Igre 
Tajna diplomatija: Euronews Srbija saznaje detalje pregovora talibana i vlasti Avganistana u Beogradu
Komentari18/08/2021
-20:30
Nakon skoro 20 godina, vlast u Avganistanu ponovo su preuzeli talibani. Vest o njihovom napretku prema Kabulu nije se još proširila svetom, a prestonica se već našla u rukama talibana. Nekoliko rundi mirovnih pregovora o situaciji u Avganistanu održano je ranije u Dohi, a kao veliko iznanađenje u utorak je odjeknula vest da su talibani i predstavnici avganistanske vlasti nekoliko puta razgovarali i u Beogradu. Euronews Srbija otkriva detalje tih sastanaka i zašto je izabrana baš prestonica Srbije.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je da je su u Beogradu tri puta organizovani mirovni pregovori između vlasti Avganistana i talibana, koji su ocenjeni kao uspešni.
"Srbija je kao domaćin pregovora napravila sebi dobru priču u odnosima sa Kabulom, obe strane su nam zahvalne, ali ipak i kao zemlja koja nije direktno involvirana u sukobe trpimo posledice američke intervencije", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, pregovori su potom iz Beograda premešteni u Dohu.
"Rezultat njihovih pregovora uključujući i one koje su organizovali Moskva i Vašington smo videli", rekao je Dačić i naglasio da je na pregovorima u Beogradu atmosfera bila korektna, i da je zajednička ocena bila da je bilo napretka, te da je proglašeno primirje.
Dogovor je, kako je rekao, bio da se o pregovorima ne govori javno, a kako je uopšte došlo do toga da Beograd bude domaćin i kako je sve to izgledalo, za Euronews Srbija je ispričao Jovan Kovačić, direktor organizacije East West Bridge, jedan od organizatora susreta dve frakcije.
Zašto baš Beograd?
Kako je objasnio Kovačić, Beograd je odabran zato što je "dovoljno daleko od Avganistana". Zbog čitave situacije, oni nisu mogli da budu održani u samom Avganistanu, a postojale su ideje i da to bude u nekoj muslimanskoj zemlji u okolini, Indoneziji ili Maleziji.
Povezane vesti
"Međutim, onda su došli do jednog zaključka da bi tu moglo biti mnogo poprečnih uticaja i onda je neko došao na ideju da bi Srbija mogla da bude odlična destinacija, gde mogu da se nađu bez mnogo pompe, u tišini, dovoljno bezbedno i izolovano da pokušaju da naprave neki dogovor", rekao je Kovačić.
East West Bridge je, kako je dodao, već imao "neke uloge po svetu", a poziv za organizaciju je stigao iz "ozbiljnih krugova iz Zapadne Evrope".
"Zvali su me da li EWB može to da organizuje u Srbiji. Ja sam razgovarao sa Ministarstvom spoljnih poslova. EWB tako nešto ne može zakonski da organizuje sam, jer ovakav događaj podrazumeva izuzetno veliku državnu logistiku. Otišli smo kod Dačića i država je stala iza ove inicijative. Dao sam svoj odgovor u roku par dana i krenula je organizacija. Država tu ništa nije platila, što se tiče troškova njihovog boravka ili dolaska. Ministarstvo spoljnih poslova je vrlo ljubazno stavilo na raspolaganje određenu kuću u kojoj su se odvijali pregovori", napomenuo je on.
Na pitanje ko je sve učestvovao u tim pregovorima, Kovačić kaže da se sa imenima komandanata zasad neće izlaziti u javnost.
EWB
"Recimo da je učestvovalo 20 predstavnika i komandatana provincija, što je veliki broj, skoro polovina onih koji postoje u Avganistanu. Sa druge strane je bio Karim Halili koji je bivši potpredsednik Avganistana i tada je bio predsedavajući Vrhovnog saveta za mir i direktan lični izaslanik predsednika Ašrafa Ganija u pregovorima sa talibanima", naveo je on.
Kovačić objašnjava da su neki od talibana bili na crnim listama koje su se odnosile na zabrane putovanja i da su skinuti sa njih kako bi prisustvovali pregovorima.
"Nisam siguran da su oni direktno bili na terorističkim listama, ali imali su zabranu putovanja. Zbog pregovora u Beogradu, UN su im privremeno digle tu zabranu kako bi mogli da doputuju ovde. Isto tako to se dešavalo sa svim pregovorima. Kada je, na primer, Hamas pregovarao sa Izraelom ili EU u Švajcarskoj, onda su i njima privremeno skidali takve zabrane. To je krajnje normalan proces, ništa spektakularno", napominje on.
Povezane vesti
Treći sastanak – primirje pa eskalacija
Kako objašnjava, tokom trećeg susreta, talibani su se prvi put putem Skajpa čuli sa predsednikom Avganistana Ganijem. Završeno je, kako napominje, velikim iskorakom, odnosno primrijem, Ipak, do četvrtog susreta u Beogradu nikada nije došlo.
"Međutim, kao što to biva sa primirjem - tada počinju najgore borbe i tako je i bilo. U svakoj toj situaciji kada zaraćene strane misle da se bliži mir, onda kreće opšta tuča da se zauzme što bolji položaj, pregovaračka pozicija. Ali, to se totalno otelo kontroli i onda se nastavila cela priča između Amerikanaca i talibana u Dohi", naglašava Kovačić.
Na pitanje zašto je sve nastavljeno u Dohi, Kovačić precizira da su u Dohi razgovarali talibani sa Amerikancima, dok su u Beogradu talibani razgovarali sa vlastima u Kabulu.
Kako je rekao, zahtevi talibana prema Ganiju su bili, kako ocenjuje, potpuno "prizemni".
"Nisu išli u bilo kakvu razmenu zarobljenika.Tema nije bila ratna, nego izgradnja bolnica, infrastrukture i takvih stvari", naglašava on.
Napominje da je sve rađeno sa potpunim znanjem svih relevatnih međunarodnih aktera, te da je državni vrh svakako bio obavešten o događajima.
Komentari (0)