Igre 
Povratak talibana izaziva strah od Al-Kaide: Borci skriveni u "džepovima" Avganistana, Zapad bi mogao da ima probleme
Komentari21/08/2021
-10:42
Povratak talibana na vlast u Avganistanu probudila je poznatu zabrinutost - ova zemlja ostaje dom nekim pripadnicima Al Kaide, terorističke grupe okrivljene za napad na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001. godine.
Iako je jezgro ovih boraca smanjeno u zemlji, neravni pejzaž te azijske države i granica duga 2.600 kilometara sa Pakistanom čine ga idealnim skrovištem za militante iz Al Kaide i drugih grupa, uključujući Islamsku državu, piše Bloomberg.
Iako su se talibani obavezali da neće dozvoliti džihadističkim borcima da koriste zemlju kako bi ugrozili bezbednost SAD ili njihovih saveznika, veze između talibana i Al Kaide ostaju bliske.
Avganistan i veze sa džihadistima
Nekadašnji lider Al Kaide Osama bin Laden imao je veze sa Avganistanom još kao dobrovoljac mudžahedina, a čak i nakon dvadesetogodišnje intervencije SAD i njihovih saveznika u Avganistanu, region je i dalje "magnet za ekstremiste zbog simboličnog isticanja u džihadskoj mitologiji, udaljene geografije, neravnih terena i slabih vlada", tvrdi američki Institut za mir.
Predstavnici talibana negiraju da je na području Avganistana ostao veliki broj pripadnika Al Kaide. Međutim, poslednji izveštaj Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kaže da se broj snaga Al Kaide u Avganistanu kreće od nekoliko desetina do 500 muškaraca, sa vođstvom koje se nalazi u području oko avganistansko-pakistanske granice.
Sama Al Kaida je potvrdila svoje oružano prisustvo u zemlji, izveštavajući u svojim nedeljnim novinama "Tabat" o operacijama u 18 provincija od 2020. godine. Prema izveštaju UN, glavni kontakt između Al Kaide i talibana je putem mreže Hakani.
Ono što veže ove dve grupacije je to što dele radikalno tumačenje islama i posvećenost uspostavljanju islamske vlade. Talibani su ponudili utočište Bin Ladenu 1996. godine, tokom petogodišnjeg boravka, a 1998. godine, još dok je bio u Avganistanu, Bin Laden je objavio rat SAD i njihovim saveznicima.
Povezane vesti
Operativci Al Kaide bombardovali su američke ambasade u Keniji i Tanzaniji kasnije te godine, američki ratni brod u Jemenu 2000. i američku domovinu 2001. godine. Procenjuje se da je Al Kaida plaćala talibane otprilike 20 miliona dolara godišnje jer je dozvolila grupi da deluje sa svoje teritorije, prenosi Bloomberg.
Tanjug AP/Rahmat Gul
U februaru 2020. godine tadašnji predsednik SAD Donald Tramp potpisao je mirovni sporazum sa talibanima u nameri da okonča najduži konflikt u američkoj istoriji. U zamenu za povlačenje svih američkih trupa, talibani su se obavezali da neće dozvoliti nijednoj grupi da koristi Avganistan kako bi ugrozila bezbednost SAD ili njihovih saveznika. Međutim, u pregovorima koji su prethodili sporazumu, talibani su odbili zahteve SAD da prekinu veze sa Al Kaidom.
Prema izveštaju UN, da bi izbegli razotkrivanje odnosa, talibani su smanjili otvorenu komunikaciju sa Al Kaidom i preselili članove grupe u udaljena područja. Talibani su takođe pojačali kontrolu nad grupom prikupljajući informacije o stranim terorističkim borcima, registrujući ih i ograničavajući ih.
Zapad bi mogao da ima probleme
Da li povratak talibana na vlast u Avganisanu automatski znači i povratak baza Al Kaide, BBC piše da to neće nužno biti tako.
Kada su talibani prethodni put predvodili čitavu zemlju, u periodu od 1996. do 2001. godine, Avganistan je praktično bio država parija. Samo tri zemlje na svetu, Saudijska Arabija, Pakistan i Ujedinjeni Arapski Emirati, priznavale su legitimitet vlasti.
Osim što su bili brutalni prema sopstvenom stanovništvu, talibani su obezbeđivali i sigurno utočište organizacijama kao što je Al Kaida. Procenjuje se da je čak 20.000 regruta iz celog sveta prošlo kroz kampove za obuku Al Kaide.
Danas talibani i dalje sebe vide kao zakonite vladare "Islamskog Emirata Avganistan" i oni će želeti određeni stepen međunarodnog priznanja. Ipak, tokom pregovora u Dohi, talibanskim pregovaračima je jasno stavljeno do znanja da ovo željeno priznanje može doći samo ukoliko se potpuno odvoje od Al Kaide.
Povezane vesti
BBC piše da se talibani fokusiraju na vladavinu Avganistanom prema njihovom strogom tumačenju šerijatskog zakona. Uz to, sasvim je moguće da džihadisti u Al Kaidi i Islamskoj državi možda "spavaju u džepovima zemlje u kojima bi njihove aktivnosti mogle da ostanu nezapažene".
Tanjug/Afghan Ministry of Defense Press Office via AP, File
Sajdžan Gohel iz Azijsko-pacifičke fondacije očekuje da će broj trenutnih 200-500 članovva Al Kaide, za koje se trenutno smatra da su u Kunaru povećavati.
"Talibansko zauzimanje provincije Kunar od ogromne je strateške važnosti jer ima neke od najizazovnijih terena sa gusto pošumljenim dolinama. Al Kaida već ima svoje prisustvo koje će nastojati da se šire", rekao je on.
Povezane vesti
Ako se to dogodi, onda će Zapadu biti daleko teže da obuzda situaciju.
U poslednjih 20 godina u velikoj meri se oslanja na NDS, avganistansku obaveštajnu službu sa svojom mrežom obaveštajaca u kombinaciji sa timovima za brzo reagovanje američkih, britanskih i avganistanskih specijalnih snaga.
Toga više nema, a ukoliko bi se identifikovali i locirali kampovi za obuku terorista, tada se opcije Vašingtona mogu svesti da udaljene udare bespilotnim letelicama ili napade krstarećim projektilima.
Mnogo toga, prema rečima Gohela, zavisiće i od Pakistana i toga da li će omogućiti ili ne prolazak stranih boraca preko njihove teritorije u Avganistan.
Da bi povratak talibana na vlast mogao da označi i porast terorizma smatra nekoliko zvaničnika, a među njima je i biši zvaničnik NATO Džejmi Šej.
"Svi su to očekivali. Znamo da je Al Kaida već dobro usađena, znamo da dolaze strani borci", rekao je on za Euronews.
Komentari (0)