Igre 
Novi predsednik Tajvana ima moćnije oružje od čitave kineske armade - zove se "Silicijumski štit"
Komentari23/05/2024
-20:02
Kineski bojni brodovi i vojni avioni opkolili su Tajvan dok Peking izvodi zajedničke vojne vežbe posle inauguracije novog predsednika Tajvana Laj Čing-tea.
U prošlosti, Peking je Laja nazivao "opasnim separatistom" koji će doneti "rat i pad" u region.
Istočna komanda kineske vojske saopštila je da vežbe uključuju vojsku, mornaricu, vazduhoplovstvo i raketne snage u Tajvanskom moreuzu i oko ostrva Kinmen, Macu, Vukiu i Donđin, prenosi DW.
Kineska "kazna"
"Lažni napad" je takođe uključivao i desetine borbenih aviona koji su nosili bojeve rakete i gađali važne vojne ciljeve, uključujući brodove i ratne avione, rekao je portparol komande kineske vojske za Istočno pozorište, pomorski pukovnik Li Sji za CCTV.
Vežbe, koje će trajati do petka, fokusirane su na zajedničku borbenu gotovost more-vazduh, precizne udare i integrisane operacije za testiranje stvarnih borbenih sposobnosti, preneo je kineski državni medij Sinhua.
Li je rekao da su vežbe "snažna kazna" za "separatistička dela", tri dana nakon što je Laj položio zakletvu. On je vežbe takođe nazvao "snažnim upozorenjem protiv mešanja i provokacija spoljnih snaga", prenela je Sinhua.
Iako su vežbe kratkoročne, njihov obim je značajan, sa ciljem da se pokaže kineska kontrola nad morima i odvrati eventualnu stranu intervenciju, kažu stručnjaci.
Povezane vesti
"Politički signali su veći od vojnih", rekao je Su Cu-jun, istraživač na tajvanskom Institutu za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti.
Kako je Tajvan reagovao?
Tajvan je saopštio da je mobilisao pomorske, vazdušne i kopnene snage kao odgovor na poteze Pekinga.
Tajpej je takođe osudio vežbe, ističući odlučnost da odbrani svoj suverenitet.
Ministarstvo odbrane ovog ostrva je u saopštenju navelo da "oštro osuđuje takve iracionalne provokacije i akcije koje podrivaju regionalni mir i stabilnost".
Tanjug/AP/Chiang Ying-ying
U saopštenju Ministarstva odbrane se navodi da su "svi oficiri i vojnici oružanih snaga spremni".
"Pripremamo za rat, ne tražimo rat, odgovoričemo na rat i ne izbegavamo rat", piše u saopštenju.
Predsednička kancelarija nazvala je vežbe "žalosnom pretnjom" tajvanskoj demokratiji i slobodi.
Povezane vesti
"Suočeni sa spoljnim izazovima i pretnjama, nastavićemo da branimo demokratiju", rekla je portparolka predsednika, Karen Kuo, u saopštenju.
SAD: Sukob nije neizbežan
Sjedinjene Države, saveznik Tajvana, nazvale su vežbe "zabrinjavajućim", ali "očekivanim".
Američki general-potpukovnik Stiven Sklenka, zamenik komandanta američke Indo-pacifičke komande, pozvao je druge nacije da osude ratobornost Kine.
Povezane vesti
Sklenka je dodao da "sukob između naše dve nacije (SAD i Kina) nije neizbežan i nije konačno rešenje".
Kao odgovor, kinesko ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je od SAD da prestanu da podržavaju i ohrabruju snage "za nezavisnost Tajvana". Portparol ministarstva Vang Venbin nazvao je vežbe "neophodnim i legitimnim potezom".
Odnosi Tajpeja sa Pekingom su se pogoršali poslednjih godina pošto je Kina povećala pritisak na demokratsko ostrvo, izazivajući periodičnu zabrinutost zbog potencijalne invazije.
profimedia
Kina vidi demokratski Tajvan kao svoju teritoriju i tvrdi da upotreba sile da bi ostrvo stavila pod svoju kontrolu nije isključena.
Peking je ranije odbio pokušaje predsednika Laja da vodi dijalog i pojačao vojne aktivnosti u blizini Tajvana od njegove pobede na izborima u januaru.
U svom inauguracionom obraćanju u ponedeljak, Laj je obećao da će braniti demokratiju ostrva i pozvao Kinu da prekine vojno zastrašivanje.
On je pozvao Peking da "podeli sa Tajvanom globalnu odgovornost za održavanje mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu... i da obezbedi da svet bude oslobođen straha od rata".
Inauguracioni govor pokrenuo kinesku mašineriju
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji nazvao je izjave Laja u utorak "sramotnim“.
Laj je više puta nudio razgovore sa Kinom, ali je odbijen, prenosi Reuters. On kaže da samo narod Tajvana može da odlučuje o svojoj budućnosti i odbacuje pretenzije Pekinga na suverenitet.
Inače, predviđeno je da vežbe, nazvane "Joint Sword - 2024A", traju dva dana. Međutim, za razliku od slične vežbe "Joint Svord" u aprilu prošle godine, ove vežbe su označene sa "A", što otvara vrata potencijalnim narednim aktivnostima.
Tajvansko ministarstvo odbrane osudilo je vežbe, rekavši da je poslalo snage u oblasti oko ostrva, da njegove protivvazdušne i raketne snage na kopnu prate ciljeve i da je uvereno da može da zaštiti svoju teritoriju.
"Pokretanje vojnih vežbi ovom prilikom ne samo da ne doprinosi miru i stabilnosti Tajvanskog moreuza, već naglašava i militaristički mentalitet Kine", saopštilo je ministarstvo.
Kineski državni emiter CCTV rekao je da je Lajev inauguracioni govor bio "izuzetno štetan" i da su kineske kontramere "legitimne, legalne i neophodne".
Lajev govor je bio priznanje želje za nezavisnošću Tajvana i podrivanje mira i stabilnosti preko moreuza, navodi se i dodaje:
"O nudućnost Tajvana može da odlučuej samo 1,4 milijarde stanovnika Kine, a ne samo 23 miliona ljudi Tajvana".
Tanjug/AP/Chiang Ying-ying
Jedan visoki tajvanski zvaničnik, govoreći anonimno s obzirom na osetljivost ovog pitanja, rekao je da je ovoga puta Kina u suštini "dala ime" svojim redovnim aktivnostima, i da to nije dramatična eskalacija, piše Reuters.
Te vežbe uključuju prelazak srednje linije moreuza, koja je ranije služila kao nezvanična granica, i insceniranje napada na tajvanska i strana plovila, dodao je zvaničnik.
Drugi visoki tajvanski zvaničnik rekao je Reutersu da su vežbe deo scenarija koji je Tajvan očekivao.
Demonstracija sile
Jedan od zvaničnika je rekao da Kina nije objavila nijednu zonu zabrane letova, niti je Tajvan primetio bilo kakvo kretanje kineskih kopnenih i raketnih snaga velikih razmera.
Su Cu-Jun, istraživač u najvećem tajvanskom vojnom istraživačkom centru, Institutu za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti, rekao je da, iako će vežbe trajati samo dva dana, obim je veliki u odnosu na prethodne vežbe, jer uključuju okolna ostrva.
"Sve ovo je urađeno tako da pokaže sposobnost Kine da kontroliše more i spreči umešanost stranih snaga", rekao je on.
Nije bilo znaka uzbune na Tajvanu, gde su ljudi odavno navikli na kineske vojne aktivnosti. Referentni berzanski indeks (.TVII) trenutno radi na istorijskim maksimumima. Zvaničnik centralne banke rekao je da devizno tržište funkcioniše normalno, bez nenormalnog ulaska ili izlaska stranog kapitala.
Tanjug/AP/Lin Jian, Itsuo Inouye, profimedia, Unsplash
Šta svet treba da zna o Vilijamu Liju, novom predsedniku Tajvana?
Tajvan, samoupravno visokotehnološko ostrvo koje je postalo žarište sve dubljeg rivalstva između Kine i Zapada, ušao je u novo političko poglavlje.
Laj Čing-te, takođe poznat kao Vilijam Laj, ove nedelje je inaugurisan za predsednika, nasledivši Čai Ing-ven, čije je postojano, meko vođstvo u proteklih osam godina zaslužno za redefinisanje pristupa Tajpeja Pekingu.
Pošto je bio potpredsednik tokom njenog drugog mandata, Laj se nametnuo kao pokretač kontinuiteta, a ne kao ometač koji dolazi da uzdrma stvari u nesigurno vreme rastućih geopolitičkih tenzija u regionu i šire.
"Budućnost odnosa sa Kinom će imati odlučujući uticaj na svet", rekao je 64-godišnjak nakon što je položio zakletvu, govoreći pred hiljadama svojih sugrađana.
Ko je Vilijam Laj
Rođen 1959. u rudarskoj porodici, Laj je studirao medicinu na Tajvanu i magistrirao javno zdravlje na Univerzitetu Harvard. U politiku je ušao sredinom 1990-ih kao predstavnik grada Tajnana sa Demokratskom progresivnom partijom (DPP), strankom levog centra koja je vodila optužbe za uvođenje političkih reformi zasnovanih na zapadnom liberalizmu – na veliko zaprepašćenje Pekinga.
Odatle je njegova putanja krenula naviše: od nacionalnog zakonodavca do gradonačelnika Tajnana do tadašnjeg premijera i kasnijeg potpredsednika. U januaru ove godine, Laj je pobedio na izborima sa većinom od 40 odsto, što je prvi put da pobednički kandidat nije uspeo da obezbedi najmanje 50 odsto glasova. Ipak, njegov trijumf je DPP-u doneo treći uzastopni predsednički mandat, iako bez parlamentarne većine, prenosi Euronews.
Tanjug/AP/Chiang Ying-ying
Pukom slučajnošću, jedan od Lajevih najneposrednijih diplomatskih ciljeva odnosi se na njegovu nekadašnju oblast - medicinu. Njegov izvršni direktor nastoji da obezbedi učešće Tajvana – kao posmatrača – na predstojećoj Svetskoj zdravstvenoj skupštini (VHA) koja će se održati krajem maja.
Tajvan je osam godina učestvovao na ovom godišnjem forumu pod nazivom "Kineski Tajpej". Ali Peking je tvrdio da je time prekršena Rezolucija 2758 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kojom je diplomatsko priznanje sa Republike Kine (RK) prebačeno na Narodnu Republiku Kinu (NR Kina) kao jedinog zakonitog predstavnika Kine.
Tajpej osporava ovo tumačenje i kaže da njegovo učešće može imati različite oblike bez potkopavanja položaja NR Kine. Zemlje poput Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Kanade i SAD podržale su povratak Tajvana, kao i Brisel.
"Uopšteno govoreći, Tajvan bi trebalo da bude uključen u specijalizovane multilateralne forume gde državnost nije uslov i gde njegova tehnička kompetencija i kapaciteti donose dodatnu vrednost u oblastima koje se odnose na EU i globalne interese", rekao je portparol EU za Euronews.
Čovek koji preferira status kvo
Laj je dugogodišnji član DPP-a, koji brani stav da je Tajvan kulturno i politički odvojen od Kine i aktivno promoviše razvoj tajvanskog identiteta.
Laj je 2017. dospeo na naslovne strane kada je sebe opisao kao "pragmatičnog radnika za nezavisnost Tajvana", fraza koja se ponovo pojavila tokom njegove predsedničke kandidature. Peking ga je osudio kao "ratnog huškača" i "krajnje problematičnog", organizujući ogromnu kampanju kako bi preokrenuo birače i poremetio izborne ambicije DPP-a.
Laj je od tada ublažio svoj stav, ponavljajući liniju svog prethodnika da nema potrebe da se Tajvan proglasi nezavisnim, jer je Tajvan de fakto nezavisan. On je obećao da će podržati takozvane "četiri obaveze" Čaj Ing-ven, koje uključuju obavezu da Tajvan i NR Kina nikada ne budu podređene jedna drugoj.
Tokom svog inauguracionog govora, Laj je ponudio Kini šansu da nastavi formalni dijalog, prekinut od 2016, na osnovu "pariteta i dostojanstva" i naglasio da status kvo u Tajvanskom moreuzu treba da se održava mirnim sredstvima.
"Sve dok Kina odbija da se odrekne upotrebe sile protiv Tajvana, svi mi na Tajvanu treba da razumemo, da čak i ako prihvatimo celokupnu poziciju Kine i odustanemo od našeg suvereniteta, kineska ambicija da pripoji Tajvan neće jednostavno nestati", rekao je.
Peking, međutim, nije zabrinut zbog Lajeve strategije.
"Dozvolite mi da naglasim da 'nezavisnost Tajvana' ne vodi nikuda. Bez obzira koji transparent ili izgovor koriste separatisti, 'nezavisnost Tajvana' je osuđena na propast", rekao je Vang Ven-bin, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, nakon inauguracije. "Kina mora da postigne i postići će ponovno ujedinjenje".
Vraćanje investicija
Tajvan je tokom godina stekao ono što je verovatno jedna od najtraženijih konkurentskih prednosti: poluprovodnici, sićušni čipovi koji napajaju milijarde elektronskih uređaja, od rudimentarnih mikrotalasnih pećnica do oružja koje pokreće veštačka inteligencija.
Tanjug/AP/Chiang Ying-ying
Kvazimonopol je toliko vredan da je nazvan "Silicijumski štit", što znači da bi Kina mogla da odustane od invazije jednostavno iz straha da će izazvati nepopravljiv poremećaj globalnih lanaca snabdevanja i pretrpiti neopisiv ekonomski haos.
U svom govoru, Laj je veličao ovu moćnu polugu i rekao da "dobrobit i prosperitet čovečanstva" zavise od proizvodnje ovog ostrva.
EU je odlučna da proširi svoju domaću industriju poluprovodnika i postigne ono što Brisel naziva "strateškom autonomijom". Prema Evropskom zakonu o čipovima, blok planira da mobiliše najmanje 43 milijarde evra javnih i privatnih investicija kako bi obezbedio tržišni udeo od 20 odsto do 2030. godine. Da bi bile uspešne, ove transakcije moraju da uključe etablirane aktere u ovoj oblasti koji su stekli stručnost koju je teško multiplikovati.
Inicijativa je urodila određenim plodovima. Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC), najveći svetski dobavljač čipova, uložiće skoro 3,5 milijarde evra u izgradnju fabrike u Drezdenu u Nemačkoj, za koju se očekuje da će biti operativna 2027. U međuvremenu, ProLogium, tajvanska firma koja proizvodi napredne baterije za električne vozila, uložiće 5,2 milijarde evra u novu fabriku u Denkerku u Francuskoj. Oba projekta podrazumevaju pozamašnu državnu pomoć.
Laj je rekao da Tajvan mora da "iskoristi poslovne prilike koje dolaze kao rezultat geopolitičkih promena“, kao najbolje primere navodeći poluprovodnike za proveru identiteta, veštačku inteligenciju i komunikaciju sledeće generacije. Zanimljivo, on je zatim dodao da će njegova vlada "poželeti dobrodošlicu tajvanskim preduzećima u inostranstvu da se vrate i investiraju u Tajvan".
Predsednik je takođe rekao da će se njegova izvršna vlast "potruditi da potpiše bilateralne investicione sporazume sa drugim demokratijama“. Ideju o investicionom sporazumu između EU i Tajvana prošle godine je odobrio Evropski parlament, a Laj je izneo tokom svoje kampanje. Ali Evropska komisija do sada nije odobrila taj projekat, u strahu da bi to podelilo zemlje članice i izazvalo gnev Pekinga.
Kina je bila blizu potpisivanja Sveobuhvatnog sporazuma o investicijama (CAI) sa blokom pre nego što je projekat na neodređeno vreme zamrznut zbog pojačanih tenzija.
Na strani Zapada
Tajvan do danas održava zvanične diplomatske odnose sa samo 11 zemalja, od kojih su većina mala ostrva, i Svetom stolicom. Nasuprot tome, EU, SAD, Velika Britanija, Kanada i većina međunarodne zajednice pridržavaju se principa "Jedne Kine" i priznaju NRK kao jedinu vladu nacije po imenu Kina.
Laj se nije pretvarao da pokušava da poveća ovaj ionako oskudan broj: tokom protekle decenije, Peking je pojačao svoje aktivnosti na terenu kako bi ubedio druge zemlje da prekinu veze sa Tajpejem. Poslednji kod kojih je to uspelo bio je Nauru u januaru 2024.
Umesto toga, novi predsednik se kladi na tajvanski model liberalne demokratije kao na najbolju prednost da se udalji od kineske senke i da se pridruži zapadnim saveznicima, koji su besni zbog poslednjih akcija Pekinga, uključujući i novo "neograničeno" prijateljstvo sa Rusijom.
Tajpej je glasno podržavao Ukrajinu, zemlju koju je napao njen veliki sused, i uveo je sankcije kako bi lišio Kremlj vrhunskih proizvoda. Nasuprot tome, Peking je optužen da je pomogao Moskvi.
"Stajući rame uz rame sa drugim demokratskim zemljama, možemo da formiramo miroljubivu globalnu zajednicu koja može da pokaže snagu odvraćanja i spreči rat, postižući svoj cilj snagom mira", rekao je Laj nakon polaganja zakletve.
Međunarodni angažman biće glavni prioritet za njegovu administraciju, uprkos njegovom nedostatku spoljnopolitičkog akreditiva. Njegov izbor za potpredsednika, Ksijao Bi-kim, bio je izaslanik Tajpeja u Vašingtonu, dok je njegov ministar spoljnih poslova, Lin Čija-lung, prethodno radio na jačanju veza sa Azijom i Okeanijom.
Za EU, ove namere nagoveštavaju dublju saradnju u pitanjima kao što su obnovljivi izvori energije, bezbednost, istraživanje, zaštita podataka, upravljanje katastrofama i ljudska prava, čak i ako ovi razgovori uvek neće biti diplomatski priznati.
Obe strane godišnje održavaju trgovinske i investicione konsultacije (nedavno unapređene u status "dijaloga") kako bi razgovarali o pitanjima tehnologije i lanca snabdevanja, posebno o poluprovodnicima. Ova obavezna stavka učinila je Tajvan jednim od najvažnijih trgovinskih partnera bloka. EU je prošle godine uvezla 47,3 milijarde evra robe (od čega su 23 odsto integrisana kola i elektronske komponente), dok je izvezla 30,5 milijardi evra, što je rezultiralo deficitom od 16,8 milijardi evra – u korist Tajvana.
Preporuka za vas
Komentari (0)