Avganistan u rukama talibana – da li je to udar za ugled Amerike i "mrlja" u Bajdenovom mandatu?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Z.

16/08/2021

19:50

Avganistan u rukama talibana – da li je to udar za ugled Amerike i "mrlja" u Bajdenovom mandatu? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Posle višegodišnjih najava o povlačenju, Sjedinjene Američke Države su, pod administracijom predsednika Džoa Bajdena, donele konačnu odluku o sklanjanju američkih trupa iz Avganistana nakon 20 godina od početka misije. Za samo nekoliko nedelja, režim u Avganistanu suočio se sa kolapsom, a vojska sa slomom pred naletom talibana, pa su tako kontrolu nad čitavom zemljom ponovo preuzeli upravo oni.

Iako su obaveštajni podaci ukazivali da talibane od Kabula deli još 90 dana, "pad" prestonice dogodio se mnogo brže, a SAD su hitno evakuisale svoje osoblje, što je mnoge podsetilo na situaciju iz Sajgona 1975. godine.

Kako je moguće da su talibani ovako brzo napredovali i da li će situacija u Avganistanu biti "mrlja" u predsedničkoj biografiji Džoa Bajdena za Euronews Srbija je objasnio spoljnopolitički analitičar i stručnjak za Bliski istok Mirko Dautović.

Da bi ovaj problem mogao da utiče i na novu humanitarnu krizu, koja će vremenom pogoditi i Srbiju, smatra Momir Turudić, novinar nedeljnika "Vreme". Ipak, kako kaže, to se neće desiti preko noći.

Slom vojske

Talibanski pobunjenici iz nedelje su napredovali sve brže i zauzimali neke od najzanačajnijih gradova. Obruč oko Kabula se stezao, a prilikom dolaska do samih oboda, prestonica je gotovo prepuštena u druge ruke.

Govorilo se o 90 dana kao "roku", ali se, kako se čini, režim i vojska Avganistana raspala mnogo brže. Kako kaže Dautović, američki obaveštajni podaci o Avganistanu i generalno o Bliskom istoku su odvek bili manjkavi.

"To uključuje i samu invaziju 2001. koja je bila na brzaka. Podsetiću vas da je i na Irak, da su oni krenuli u rat protiv Iraka 2003. na osnovu potpuno lažnih informacija u koje je tadašnji režim odnosno tadašnja vlada u Vašingtonu Džordža Buša mlađeg voljno poverovala", naveo je on.

Zašto se vojska raspala, kaže da ne može zasigurno da govori. Ipak, podvlači paralele sa dve vojske koje su Amerikanci takođe obučili i koje finansiraju, a to su armija Saudijske Arabije i armija Iraka.

"Saudijska Arabija je uključena u jedan strahovit rat protiv Jemena, protiv grupe šiitskih pobunjenika u Jemenu koji raspolažu kalašnjikovima i raketama u domaćoj radinosti koje zapravo prave od bojlera. Oni već četiri godine bombarduju tu zemlju, bez da su išta uspeli da postignu, osim naravno humanitarne katastofe. U Iraku videli smo da se 2014. iračka armija raspala pred ISIS-om i da su samo prepustili svoje kasarne, pune američke opreme, baš kao što smo i u Kabulu mogli da vidimo te scene", navodi on.

Talibani su, kako napominje, verovatno već unapred dali nekakvu ponudu komandantima lokalnih garnizona.

"Poslednja tri meseca su postojale čarke, gde bi talibani došli tačno do granica grada, stali tu da daju do znanja da su tu. Verovali ili ne, vojska se prosto tada bila povukla sa tih ulaza u gradove", navodi Dautović.

Uz to, samo dan nakon što je pozvan na pružanje daljeg otpora talibanima, iz zemlje je otišao i predsednik Ašraf Gandi. On je, prema Dautovićevim rečima, bio vrlo nepopularan u Avganistanu.

Tanjug/AP Photo/Sidiqullah Khan

Na poređenja scena iz Kabula sa onim iz Sajgona, Dautović kaže da je reč svakao o "krahu još jednog imperijalističkog projekta Amerike". Ipak, napominje da "pobednici nisu isti".

"Jedno je kada Vijetkong, ma šta ljudi mislili o njima, jedna emancipatorska snaga, zauzme Sajgon i sruši kolonijalni poredak jedne korumpirane porodice i dinasije. Sasvim je drugo kada talibani, kada ljudi koji se bore protiv prava žena, obrazovanja, napretka, žele da vrate društvo u neku zamišljenu prošlost, odnosno u Meku i Medinu 7. veka. Nisu baš iste situacije", navodi on.

"Poraz Amerike"

Saglasan je da će trenutno stanje u Avganistanu ostaviti posledice na mandat Džoa Bajdena. Kako kaže, ovo je poraz Amerike u celosti, ali i četiri predsednika koja su se smenila od kada je započela invazija na Avganistan.

"Oni su već pre deset godina, od doba prvog mandata Baraka Obame najavili povlačanje i to je bilo odlagano i odlagano, zahvaljujući upravo manipulacijama vlada u Kabulu, koji su otvoreno govorili ako se vi povučete - talibani će nas pregaziti. Oni su se 20 godina zadržali u toj močvari", naglašava on.

Zbog toga će, kako dodaje, Bajden da "požnje sam bes i neuspeh koji su zapravo napravile njegove kolege".

"Slično kao Džimi Karter 1979. godine kada su u Teheranu iranski revolucionari zarobili osoblje američke ambasade što je direktno uzorkovalo propast Karterovog mandata i njegov poraz na izborima protiv Regana. Neće niko da broji greške, kao što nisu Džimiju Karteru, niti su imali razumevanja da su njegovi prethodnici sve to zakuvali. On se od ovoga neće izvući, niti oprati, ovo će obeležiti njegov mandat", napominje on.

Nova humanitarna katastrofa?

Da li bi situacija u Avganistanu mogla da utiče na novu humanitarnu katastrofu? Momir Turudić, novinar nedeljnika "Vreme", kaže da u ovom trenutku verovatno ne. Ipak, kriza se može očekivati tokom godina.

"Ono što je dosta interesantno je kako talibani na neki način mirno preuzimaju vlast. Iz onoga što rade već nedeljama, vidi se da su svesni da imaju vreme pred sobom. Kriza poput one koja se desila 2015. se neće desiti odmah. Talibani su ovog puta započeli tako što su preuzeli sve granične prelaze. Koliko god ove slike bile dramatične, ti ljudi će sigurno u nekom sledećem periodu ići iz jednog u drugo mesto unutar Avganistana. Humanitarna krza je sigurno što će se destiti u narednim godinama, ali to se neće desiti preko noći", napominje on za Euronews Srbija.

Kako dodaje, broj ljudi iz Avganistana je na neki način konstantan već decenijama. Situacija u Avganistanu je utcala na čitav svet, iako to nije delovalo tako kada su talibani prvi put preuzeli vlast 1996, navodi.

"Uticaće naravno na region onaj nabliži, na centalnu Aziju, na Iran, Pakistan, a preko toga na Evropu, pa i na Srbiju koja se nalazi na izbegličkoj ruti, ali na duži rok, ne odmah", naglašava.

Talibani su ovog puta naveli da žele "Avganistan po meri svih građana", ipak Turudić kaže da je to zajedno sa Avganistanom "po meri talibanskih vlasti" - oksimoron. Ono što je, međutim, važno, je da je ovog puta izbegnuto krvoproliće.

"Verovatno je to posledica i dogovora koji su postignuti na pregovorima u Dohi u prethodnih par godina, a i talibani su da kažem sazreli, ova je druga ili treća generacija koja se razlikuje od one prve koja je došla na vlast 1996", rekao je.

"Ovo preuzimanje vlasti je apsolutno, čitav Avganistan je u njihovim rukama i za razliku od 1996. nema spoljašnjeg pritiska, nema ni unutrašnjeg otpora. U kojoj meri će se ta vladavina razlikovati u odnosu na onu prvu, to ćemo tek videti, ali u svakom slučaju biće bazirana ponovo na šerijatskom zakonu. Nema načina da ta vladavina odgovara svima", zaključio je on.