliskom istoku, Ajzenhamer je rekao da je sukobu prethodio pokušaj zbližavanja arapaskih država. Tvrdi da na terenu imamo ambivalentan odnos, jer Arapi i dalje žele saradnju sa Izraelom, deklarativno osuđuju ono što se dešava i čekaju da se situacija smiri.

"Saradnja je lepo krenula i glavna meta celog tog procesa bio je Rijad, koji je tu negde već bio spreman da uskoči u čitav taj aranžman kada se ovo desilo. Ono što je danas situacija jeste da mi vidimo da arapske države i dalje vrlo suzdržano reaguju po pitanju ove situacije. Rijad, primera radi, je neutralan i u ovoj najnovijoj fazi sukoba, a juče smo imali, koliko, sastanak u Dohi tokom Samita grupe za azijsku saradnju gde su se susreli iranski predsednik i ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije gde smo čuli razmenu tako srdačnih reči i želja da se konačno svi problemi reše. Šta je u pozadini toga? Isključivo strah Rijada za njegov naftni, odnosno energetski interes. Strah da Iran ne zatvori Hormuz ukoliko dođe do veće eskalacije, da Huti ponovo ne napadnu kao 2019. godine energetska postrojenja u Saudijskoj Arabiji kada se pokazalo da i te kako Rijad jeste ranjiv na tom polju", dodao je Ajzenhamer.

Euronews Svet

U emisiju su se uključili Aleksandar Nikolić, počasni konzul Srbije u Izraelu i Nadim Šehadi, libanski ekonomista i viši saradnik Četam hausa iz Bejruta.

Nikolić je rekao da je rat na Bliskom istoku otkrio duboku podeljenost tamošnjeg društva na liberalno-sekularnu komponentu sa jedne strane i religiozno-nacionalističku sa druge. 

"Prvi, naravno, traži da se u potpunosti sve vojne aktivnosti usmere ka dostizanju dva proklamovana cilja u ovoj etapi, a to su pod jedan, kada govorimo o severu, odnosno linije razgraničenja sa Libanom, vraćanje 70.000 interno raseljenih Izraelaca u dubini od 5 do 10 kilometara od linije razgraničenja sa Libanom. Drugi deo populacije, dakle on je nacionalno-religiozno orijentisan, posebno putem medija na hebrejskom jeziku koji su poistovećeni sa njime, apostrofiraju da samo dodatnim vojnim naporima se može doći do bilo kakvih rezultata, i uključujući i po ova dva proklamovana cilja, tu pre svega mislim na TV kanal 14 i na dnevni časopis visokog tiraža Izrael danas, ili iz sebe joj na hebrejskom jeziku", rekao je Nikolić. 

Podeljenost društva je očigledna i ona se prvi put u istoriji zemlje sada pokazuje, dodao je Nikolić iako su uspesi na bojnom polju u proteklih desetak dana doprineli popularnosti partije premijera Benjamina Netanjahua.

Kompletnu emisiju pogledajte u videu na početku teksta.