Zahuktava se kampanja - koja država u SAD može da bude odlučujuća? Milić za Euronews Srbija o ishodu američkih izbora

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/09/2024

18:07

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Izbori u Americi se približavaju, atmosfera se zahuktava, a do odluke ko će biti novi predsednik SAD ostalo je manje od mesec i po dana. Prema rečima sagovornika Euronews Srbija, Dimitrija Milića iz Novog trećeg puta, i ovog puta, odlučujuća država za predsedničke kandidate mogla bi da bude Pensilvanija.

Podsetimo, ovogodišnju kampanju obeležilo je povlačenje Džozefa Bajdena iz predsedničke trke, kada je njegovo mesto zauzela njegova potpredsednica Kamala Haris. Kampanju su obeležila i dva atentata na predsedničkog kandidata i bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Govoreći o predizbornoj kampanji u SAD, te osvrnuvši se na dva atentata na bivšeg predsednika Amerike Donalda Trampa, Milić je rekao da sve liči na kampanje iz 60-tih i 70-tih godina.

"Kada se govori o nasilju i trenutnoj atmosferi koja postoji, ona dosta liči na sedamdesete godine u SAD. Tada su atentati na predsedničke kandidate bili relativno uobičajena pojava - od neuspešnih atentata na Džeralda Forda ili tokom 60-tih godina i na predsednika Kenedija i na njegovog brata Bobija Kenedija, sa smrtnim ishodom itd. Pa i na Ronalda Regana 1970. godine. U suštini, u Americi se taj vid političke atmosfere smirio tek devedesetih godina sa Bilom Klintonom i početkom 2000-ih", naveo je Milić za Euronews Srbija.

On je dodao da se vratila atmosfera napetosti, te da, kako ističe "dobrim delom proizlazi iz kulturoloških razlika u američkom društvu između dve strane koje su bile pacifikovane u nekom trenutku".

Na pitanje koliko se promenila retorika u debatama, pogotovo od kada je na vlasti bio predsednik Barak Obama, Milić kaže da se celokupni politički diskurs promenio sa dolaskom Trampa na vlast.

"Način kako se komunicira je drugačiji. Na primer, 2016. Trampov i način komunikacije Hilari Klinton je bio u potpunosti različit. Hilari Klinton je nastupala neki konvencionalan način, kako su generalno nastupali kandidati pred toga. On (Tramp) je nastupao na svoj abrazivan, populistički način koji je očigledno više urodio plodom. Tako da je iz toga razloga spušten generalni nivo debata jer je očigledno da je javnosti bilo prihvatljivo da se taj nivo spusti", rekao je Milić.

"Možete da odaberete mir, a da druga strana odabere rat"

Milić je govorio i o odnosu Trampa i Haris na rat u Ukrajini i na pitanje da li Tramp ukoliko pobedi može ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina da dovede za zajednički sto i potpišu primirje, odgovara:

"Zavisi iz kog ugla se gleda. Vi možete da odaberite mir, ali ako druga strana odabere rat, vi ste i dalje u ratu. Rat zavisi od obe strane. Tako da ono na šta pretpostavljam da Tramp želi da igra je na kartu, da bi on mogao da pritisne ukrajinsku stranu. I to u smislu na ograničavanje, naoružavanja, snabdevanja i da će pod tim pritiskom ukrajinska strana pristati na vid pretpostavljam teritorijalnih ustupaka, koji bi u nekom smislu smirili Rusiju i tako dalje".

I to je, dodao je, jedan način na koji on pokušava da komunicira ka svojoj javnosti. Međutim, ono što bi trebalo uzeti u obzir, ističe Milić, je da u mandatu Donalda Trumpa od 2016. do 2020. ukrajinska vojska reformisana po NATO standardu "da dobije interoperabilnost u odnosu na NATO".

"On je prvi put naoružao Ukrajinu ubojitim naoružanjem. Barak Obama je bio rezervisan po pitanju naružavanja Ukrajine ubojitim naoružanjem, znači ne šlemovima, prslucima, šatorima, nego baš protivtenkovskim sistemima što se desilo tokom Trampovog mandata. Tako da, ako bismo gledali jedan vid eskalacije koje se desio u tom regionu i Tramp je zaslužen za nju. Tako da u nekom smislu pitanje je šta bi bila realna politika u smislu i mogućnosti te politike u sadašnjem kontekstu", rekao je Milić.

Na pitanje da li bi se politika drastično razlikovala ukoliko bi Kamala Harris postala predsednica Amerike, Milić odovara:

"U odnosu na Trampovu politiku svakako je ono što govori Trampov popredsednik Džej Di Vans. Iako sad imamo nekih republikanskih zvaničnika koji govore da neće u potpunosti SAD napustiti Ukrajinu i dalje je ono što čujemo kao glavnu retoriku od dvojice lidera, znači predsedničkog i potpredsedničkog kandidata je to. Kada se govori o Kamali Haris, verovatno je u pitanju kontinuitet, iako bi trebalo uzeti u obzir da i demokrate i republikanci vide da je generalno Evropa kao kontinent za njihove interese i neki način gubljenje vremena s obzirom da imaju mnogo veću pretnju i izazivača u Indo-pacifičkom regionu. Tako da verovatno da će većina kapaciteta u strukturnom smislu, dugoročno gledano, će se prebacivati na taj region".

O čemu je još govorio Dimitrije MIlić u Euronews Jutru pogledajte u videu iznad teksta.