Obeležavanje Dana studenata: Ima li sličnosti između protesta 1936. i 2025. godine?

Studenti obeležavaju svoj dan - 4. april. Praznik budućih akademskih građana obeležava se kao znak sećanja na demonstracije organizovane 1936. godine i ubijenog studenta Žarka Marinovića.

Istorija četvrtog aprila počinje ispred Patološkog instituta Medicinskog fakulteta. Tokom odbrane univerzitetskih zgrada, došlo je sukoba studenata sa predstavnicima ORNAS-a i policije. U pokušaju da spase kolegu, ubijen je student prava Žarko Marinović. Žarko je dva puta uboden u leđa. On je izdahnuo, njegovog imena se retko ko seća, ali ideja da studenti mogu biti pokretač društvenih promena živi i danas.

“Dan studenata obeležavamo na ulicama, sećamo se borbe Žarka Marinovića i reagujemo na nasilje koje trpimo”, stoji na Instagram profilu “Studenti u blokadi”.

"Veoma je važno da pokažemo da smo i prošlih godina - i 1936. i 1968 - svi u istoj borbi. I dalje se borimo za ista prava”, kaže za Euronews Srbija Nikola Lončarević, student BAPUSS-a.

"1936. smo se borili protiv influence fašizma, a danas se borimo da nešto proradi u našoj zemlji na pravi način”, dodaje on.

Protiv fašizma borili su se komunisti. Kraljevina Jugoslavija je u periodu između dva rata bila plodno tle razvoj ideja - najčešće radikalnih.

"Gotovo polovinu stanovništva činili su mladi ljudi rođeni posle 1918. godine. Oni su se često suočavali sa kapitalizmom koji je u tom trenutku bio najstrašniji, a na selu nije bilo mesta za njih, jer su sela živela u mlađem kamenom dobu. Ti ljudi su dakle bili radikalni i bili otvoreni za totalitarne ideje i ideologije”, kaže za Euronews Srbija profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić.

Prilike u Kraljevini Jugoslaviji 1936. i Srbiji 2025. godine gotovo je nemoguće uporediti, ali je teško ne povući paralelu između protesta danas i uloge studenata u aprilskom štrajku.

"Ovi politički protesti su kontinuitet radikalnih pokušaja da se društvo promeni i onda i tada. To je moglo samo da se desi kroz masovne demonstracije i politčki rad na terenu”, kaže reditelj Stanko Crnobrnja.

Blokade fakulteta traju već pet meseci. Dok se čeka rasplet situacije uticaj studenata raste.

"Svaka generacija ima svoju revoluciju. Svaka se oslanja na medije načine i modele organizacije. Tu se radi o organizaciji društvenih odnosa i jedne društvene klase na najdelotvroniji način u datom trenutku. Ovaj trenutak je za nas težak, za tu generaciju posebno, ona je rešila da ga promeni”, dodaje Crnobrnja.

S druge strane, Antić kaže da je ovaj bunt koji je započeo blokadama, jedna totalitarna orgnaizacija koju deluje da podržavaju svi studenti.

"Ali naravno, u modernom društvu teško je govoriti o podršci svih. On je podržan jer je podržan kao apolitičan, ali njega vode predstavnici jedne totalitarne frakcije iste ideologije", ističe on.

Za razliku od sadašnjih blokada, protesti su te 1936. završeni posle manje od mesec dana. Takav ishod i danas sugeriše da uticaj studenata doseže mnogo dalje od prostorija domova i visokoškolskih ustanova.