Kratka istorija izraelsko-iranskih odnosa: "Pucanje" velikog prijateljstva i eskalacija rata u senci
Komentari16/04/2024
-16:06
Iran je u subotu napao Izrael, što je potez koji se karakteriše kao odgovor na izraelsko granatiranje iranskog konzulata u Siriji ranije ovog meseca, kada je poginulo nekoliko visokih vojnih komandanata.
Iran je u, kako kaže, "ograničenoj operaciji" ispalio stotine bespilotnih letelica i projektila na Izrael. Nije bilo prijavljenih žrtava, ali Teheran tvrdi da je naneo ozbiljnu štetu jednom izraelskom vojnom objektu.
Još od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, izraelske ofanzive na Gazu i kasnijih napada jemenskih Huta u Crvenom moru, raste bojazan da će neminovno doći do širenja regionalnog sukoba na Bliskom istoku. Iranski napad je do sada bio najozbiljnija eskalacija u tihom neprijateljstvu dve zemlje koje tinja decenijama unazad.
Međutim, iransko-izraelski odnosi nisu uvek bili tako napeti kao danas. Štaviše, Iran je bio jedna od prvih zemalja u regionu koja je priznala Izrael nakon njegovog formiranja, a njihove diplomatske veze su prekinute tek posle 1979. godine.
Prvi prijatelji države Izrael
Pod dinastijom Pahlavija, koja je vladala od 1925. do svrgavanja u revoluciji 1979. godine, veze između Irana i Izraela bile su sve samo ne neprijateljske. Iran je zapravo, bio druga zemlja sa muslimanskom većinom koja je priznala Izrael nakon što je osnovan 1948. godine.
Iran je, naime, bio jedan od 11 članova specijalnog komiteta UN koji je formiran 1947. kako bi se pronašlo rešenje za Palestinu nakon što je prestala britanska kontrola teritorije. Bio je to jedan od tri glasa protiv plana UN o podeli Palestine, usredsređen na zabrinutost da će eksalirati nasilje u reigonu za generacije koje dolaze.
"Iran je, zajedno sa Indijom i Jugoslavijom, smislio alternativni plan, federalno rešenje koje se odnosilo na zadržavanje Palestine kao jedne države sa jednim parlamentom, ali podeljenom na arapski i jevrejski kanton", rekao je istoričar Univerziteta Oksford Ejrik Kvindesland za "Al Jazeeru".
"To je bio kompromis Irana da pokuša da održi pozitivne odnose sa procionističkim Zapadom i samim cionističkim pokretom, kao i sa arapskim i muslimanskim susednim zemljama".
Kako se navodi u analizi Instituta Brukings, Izrael je pokušao da se suprotstavi neprijateljstvu arapskih država "doktrinom periferije" pod svojim prvim premijerom Davidom Benom Gurionom. Premda je taj pristup uključivao i Etiopiju, Iran i Turska su bili najuspešniji primeri saradnje.
Za vreme šaha, koji je bio čvrst saveznik zapada u regionu, Izrael je uspostavio de fakto ambasadu u Teheranu, pa su čak i razmenjeni ambasadori sedamdesetih godina prošlog veka. Trgovinske veze su rasle i ubrzo je Iran postao glavni dobavljač nafte za Izrael, pri čemu su dve zemlje uspostavile naftovod sa ciljem slanja iranske nafte u Izrael, a zatim i u Evropu.
Teheran i Tel Aviv su takođe imali široku vojnu i bezbednosnu saradnju, koja je uglavnom držana u tajnosti kako bi se izbeglo provociranje arapskih nacija u regoinu. Međutim, u jeku saveza, potrebe za bezbednošću i trgovinom, Mohameh Reza Pahlavi tokom tog perioda nije pokazao previše interesovanja za Palestince i njihov odnos sa Izraelom.
Iranska revolucija prekretnica
Godine 1979. šah je zbačen u revoluciji i rođena je nova Islamska Republika Iran. Režimski pogled na Izrael se promenio i ova država je viđena kao okupator palestinske zemlje.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Homeini, koji je ujedno i bio vođa revolucije, nazivao je Izrael "malom sotonom", a Sjedinjene Države "velikom sotonom", videvši obe zemlje kao strane koje se mešaju u odnose u regionu. Iran je takođe nastojao da poveća svoje prisustvo u regionu, izazivajući dve velike sile - Saudijsku Arabiju i Izrael, od kojih su obe bile saveznici SAD.
Teheran je ubrzo nakon revolucije prekinuo sve odnose sa Izraelom - građani više nisu mogli da putuju, avio-linije su otkazane, a izraelska ambasada u Teheranu pretvorena je u palestinsku ambasadu.
Neprijateljstvo je raslo decenijama kako su obe strane nastojale da učvrste i povećaju svoju moć i uticaj širom regiona.
Danas, Iran podržava mrežu političkih i oružanih grupa, poznatijih kao "osovine otpora" u nekoliko zemalja širom regiona, uključujući Liban, Siriju, Iran i Jemen, koje takođe podržavaju palestinsko pitanje i vide Izrael kao glavnog neprijatelja.
I Izrael je sa svoje strane, tokom godina podržavao različite grupe koje se nasilno protive iranskom establišmentu, a neke od njih proglasio i terorističkim.
Rat u senci
I jedna i druga zemlja su do prošle nedelje javno poricale direktne napade, pa je ova netrpeljivost postala poznata kao "rat u senci".
Iranski nuklearni program bio je u centru nekih od najvećih napada. Izrael - za koji se smatra da tajno poseduje desetine nuklearnog oružja, obećao je da nikada ne dozvoliti Iranu da razvije nuklearnu bombu. Teheran je, s druge strane, više puta ponovio da je njegov nuklearni program razvijen u civilne svrhe.
Osim toga, Iran veruje da Izrael i SAD stoje iza zlonamernog softvera Stuknet koji je napravio veliku štetu iranskim nuklearnim postrojenjima dvehiljaditih.
Tokom godina, bilo je mnogo sabotažnih napada na iranska nuklearna i vojna postrojenja za koje je Teheran krivio Izrael. Među njima je i atentant na istaknutog iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fakhrizadeha.
S druge strane, Izrael i njegovi zapadni saveznici optužuju Iran da stoji iza niza napada na izraelske interese, uključujući nekoliko udara bespilotnim letelicama na naftne tankere u vlasništvu Izraela, kao i mnogobrojne sajber napade.
Komentari (0)