Kako se Raisi našao u američkom helikopteru starom 30 godina
Komentari21/05/2024
-18:09
Načelnik generalštaba iranske vojske general-major Mohamad Bageri odredio je delegaciju koja će istražiti slučaj pada helikoptera u kojem je poginuo predsednik Irana Ebrahim Raisi. Kako je ranije saošteno, veruje se da je uzrok pada helikoptera u kojem se nalazio predsednik Irana tehnički kvar letelice.
Međutim, slučaj pogibije iranskog predsednika Ebrahima Raisija u padu helikoptera u nedelju dobio je novi obrt, barem nezvanično.
Prema podacima koje navode vojni i vazduhoplovni analitičari, helikopter u kojem se nalazio šezdesettrogodišnji Raisi nije bio Bell iz šezdesetih, već Bell 212 sa devet sedišta proizveden u SAD 1994. godine.
Kako je izvestio pakistanski The Stratcom Bureau, helikopter je imao identifikacioni broj 6-9207 i serijski broj proizvodnje 35071. Letelica sa dva motora pripadala je Vazdušnim snagama islamske republike Iran (IRIAF) i nedavno je određena za vršenje usluga VIP transfera. Ovo naravno, nameće još pitanja koja treba dodati onima zašto su predsednik, ministar spoljnih poslova i drugi zvaničnici Irana putovali po veoma lošem vremenu i opasnom terenu u tako starom helikopteru.
S obzirom na to da su SAD i zapadne zemlje nakon revolucije i svrgavanja šaha 1979. uvele teške sankcije, uključujući zabranu prodaje aviona i delova, nije jasno kako se helikopter proizveden 1994. godine uopšte našao u iranskom vazduhoplovstvu.
Prema nepotvrđenim informacijama iz avio-industrije, Iran poseduje deset helikoptera Bell 212 i 412 (od kojih su tri najnovije verzije) proizvedenih sredinom do kasnih devedesetih i stečenih zaobilaženjem sankcija.
Ko je i kako održavao helikopter?
Postoje dva scenarija koja se tiču porekla fatalnog helikoptera - prvi je da je pripadao saudijskoj državnoj naftnoj kompaniji Saudi Aramco, koja ga je zatim prodala preko treće strane Iranu. Po drugom, u pitanju je flota od 10 helikoptera nabavljenih devedesetih godina, zaobilazeći sankcije preko trećih strana i kompanija.
Konkretan helikopter je navodno bio opremljen vremenskim radarom na nosu, punim IRF noćnim paketom (što znači je automatski mapirao teren) i avionskom elektronikom za loše vreme.
U pitanju je dvomotorni helikopter, naslednik legendarnog "Hjuia" koji su Amerikanci koristili u Vijetnamu i koji nastavlja da leti u raznim vazduhoplovnim snagama širom sveta.
Naravno, pitanje je da li su i koliko efikasno funkcionisali svi ovi sistemi. To je zato što je, s jedne strane, kompanija Bell Textron zaustavila pružanje usluga održavanja helikoptera, dok je s druge strane Irancima jako teško, pa čak i nemoguće da pronađu rezervne delove, zbog sankcija.
Vrlo je verovatno da su i u ovom slučaju Iranci sledili "recept" koji primenjuju na ostatak svojih američkih letelica - kanibalizaciju, odnosno izvoz rezervnih delova iz helikoptera koji ne rade i postaju "donatori" onima koji rade i reverzni inženjering, tj. proučavanje i pokušaj proizvodnje rezervnih delova u samom Iranu.
Iranski šah, Mohamed Reza Pahlavi, bio je ljubitelj avijacije i želeo je da pretvori vazdušne snage svoje zemlje u jedne od najjačih na svetu. Delimično je uspeo da stvori najjače vazduhoplovstvo na Bliskom istoku, uz masovne narudžbine uglavnom američkih aviona i helikoptere koji su uglavnom proizvedeni krajem sedamdesetih. Među njima je i legendarni F-14 Tomket, koji su Amerikanci penzionisali iz aktivnog dejstva i uništili sve delove da rezervni ne bi stigli do Iranaca.
Od 1979. godine kada je iranska revolucija zbacila šaha i on otišao u egzil, Amerikanci su izričito zabranili da bilo koji rezervni delovi ili tehnologija, odnosno "know how" dospeju u Iran.
Karakteristično je i to što je u konkretnom slučaju pada helikoptera sa predsednikom Raisijem iranska vlada zatražila od američke da joj pruži pomoć, naveo je predstavnik Bele kuće, što su Amerikanci odbili "uglavnom iz logističkih razloga".
Ko još koristi Bell 212?
Predstavljen 1968. godine, Bell 212 i nekoliko njegovih varijanti bili su "radni konj" mnogih vojnih i civilnih operatera širom sveta.
UH-1N Twin Huey, njegova vojna verzija, koristile su SAD u globalnim sukobima, uključujući rat u Vijetnamu i invaziju na Irak 2003. Još uvek se koristi u američkom vazduhoplovstvu, ali i u Italiji, Španiji, Argentini i Saudijskoj Arabiji između ostalih zemalja, prenosi Euronews.
Helikoptere Bell 212 su i u 2024. uglavnom zadržale policijske snage u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Severnoj Makedoniji, kao i obalske straže Kanade i Japana.
U zavisnosti od konfiguracije, ovaj helikopter može da nosi jednog pilota (ili dva, ako je opremljen i nadograđen letačkim instrumentima) i do 14 putnika.
Jedina značajna nesreća helikoptera Bell 212 dogodila se u Severnom moru u septembru 1986. godine, kada se škotski helikopter sa hitnom medicinskom pomoći srušio dok je bio u spasilačkoj misiji, pri čemu je poginulo svih šest osoba. Pretpostavlja se da su uzrok nesreće jaka kiša i loša vidljivost.
Komentari (0)