Počinje NATO samit u Vašingtonu: Traženje zajedničke formule koja će zadovoljiti i Zelenskog i lidere Alijanse

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/07/2024

18:00

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

U Vašingtonu je počeo trodnevni NATO samit, povodom 75. godišnjice postojanja tog vojnog saveza. Kako je najavljeno teme samita biće jačanje odbrane, podrška naporima Ukrajine u odbrani od ruske invazije i jačanje globalnog partnerstva NATO.

U Vašingtonu će lideri NATO-a podržati novi plan za koordinaciju isporuke opreme Ukrajini i obuku njenih oružanih snaga i obnoviti obećanje da će se Ukrajina jednog dana pridružiti Alijansi, ali ne dok je u ratu.

Saveznicima će se pridružiti Ukrajina na sastanku Saveta NATO-Ukrajina, kao i lideri Australije, Japana, Novog Zelanda i Južne Koreje. U saopštenju se navodi da će se na marginama samita, američki predsednik Džozef Bajden sastati sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim i drugim saveznicima koji su potpisali bilateralne bezbednosne sporazume sa Ukrajinom.

Iako do poziva Ukrajini za članstvo u NATO neće doći, saveznici trenutno usaglašavaju zaključke samita u kojima pokušavaju da pronađu "zajednički jezik" i odgovarajuće reči zbog kojih bi bio zadovoljam i ukrajinski predsednik, ali i Alijansa.

"Ono što bi trebalo da piše u tim zaključcima jeste da je ukrajinsko članstvo u NATO nepovratan poces, ukoliko Ukrajina sprovede neophodne reforme", objašnjava reporterka Euronews Srbija Natađa Đulić Banović koja izveštava sa samita u Vašingtonu.

Sjedinjene Američke Države i saveznici će takođe objaviti nove korake za jačanje ukrajinske protivvazdušne odbrane kako bi pomogli Ukrajini da nastavi da se brani, potpisivanjem niza bilaterlanih sporazuma o bezbednsoti.

Ignac: Članstvo Ukrajine u NATO je nepovratan proces

Govoreći o tome može li Zelenski biti zadovoljan onim što će se naći u NATO zaključcima, Luka Ignac iz Transatlanstske bezbednosne inicijative atlantskog saveza kaže za Euronews Srbija da postoji jedna velika potpora unutar saveza o tome na koji će se način poslati pozitivna poruka Ukrajini.

"Postoji ta priča o mostu prema članstu u NATO i to je nešto što američka administracija i NATO članice naglašavaju kao nekakvom porukom ovog samita. Upravo to je nepovratan proces ukoliko Ukrajina zadovolji sve uslove. Osim toga što se radi o nepovratnom procesu tu se radi i o ostalim benefitima koje će Ukrajina dobiti ovim samitom - to je otvaranje kancelarije u Kijevu, različiti bezbednosni sporazumi koji su potpisani bilateralno, ali isto tako prebacivanje koordinacije vojne pomoći sa strane SAD prema NATO članicama kako bi se ustanovila konstantna potpora Ukrajini", objašnjava naš sagovornik.

Upitan da li je "institucionalizacija" NATO pomoći Ukrajini politika koja je usvojena koja bi bila otporna na odluke koje bi mogao da donese Donald Tramp ukoliko pobedi na izborima u novembru, Ignac ocenjuje da se to ne odnosi samo na Trampa već i na bilo koje druge lidere unutar američkog Kongresa, ali isto tako i na evropskom nivou.

"Kada NATO preuzme koordinaciju vojne pomoći, onda govorimo o puno težoj politizaciji tog procesa. NATO će odlučivati na koji način će se raspodeliti određeno oružje koje NATO dobija za Ukrajinu, ali i dalje tu može doći do problema u snabdevanju i donacijama koje države članice daju Ukrajini. Tako da mislim da u svakom slučaju to jeste jedna poruka, a poruka je da neozavisno od toga ko će biti sledeći predsednik, saveznici žele da se potpora Ukrajini nastavi jako i snažno", objašnjava analitičar.

"Evropa sa ovakvim budžetime se ne može braniti kako je zamislila"

Dodaje i da je jako pohvalna činjenica što su 23 članice NATO dostigle dva odsto BDP-a potrošnje za odbranu o čemu je i sam Tramp često govorio.

Međutim, on Ignac naglašava da "Evropa mora preći daleko put kako bi došla u situaciju da može samu sebe braniti", navodeći da je trenutno kolektivni evropski budžet za odbranu na istom nivou kao ruski.

Da je dva odsto budžeta za odbranu postala donja granica, uveren je Ignac koji ocenjuje da se Evropa i SAD sa tih dva odsto neće moći braniti na način na koji su to zamislili.

"Mislim da vrlo verovatno govorimo o 2,5 odsto, ako ne i više, iako o tome neće biti reči na ovom samitu. Možda ćemo sledeće godine na samitu u Holandiji čuti nešto o povećanju izdvajanja za odbranu iz budžeta", dodaje on.

Govoreći o uticaju samita u Vašingtonu na naš region, Ignac ističe da Zapadni Balkan može očekivati puno veću aktivnost NATO-a u narednim godinama.

"U našem regionu se često govori o ruskom hibridnom uticaju, puno američkih i NATO čelnika je govorilo o tome, tako da mislim da nakon samita, iako mislim da tokom sastanka neće biti naglaska na regionu zato što je veliki fokus na Ukrajini i toliki je naglasak na očuvanju jedinstva, mislim da nakon toga možemo očekivati puno veći pritisak prema regionu, pogotovo jer govorimo o tom postizbornom procesu - jer ko god bude izabran u SAD, želeće da pošalje snažnu poruku prema Evropi, a naš region je odličan prostor za tako nešto", zaključuje Luka Ignac.

Nova pomoć Ukrajini

U Američkom institutu za mir očekuju nastavak vojne pomoći Ukrajini bar na istom nivou kao i do sada, sa tendencijom rasta. Potpredsednik tog instituta američke vlade, Vilijam Tejlor, izjavio je srpskim novinarima uoči početka samita NATO-a, da mnoge države članice NATO-a najavljuju novu pomoć za Ukrajinu u ratu sa Rusijom.

Odlazeći generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg najavio je ranije da će jedna od tri ključne teme samita NATO-abiti Ukrajina, a Tejlor, nekadašnji ambasador SAD u Ukrajini, sada potpredsednik za Rusiju i Evropu Američkog instituta za mir, kaže da će pomoć članica NATO-a Ukrajini biti u najmanju ruku ista kao do sada.

"Mnoge nacije zapravo najavljuju novu pomoć, novu vojnu pomoć Ukrajini na ovom samitu NATO-a, uključujući Sjedinjene Države. Tako što će obezbediti dodatne resurse, dodatnu protivvazdušnu odbranu, posebno protivvazdušnu odbranu, ali i drugo, tako da će nivo pomoći, mislim da ćete videti, nastaviti da raste", rekao je Tejlor.

Govoreći o temama o kojima će raspravljati šefovi država i vlada zemalja članica Alijanse, viši savetnik u Američkom institutu za mir Donald Jensen navodi da su pred članicma velika bezbednosna pitanja.

"Mi smo u periodu tranzicije, mi smo u periodu rivalstva velikih sila, mi smo u periodu kada su Kina i Rusija agresivnije, ali mi smo i u periodu kada se razvija novo veoma moćno oružje sa narušenom bezbednosnom arhitekturom. NATO mora da razmatra sva ova pitanja", rekao je Jensen.

Osvrćući se na jučerašnji ruski napad raketama kinžal na Ukrajinu, on je rekao da su to veoma moćne rakete i nisu čak ni pokrivene tradicionalnom arhitekturom kontrole naoružanja. U analizi Američkog instituta za mir uoči samita NATO-a navedeno je da bi sastanak trebalo da bude provera stvarnog stanja NATO sposobnosti u vreme obnovljenog geopolitičkog rivalstva i rastućih opasnosti širom sveta. Američki institut za mir je nacionalni, nestranački, nezavisni institut, osnovan od strane Kongresa i posvećen je ideji da je svet bez nasilnih sukoba moguć.

Od svog stvaranja 4. aprila 1949. godine, Transatlantska alijansa je proširena sa 12 zemalja koje su potpisale osnivački ugovor, na 32 zemlje članice, koje će se ponovo sastati u Vašingtonu kako bi donele ključne odluke o tome kako da nastave da štite kolektivnu bezbednost dok se svet suočava sa najopasnijim bezbednosnim okruženjem od Hladnog rata, navodi se na sajtu NATO.

Samit NATO-a se održava od 9. do 11. jula u Kongresnom centru u Vašingtonu.