Google na prekretnici: Moćnoj kompaniji preti mogućnost cepanja, nakon presude o kršenju antimonopolskih zakona
Komentari14/08/2024
-10:23
Američko Ministarstvo pravde razmatra niz antimonopolskih poteza protiv kompanije Alphabet, kako bi stali na put dominaciji njihovog Google pretraživača, a jedan od njih je i mogućnost "razbijanja" kompanije.
Rukovodstvo Google-a je prošle nedelje proglašeno krivim za kršenja antimonopolskih zakona, jer su svesno radili na tome da svoj pretraživač učine najuticajnijim na svetu. Presuda je bila prva velika pobeda federalnih vlasti u borbi protiv dominacije velikih tehnoloških kompanija.
Jedna opcija u rešavanju ovog problema bila bi i primoravanje Google-a da podeli svoje podatke sa konkurencijom i uvođenje mera koje bi kompaniju sprečile da ima nepoštenu prednost kada je reč o proizvodima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, navodi se u izveštaju, koji je prvi podelio Bloomberg.
Međutim, kao mogućnost se i navodi "razbijanje" kompanije, a najviše se diskutovalo o potencijalnom izdvajanju odseka za operativni sistem Android.
Zvaničnici su takođe razmatrali da Google-u narede da proda AdWords, njihov sistem oglašavanja, koji omogućava preduzetnicima da dođu do ciljanog tržišta kroz pretraživač i partnerske sajtove, kao i to da se kompaniji oduzme Chrome pregledač.
Duga borba protiv monopolista
Federalne antimonopolske agencije u poslednje četiri godine tužile su Meta Platforms, Amazon i Apple, tvrdeći da su kompanije ilegalno držale monopol na tržištu.
Microsoft je uspeo da postigne nagodbu sa Ministarstvom pravde 2004. kada je optužen da je primorao korisnike Windows operativnog sistema da koriste njegov Internet Explorer pregledač.
Google je ranije najavio da će se žaliti na presudu o kršenju antimonopolskih zakona, ali je sudija naložio započinjanje druge faze, koja podrazumeva iznošenje predloga vlasti za negovanje konkurencije na tržištu.
Ukoliko bi Google bio prisilno rasparčan, bila bi to najveći raspad neke američke kompanije od reforme AT&T osamdesetih godina.
Inače, utvrđeno je da je Google platio 26 milijardi dolara kompanijama kako bi njihov pregledač postao podrazumevani na uređajima i u veb pretraživačima, a 20 milijardi dolara od toga je otišlo je Apple Inc.
Nedavno usvojen Zakon o digitalnom tržištu u Evropskoj uniji nametnuo je sličan zahtev da Google neke od svojih podataka učini dostupnim pretraživačima trećih strana. Kompanija je javno rekla da deljenje podataka može predstavljati problem za privatnost korisnika, tako da je te informacije ograničeno deli.
Zahtevanje od monopolista da dozvole rivalima da imaju neki pristup tehnologiji bilo je rešenje u prethodnim slučajevima koji su se vodili u američkom pravosuđu. U prvom slučaju Ministarstva pravde protiv AT&T-a 1956. godine, kompanija je morala da obezbedi besplatne licence za svoje patente.
U antimonopolskom slučaju protiv Microsoft-a, nagodba je zahtevala od tehničkog giganta iz Redmonda u Vašingtonu da neke od svojih interfejsa za programiranje aplikacija, ili API-ja, besplatno učini dostupnim trećim stranama. API-ji se koriste da bi se osiguralo da softverski programi mogu efikasno da komuniciraju i razmenjuju podatke jedni sa drugima.
Komentari (0)