Turbulencije u izraelskom Ratnom kabinetu: Može li Gancov odlazak da poljulja vladavinu Benjamina Netanjahua

Početkom ove nedelje lider opozicione stranke Nacionalnog jedinstva i ministar bez portfelja Beni Ganc saopštio je da napušta izraelski Ratni kabinet i Vladu zbog dubokih nesuglasica sa premijerom Benjaminom Netanjahuom oko post-konfliktnih planova. Zajedno sa njim kabinet je napustio i posmatrač Gadi Esejknot.

Ratni kabinet formiran je 11. oktobra prošle godine i činila su ga tri člana i tri posmatrača među kojima su se, osim premijera Benjamina Netanjahua, nalazili i minsitar odbrane Joav Galant i ministar bez portfelja Beni Ganc.

U okviru formiranja kabineta, Netanjahu i Ganc su se složili da obustave donošenje svih novih zakona koji se ne odnose na ratnu situaciju, uključujući i kontroverzni zakon o reformi pravosuđa koji je bio okidač za masovne antivladine proteste.

Izraelski ratni kabinet nije novitet proitekao iz rata Izraela i Hamasa započetog 7. oktobra prošle godine. Njegovi koreni leže u šestodnevnom ratu iz 1967. koji je Izrael vodio protiv čak četiri arapske države. Tada je formirana tzv. vanredna vlada preteča ratnog kabineta na čijem su čelu bili premijer Levi Eškol i tadašnji lider opozicije Menahem Begin.

Ratni kabinet ima ovlašćenja da po potrebi ažurira vojne i strateške ciljeve u sukobu, ali njegove odluke podležu odobrenju izraelskog bezbednosnog kabineta.

Da li je Ganc zaista umerena opcija?

Ganc je kao glavni politički rival Netanjahua i bivši načelnik Generalštaba, često kritikovao poteze izraelske vlade, a početkom aprila je čak pozvao i na održavanje vanrednih parlamentarnih izbora zbog, kako je rekao, lošeg rukovođenja ratnim operacijama i državnom politikom.

Netanjahuova vlada je sada takođe izloženija pritiscima ekstremnih desničara iz koalicije pošto je ministar za nacionalnu bezbednost Itaman Ben Gvir zatražio mesto u Ratnom kabinetu. Podsećanja radi, on je uz ministra finansija Bezalela Smotriča zapretio da će napustiti vladu ako Izrael potpiše sporazum o primirju pre nego što Hamas bude uništen.

Međutim, Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u razgovoru za emisiju "Euronews Svet" kaže da Gancov odlazak iz Ratnog kabineta i Vlade neće ugroziti Netanjahua koji i dalje ima većinu u koaliciji.

"To njega suštinski politički ne ugrožava. Pritom Netanjahu i pored svih ovih zločina, ima značajnu podršku izraelske javnosti za nastavak rata, a mediji, pre svega zapadni, predstavili su Ganca kao umerenu opciju"

profimedia

Kako kaže, premda je Ganc možda prihvatljiviji za Vašington, on je takođe poznat po mnogim zabeleženim genocidnim izjavama.

"On je podržao strategiju izgladnjivanja palestinskog stanovništva kao ratnu taktiku. Zalagao se za proširenje vojnih dejstava u celoj Gazi i imao jedan stav prema međunarodnom pravu da se neke stvari ne odnose na Izrael. Tako da mislim da je pogrešno verovati da je on u potpunosti jedan umeren političar", kaže Bjeloš.

"Plan dolazi prekasno"

Neposredno nakon previranja u ratnom kabinetu, Savet bezbednosti UN je podržao mirovni predlog predsednika SAD Džozefa Bajdena. Sporazum se sastoji iz tri faze - prva podrazumeva šestonedeljni prekid vatre i povlačenje izraelskih snaga iz Gaze i oslobađanje dela talaca u razmeni za palestinske zatvorenike. Druga se odnosi na pregovore o trajnom primirju i oslobađanje svih talaca, dok treću fazu čini veliki plan za obnovu Gaze uz američku i međunarodnu pomoć.

Međutim, ni Izrael ni Hamas nisu u potpunosti prihvatili plan. Netanjahu je javno kritikovao njegove aspekte insistirajući na ostanku vojske u Gazi do Hamasovog uništenja, dok je Hamas prihvatio opšti nacrt, ali zatražio garancije trajnog prekida vatre i potpunog povlačenja izraelskih snaga.

Predsednik Bajden rekao je da ne očekuje da će sporazum biti zaključen u bliskoj budućnosti, ali da nije izgubio nadu.

Bjeloš pak, kaže da ovaj plan dolazi prekasno.

"Nakon osam meseci ratnih dejstava i nakon što je 10 odsto palestinske populacije izgubilo život ili je ranjeno, a 80 odsto Gaze uništeno - posebno civilne infrastrukture. Da ne govorim o tome da je gotovo 100 odsto stanovništva raseljeno i da je Izrael nametnuo takve uloge da je doveo više od polovine stanovništva na rub smrti. To je veoma ozbiljno imajući na umu da se jedan ovakav plan, odnosno rezolucija mogla usvojiti ranije", naglašava Bjeloš.

Da je američka administracija od početka želela prekid vatre i vršenje pritiska na Izrael, mogli su to učiniti i ranije, smatra Bjeloš.

"Američka administracija je tri puta blokirala sličan sporazum i rezoluciju - u oktobru i u decembru prošle, i u februaru ove godine, a onda je u martu usvojena rezolucija u SB UN koja je zahtevala hitan prekid vatre za vreme meseca Ramazana i tada je Amerika bila uzdržana"

Dodaje da je ovakvo ponašanje američke administracije "zabrinjavajuće i opasno".

"Njihovo tumačenje je bilo da tadašnja rezolucija SB UN nije bila obavezujuća i nije obavezivala Izrael da prekine vatru niti ima bilo kakav operativni značaj. Samim tim ulaganje veta i bezuslovna slanja oružja su ohrabrila Izrael da nastavi da čini dalje zločine prema palestinskom stanovništvu. To je ta američka poruka dvostrukih standarda da ona rezolucija nije bila obavezujuća - a ova jeste i da bi Hamas trebalo da je prihvati", kaže Bjeloš i zaključuje:

"Nažalost, mi smo kao stručnjaci, ali i javnost ostali uskraćeni tih informacija šta je to Hamas predložio i šta nije bilo prihvatljivo ni za Izrael, ni za Ameriku"