Igre 
Zašto sankcije nisu naštetile ruskoj privredi? U uslovima sankcija dešava se privredni rast
Komentari19/03/2024
-07:12
Rusija može da postane četvrta ekonomija sveta do 2030. godine, pod uslovom da zadrži ekonomski rast od najmanje dva odsto godišnje i postepeno ubrza na tri odsto, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Rusije Andrej Belousov.
On je naveo da ruska privreda, prema podacima Svetske banke iz avgusta 2023. godine, zauzima peto mesto na listi najvećih svetskih ekonomija po BDP-u i paritetu kupovne moći, iza Kine, SAD, Indije i Japana, prenosi TASS.
Belousov se takođe osvrnuo na visok nivo investicione aktivnosti u Rusiji.
"Na osnovu podataka za prošlu godinu, investicije u osnovna sredstva su porasle za 9,8 odsto, skoro tri puta brže od rasta BDP-a", dodao je on.
Prema njegovim rečima, važno je održati brz rast investicija tokom čitavog perioda između 2025. i 2030. godine. Federalna služba za statistiku Ruske Federacije preliminarno procenjuje da je ekonomski rast Rusije u 2023. iznosio 3,6 odsto. Rusko Ministarstvo za ekonomski razvoj očekuje da će BDP Rusije porasti za 2,3 odsto u 2024. godini, prenosi Tanjug.
Ruska ekonomija napreduje: Zašto zapadne sankcije nisu postigle cilj?
Obnovljeni paketi sankcija EU i SAD trebalo je da oslabe rusku ekonomiju. Umesto toga, ruska ekonomija se prilagodila i ostaje čvrsta baš u trenutku kada će Vladimir Putin osvojiti četvrti predsednički mandat, piše Euronews.
Otpornost ruske ekonomije je bez sumnje ključna tačka za predsednika Putina, koji neprekidno vodi Rusiju od 1999. godine, bilo kao predsednik ili premijer.
Povezane vesti
Ali nije trebalo da bude tako. Nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, mnoge velike kompanije su napustile Rusiju, a EU i SAD su u koordinaciji obnovile ostvarile nekoliko rundi paketa sankcija, sa ciljem da utiču na rusku ekonomiju i indirektno pomognu Ukrajincima u njihovim ratnim naporima.
Rusija je možda zemlja sa najviše sankcija na svetu, ali "bilo je mnogo grešaka" u restriktivnim merama koje su sprovodili zapadni saveznici, rekao je za Euronjuz ruski političar i opozicioni lider Dmitrij Gudkov. Sankcije su, kako je rekao, koristile Putinu, ali nanose štetu običnim Rusima.
Evropski zvaničnici tek sada shvataju da je „nešto pošlo naopako“, dodao je on.
Prema rečima Rase Juknevičiene, člana Evropskog parlamenta iz Litvanije, EU nema „efikasnu strukturu“ za sprovođenje sankcija Rusiji zbog nedostatka iskustva u bloku.
profimedia
"Unija 27 zemalja uvela je svoj 13. paket sankcija protiv Rusije prošlog meseca kako bi dodatno ograničila pristup Moskvi vojnim tehnologijama i sprečila zaobilaženje sankcija. Ali zapadni lideri se plaše da kazne Putina, da slome Putinov režim i da pruže svu neophodnu podršku Ukrajini“, dodao je Juknevičijene.
Forbs je prošle godine objavio da se ukupno bogatstvo ruskih superbogataša povećalo za 152 milijarde dolara (139 milijardi evra) od 2022. godine. Takođe je izbrojao 110 milijardera u Rusiji, što je čak 22 više nego prethodne godine.
Povezane vesti
Obraćajući se ministrima spoljnih poslova EU u februaru, Navaljnijeva udovica Julija Navalnaja rekla je da sankcije nisu dovoljno ciljale rusku elitu. Ona tvrdi da su svoju imovinu preneli porodici i prijateljima kako bi izbegli zaplenu. „Putinovi prijatelji vam se jednostavno smeju“, rekla je Navaljnaja.
Od početka sukoba u Ukrajini, Rusija je bila u mogućnosti da proda naftu iznad granice od 60 dolara po barelu koju su odredile zemlje G7 u decembru 2022. godine. Kremlj prevozi preko 70 odsto svoje nafte „kroz flotu u senci“, navodi se u saopštenju Atlantskog saveta.
Takođe, izveštaj istraživača sa Kraljevskog koledža u Londonu otkrio je da je Rusija uspela da izbegne sankcije uvozeći zabranjene proizvode preko prijateljskih zemalja kao što su Gruzija, Belorusija i Kazahstan, prenosi Euronews.
Povezane vesti
Rusija je bila spremna
Sjedinjene države i Evropska unija su već na početku otvorenog ratnog sukoba 2022. godine uvele diplomatske, ekonomske i finansijske sankcije Rusiji. Iako lakše od sadašnjih, sankcije je Moskva ozbiljno shvatila kao upozorenja i znala je da bi invazija u punom obimu značila dodatne, oštrije mere.
Iz tog razloga Rusija je pripremila svoju ekonomiju za prelazak na ratne uslove, tj. ratnu ekonomiju. Nastavila je da konsoliduje svoja finansijska i energetska tržišta, okrećući se istočnim saveznicima kao što je Kina, na primer sa gasovodom ESPO.
AP/Mikhail Metzel, profimedia, Unsplash
Ako je Rusija zaista izolovana od takozvanog Zapada, ona ipak ima mnogo moćnih saveznika drugde sa kojima održava dobre odnose, kao što je slučaj sa većinom njenih direktnih suseda, koji su nekada bili deo Sovjetskog Saveza. Zahvaljujući ovim partnerima, trgovina sa Evropom je i dalje moguća, ali uz izvesna prilagođavanja.
U ovim uslovima takođe je trebalo neko vreme da se primene sankcije, a Rusija je uživala u periodu od 12 meseci pre nego što su stupile na snagu mere EU koje zabranjuju rusku naftu, što je dalo vreme za dodatne pripreme, stoji u analizi Euronews-a.
Nafta održava rusku ekonomiju na površini
Uprkos sankcijama, Rusija ostaje jedan od najvećih svetskih izvoznika nafte i ima koristi od prošlogodišnje odluke Saudijske Arabije da smanji izvoz sirove nafte. Do tada, kraljevina je bila prvi svetski izvoznik nafte.
„Po sadašnjoj ceni, nešto više od 80 dolara za Brent, u ruski budžet se sliva dovoljno novca od poreza na naftu da finansira i vojni industrijski kompleks, socijalnu potrošnju i druge budžetske stavke sa deficitom manjim od 1 odsto BDP-a“, objasnio je Kristofer Vifer, Izvršni direktor evroazijske konsalting firme Macro-Advisory.
profimedia
Ovakav razvoj događaja je lako moguć u stanju u kojem postoje rezerve sa akumuliranim finansijskim sredstvima. Ovoliki prihod od nafte je od krucijalne važnosti kao "faktor zamaha", rekao je Vifer. Takođe je naglasio da je devalvacija rublje od 20 odsto u odnosu na američki dolar do koje je došlo prošle godine, zapravo za Rusiju povećala prihode od izvoza, pošto se izvoz nafte odnosi na američku valutu, bez obzira na valutu koja se koristi u transakciji, istakao je Vifer, a prenosi Euronews.
Sveukupno zadovoljstvo stanovništva
Ruska država, čiji je sistem upravljanja već decenijama čvrsto usidren u zemlji i omogućava izvesnu stabilnost, ubacuje ogromne količine novca u ruski finansijski sektor i ka stanovništvu.
Postoji podrška porodicama stotina hiljada regrutovanih Rusa, uključujući i porodicama onih koji su poginuli u Ukrajini. Vojna mobilizacija je jedan od faktora koji je doveo do sadašnjeg nedostatka radne snage, što znači da je posao lako naći i zadržati.
Plate su naglo porasle tokom prošle godine, a većina, uključujući one sa najnižim primanjima, dobila je povećanje od 20 odsto, zahvaljujući novcu koji je ubrizgala država. Taj novac je protivteža efektima inflacije koji ostaju iznad cilja i dostižu 7,7 odsto u februaru.
Tanjug/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
"Ovo podstiče oporavak u potrošačkom sektoru i opšti osećaj stabilnosti i poverenja, s obzirom da ljudi imaju novca da troše“, rekao je Kristofer Vifer.
Prežaljene nestašice omiljenih proizvoda izazvane zapadnim sankcijama više nisu problem, pošto su ruski ekvivalenti zamenili popularne zapadne proizvode na policama. Što se tiče rata u Ukrajini, ako cela Rusija ne prihvata u potpunosti vladinu propagandu, barem većina je prihvatila. Najava da neće biti novog kruga mobilizacije umirila je mnoge. U ostalom, protesti ostaju zabranjeni, a disidentski glas se stišava, što nije ništa novo.
Da li će trenutna situacija potrajati?
U bliskoj budućnosti hoće. Međutim, evolucija tržišta nafte mogla bi da ima veliku težinu na prihode Rusije, bilo da dolazi od manjeg obima izvoza ili smanjenja cena barela.
"Tada bi vlada morala da smanji potrošnju u nekim oblastima, jer ne može da pozajmljuje novac i ne bi bila voljna da previše ili prebrzo pojede finansijske rezerve“, rekao je Vifer.
Veliki problem će postati očigledan pre 2030. godine, a to je demografski pad Rusije. Kao i drugde, broj stanovnika u zemlji se smanjuje, a samim tim i njena radna snaga. Iako je identifikovano, ovo pitanje je, za sada, gurnuto pod tepih, jer su važnije stvari zaokupile vladu, kao što je održavanje ekonomije u uslovima rata, stoji u analizi Euronews-a.
Komentari (0)