Igre 
Povlačenje Amerikanaca otvorilo vrata za ofanzivu talibana: Mogu li avganistanske snage da se izbore same?
Komentari12/08/2021
-19:37
Nakon što je decenijama boravila u Avganistanu, američka vojska je objavila da "pakuje kofere" i da se povlači iz ove zemlje. To je otvorilo vrata talibanima, kojima nije trebalo mnogo da naprave plan kako da zauzmu državu, ali i da se osvete sunarodnicima koji su sarađivali sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Talibanski borci su, u poslednjih nedelju dana, veoma aktivni i na sve načine pokušavaju da zauzmu gusto naseljene gradove. Ujedno, napadaju i saobraćajna čvorišta, kako bi mogli da kontrolišu što veći deo teritorije.
Njihova ambicije izgleda nisu bez razloga - do sada su zauzeli deset regionalnih glavnih gradova, a pod njihovom kontrolom su skoro dve trećine avganistanske teritorije.
"Ne odustaju od kulture Zapada, moramo da ih ubijemo"
Gazni, koji se nalazi na oko 130 kilometara od prestonice Avganistana, Kabula, poslednji je u nizu regionalnih glavnih gradova u kojima se zavijorila talibanska zastava.
Upravo je zauzimanje Gaznija ujedno i povećalo šanse talibana da zauzmu i glavni grad zemlje.
"Oni ne odustaju od kulture Zapada... zbog toga moramo da ih ubijemo", rekao je jedan od vođa lokalne talibanske grupe za BBC, govoreći o vladi Avganistana koja se nalazi u Kabulu.
Desetine hiljada civila je bilo prinuđeno da pobegne iz domova pod talibanskim naletima, a nekoliko stotina njih je ubijeno ili ranjeno.
Povezane vesti
On smatra da "nisu talibani započeli ovaj rat, već Amerikanci", i dodaje da "u ratu stradaju i civili, ali se talibani trude da bude što manje civilnih žrtava".
EPA/JALIL REZAYEE
Nedavno su lokalni zvaničnici saopštili da su talibani osvojili glavnu policijsku stanicu u Laškar Gahu, glavnom gradu provincije Helmand u južnom Avganistanu, a u borbe se u toj oblasti uključilo i, kako se pretpostavlja, američko vazduhoplovstvo.
Borbe su se rasplamsale i u provinciji Helmand, koja se smatra sedištem talibana, gde su opkoljene vladine snage pokušale da zaustave militante.
Pali su i glavni gradovi provincija Badahšan i Baglan na severoistoku zemlje, provincije Farah na zapadu, glavni grad provincije Nimroz, kao i glavni grad provincija Sar-e Pul, Zavzjan, Samangan, Džauzdžan i Talekan.
Veći deo severoistočnog Avganistana sada je u rukama Talibana.
SAD: Avganistan mora sam da se izbori
Iz SAD su saopštili da je na avganistanskim snagama bezbednosti da brane zemlju nakon što su talibani juče zauzeli šesti glavni grad neke od provincija u Avganistanu, uz pogranične gradove i trgovačke puteve.
Portparol Pentagona Džon Kirbi je izjavio da su SAD duboko zabrinute zbog trenda napredovanja talibana, ali da avganistanske bezbednosne snage imaju sposobnost da se bore protiv pobunjeničke grupe, prenosi agencija Rojters. Tanjug/Afghan Ministry of Defense Press Office via AP, File
Povezane vesti
"Ovo su njihove vojne snage, ovo su njihovi provincijski gradovi, ovo su njihovi ljudi za odbranu", rekao je Kirbi.
Upitan šta američka vojska može da učini ako avganistanske snage bezbednosti ne pruže otpor, Kirbi je rekao: "Ne mnogo".
Američki zvaničnici, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekli su da su, iako je vojska upozorila Bajdena ranije ove godine da će provincijski gradovi pasti usled povlačenja trupa, ipak iznenađeni koliko su brzo neke od njih zauzeli talibani.
Neke od zemalja EU stopirale deportaciju
Šest država članica EU poslalo je pre nekoliko dana avgusta pismo Evropskoj komisiji u kojem pozivaju da se ne zaustavlja deportacija odbijenih tražilaca azila iz Avganistana, uprkos ofanzivi talibanskih militanata u njihovoj zemlji.
"Zaustavljanje povratka šalje pogrešan signal i verovatno će motivisati još više avganistanskih državljana da napuste svoj dom i krenu put EU", navodi se u pismu datiranom 5. avgusta čije su potpisnice Austrija, Danska, Belgija, Holandija, Grčka i Nemačka, a u koje je agencija Rojters imala uvid.
Povezane vesti
Uprkos ovome, Nemačka i Holandija objavile su, 11. avgusta, da će prekinuti deportaciju izbeglica iz Avganistana dok talibani svakog dana osvajaju deo po deo teritorije.
Holandska ministarka pravde i bezbednosti Anki Brokers Nol u pismu koje je poslala parlamentu istakla je da će situacija u Avganistanu da se pogoršava kako vreme bude prolazilo, tako da je odlučila da ipak uvede šestomesečnu zabranu deportacije.
Nemački ministar unutrašnjih poslova najavio je suspenziju deportacije na Tviteru, zbog, kako je naveo, pogoršane situacije u Avganistanu.
Tanjug/AP Photo/Mohammad Asif Khan
Avganistan je u julu zatražio od EU da stopira deportacije na tri meseca, što su Finska, Švedska i Norveška prihvatile.
Od početka godine 1.200 ljudi vraćeno je iz EU u Avganistan, istakli su zvaničnici Evropske Unije.
Danci evakuisali 45 ljudi, Nemačka zapretila ukidanjem finansijske pomoći
Osim odluka o deportaciji, situacija u Avganistanu je pokrenula još neke akcije evropskih zemalja.
Danska ambasada je odlučila da evakuiše 45 avganistanskih državljana koji su radili za vladu ove zemlje u Avganistanu, i ponudiće im dve godine boravka u toj zemlji.
Plan se odnosi na ljude koji su radili u danskoj ambasadi u Kabulu, preneo je AP. Danska je, kao i druge zemlje, povukla svoje trupe iz Avganistana, a svoju ambasadu u Kabulu je otvorila 2006. godine.
Nemačka je, sa druge strane, donela odluku finansijske prirode - objavili su da neće finansijski podržati Avganistan ako talibani dobiju potpunu vlast nad zemljom i uvedu šerijatski zakon, kako je rekaos nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas za televiziju ZDF.
"Mi svake godine dajemo 430 miliona evra. Nećemo dati ni centa ako talibani preuzmu zemlju i uvedu šerijatski zakon", rekao je Mas, a preneo briselski portal "Politiko".
U Nemačkoj trenutno oko 30.000 Avganistanaca čeka na deportaciju.
(Priredio: J.Đ.)
Preporuka za vas
Komentari (0)