"Jedna od najteže naoružanih nedržavnih vojnih sila": Koliko je zaista jak Hezbolah i po čemu se razlikuje od Hamasa?

U jučerašnjim široko rasprostranjenim izraelskim vazdušnim napadima usmerenim na ciljeve Hezbolaha u južnom Libanu poginulo je najmanje 558 ljudi, a ranjeno više od 1.645, saopštile su libanske vlasti. U pitanju je najsmrtonosniji izraelski napad na Liban od Libanskog građanskog rata.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je libanskom narodu da ozbiljno shvati upozorenje Izraela i da će moći da se vrati kući nakon što se sukobi završe. "Izrael ne ratuje sa vama. Ratuje sa Hezbolahom", rekao je on u video poruci.

Netanijahu je istakao da ih je Hezbolah "previše dugo koristio kao živi štit".

"Postavio je rakete u vaše dnevne sobe i projektile u vaše garaže. Te rakete i projektili su usmereni direktno na naše gradove, direktno na naše građane", nagalasio je izraelski premijer.

On je rekao da Izrael, da bi odbranio svoj narod od napada Hezbolaha, mora da "izvadi oružje".

Međutim, u jeku tenzija između Izraela i Hezbolaha strahuje se od šire eksalacije sukoba i onoga što sledi, pa se samim tim i postavlja pitanje koliko je Hezbolah zaista jak i može li u novi rat sa Izraelom.

Šta je Hezbolah?

Hezbolah je politički uticajna organizacija šiitskih muslimana koja kontroliše najmoćniju oružanu silu u Libanu.

Osnovan je početkom osamdesetih godina od strane najdominantnije šiitske sile u regionu, Irana, sa ciljem da se suprotstsavi Izraelu. U to vreme, izraelske snage su okupirale južni Liban tokom građanskog rata u zemlji.

Hezbolah je učestvovao na nacionalnim izborima od 1992. godine od kada ima i značajnu političku prisutnost.

Njegovo naoružano krilo izvelo je smrtonosne napade na izraelske i američke snage u Libanu. Kada su izraelske trupe napustile Liban 2000. godine, Hezbolah je preuzeo zasluge za njihov odlazak.

Od tada, Hezbolah je obučavao hiljade boraca i pribavio ogroman arsenal raketa na jugu Libana. Nastavlja da se protivi prisustvu Izraela u spornim graničnim područjima.

Tanjug AP/Hassan Ammar

Ova grupa je takođe označena kao teroristička orgnaizacija od strane zapadnih država, Izraela, arapskih zemalja Persijskog zaliva i Arapske lige.

Poslednji potpuni rat između Izraela i Hezbolaha bio je 2006. godine, a posledica je smrtonosnog prekograničnog napada Hezbolaha. Izraelske trupe su tada okupirale južni Liban kako bi pokušale da eliminišu pretnju koju predstavlja Hezbolah. Međutim, organizacija je preživela i od tada čak i povećala broj svojih boraca i nabavila novo i bolje oružje.

Ko je lider Hezbolaha?

Šejk Hasan Nasralah je šiitski sveštenik koji vodi Hezbolah od 1992. godine. Igrao je ključnu ulogu u transformaciji Hezbolaha u političku, kao i vojnu silu.

Ima bliske veze sa Iranom i njegovim vrhovnim vođom, ajatolahom Alijem Hamnejem.

profimedia

Nasralah se godinama nije pojavljivao u javnosti, navodno zbog straha od atentata od strane Izraela.

Ipak, ostaje visoko poštovan u okviru Hezbolaha i svake nedelje održava televizijske govore.

Koliko je zaista jak Hezbolah?

Hezbolah je jedna od najteže naoružanih, nedržavnih vojnih sila na svetu. Finansira ga i oprema Iran.

Hasan Nasralah je tvrdio da organizacija ima sto hiljada boraca, iako se prema nezavisnim procenama, te brojke navode između 20.000 i 50.000.

Mnogi od njih su dobro obučeni i iskusni i učestvovali su u građanskom ratu u Siriji.

Prema Centru za strateške i međunarodne studije, Hezbolah raspolaže sa 120.000 do 200.000 raketa i projektila.

Većina njegovog arsenala sastoji se od raketa zemlja-zemlja.

Tanjug AP/Hassan Ammar

Međutim, takođe se smatra da ima rakete za protivvazdušnu i protivbrodsku odbranu, kao i vođene rakete sposobne da pogode duboko unutar Izraela.

Hezbolah raspolaže mnogo sofisticiranijim oružjem nego što Hamas ima u Gazi.

Koje su razlike između Hezbolaha i Hamasa?

Hamas i Hezbolah su obe islamističke grupe posvećene uništenju Izraela, ali postoje ključne razlike između njih.

Hamas je pak, palestinska organizacija i sunitski ogranak Muslimanske braće. Vladao je Pojasom Gaze od 2007. nakon što je pobedio rivalsku grupu Fatah na izborima i u nasilnim sukobima.

Hezbolah je pak, libanska šiitska grupa koja je formirana od strane irana tokom Libanskog građanskog rata kako bi se borila protiv Izraela.

Tokom građanskog rata u Siriji, Hezbolah je podržavao vladu Bašara al-Asada, dok je Hamasa podržao sunitske islamističke pobunjenike.

Da li bi Hezbolah mogao da uđe u rat sa Izraelom?

Prve sporadične borbe eksalirale su 8. oktobra 2023. godine - dan nakon Hamasovog napada na Izrael, kada je Hezbolah napao izraelske pozicije u znak solidarnosti sa Palestincima.

Od tada, grupa je ispalila više od osam hiljada raketa na severni Izrael i izraelske pozicije na Golanskoj visoravni, kao i anti-tenkovske rakete na oklopna vozila i napadala vojne ciljeve eksplozivnim dronovima.

Izraelske odbrambene snage (IDF) su uzvratile, koristeći vazdušne udare, tenkovsku vatru i artiljeriju na pozicije Hezbolaha u Libanu.

Ministarstvo zdravlja Libana navelo je da je najmanje 589 ljudi poginulo od oktobra 2023. godine. Većina su borci Hezbolaha, ali je najmanje 137 civilnih žrtava, prema saopštenju ministarstva.

Skoro 200.000 ljudi takođe je raseljeno sa obe strane granice.

Tanjug AP/Hussein Malla

Uprkos borbama, posmatrači kažu da su do sada obe strane nastojale da ograniče neprijateljstva bez prelaska u rat punih ramera. Međutim, postoje strahovi da bi situacija mogla izmaći kontroli.

Ti strahovi su se povećali nakon ubistva 12 dece u raketnom napadu na Golanskoj visoravni, koja je pod izraelskom okupacijom, 27. jula. Izrael je izjavio da je Hezbolah izveo napad, ali je grupa negirala bilo kakvu umešanost.

IDF je potom 30. jula objavio da su ubili višeg vojnog komandanta Hezbolaha Fuada Šukra u vazdušnom napadu na južno predgrađe Bejruta.

Sledećeg dana, politički lider Hamasa Ismail Hanije ubijen je u glavnom gradu Irana, Teheranu. Izrael nije potvrdio niti negirao bilo kakvu umešanost.

Potom je sredinom septembra došlo i do eksplozije pejdžera i voki-tokija koje koriste pripadnici Hezbolaha, kao i vazdušnog udara na Bejrut u kojem je poginuo visoki zvaničnik militantne grupe Ibrahim Akil.

Od tada, region čeka odgovor Hezbolaha i Irana, koji su obećali da će se osvetiti Izraelu.

SAD se nadaju da će smanjiti tenzije posredovanjem u pregovorima o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Gazi, i vrše pritisak na Izrael i Hamas. Hezbolah je izjavio da će prestati sa neprijateljstvima tek kada borbe u Gazi prestanu.