Igre 
Počinje glasanje u Rusiji: Predsednički izbori bez neizvesnosti, kako će se to odraziti na rat u Ukrajini?
Komentari15/03/2024
-07:10
U Rusiji danas počinje glasanje na izborima za ruskog predsednika. I ovog puta za šestogodišnji mandat u trci je aktuelni predsednik Vladimir Putin, kome ankete zapravo predviđaju i više od 80 odsto glasova.
Aktuelni predsednik Rusije ima 71 godinu, a dvaput je koristio svoju moć da izmeni ustav, kako bi mogao da ostane na čelu države do sredine njegovih osamdesetih godina. Već sada je najduže na vlasti u Kremlju još od Josifa Staljina koji je umro 1953. godine. Nakon što je ustavna reforma iz 2021. izmenila ruske granice mandata, Putin bi mogao da ostane na vlasti do 2036.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju saopštila je da njeni izborni posmatrači nisu pozvani da nadgledaju glasanje 2024. kako bi osigurali "nepristrasnu i nezavisnu procenu" izbornog procesa.
Kada se glasa?
Rusija je ogromna zemlja podeljena u 11 vremenskih zona i sa velikim prostranstvima veoma retko naseljenih i udaljenih oblasti. Teritorija je toliko velika da izborna komisija često koristi i helikoptere sa pristup udaljenim oblastima u Sibiru kako bi postavila biračke stanice.
Glasanje u Rusiji uglavnom će se održati tokom tri dana - od 15. do 17. marta, ali neki regioni zapravo glasaju unapred. Izlazna anketa trebalo bi da bude dostupna nekoliko sati nakon zatvaranja birališta, a zvanični rezultati će biti objavljeni nekoliko dana kasnije.
Ovo je prvi put da je na predsedničkim izborima organizovano višednevno glasanje, kao i da je biračima omogućeno da glasaju online.
Opozicione stranke su, međutim, upozorile da su digitalni glasovi na parlamentarnim izborima 2021. pokazali "znake manipulacije".
Povezane vesti
Kada je reč o tome šta se događalo na prethodnim izborima, kako piše Skaj njuz, predsednički izbori uglavnom prate isti obrazac u poslednjih dvadesetak godina.
profimedia
Na predsedničkim izborima 2018. kandidat Komunističke partije Pavel Grudinin osvojio je svega 11,8 odsto glasova, naspram Putinovih 76,7 odsto. Putin je i ranije pobeđivao na izborima - 2012. (64,35 odsto glasova), 2004. (71,91 odsto) i 2000. (53,44 odsto). Zbog nemogućnosti da se kandiduje za treći uzastopni mandat, 2008. je izabran za premijera Rusije, dok je predsedničku funkciju obavljao Dmitrij Medvedev.
Šta se događa na okupiranim teritorijama?
Osim u Rusiji, na izborima za ruskog predsednika "glasaće se" i u ilegalno okupiranim ukrajinskim oblastima. Reč je o teritorijama koje ruske trupe ne kontrolišu u potpunosti.
I dok Kijev navodi da su lokalni stavnovnici sada izloženi pretnjama i nasilju kako bi izašli na "glasanje", Moskva te navode poriče.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba izjavio je da je održavanje ruskih izbora na okupiranim teritorijama Ukrajine nelegalno i ništavo.
On je napomenuo da je izborna kampanja u Donjecku, Lugansku, Zaporožju, Hersonu i Krimu još jedna demostracija ruskog "kontinuiranog zanemarivanja međunarodnog prava", prenosi Rojters.
"Teranje miliona ukrajinskih građana koji žive u privremeno okupiranim teritorijama ili koji su tamo prisilno premešteni da učestvuju u takozvanim izborima je podjednako ilegalno", dodao je Kuleba.
Povezane vesti
Ko su kandidati?
Izbornom kampanjom, kao što je i očekivano, prednjači 71-godišnji aktuelni predsednik Vladimir Putin, koji u suštini čini vrh ruske politike još od 1999. godine.
Da bi zapravo uošte mogao da se kandiduje ponovo posle toliko vremena provedenih na vlasti, promenjen je Ustav Rusije, po kom može da traži još dva mandata.
Kada je reč o njegovim rivalima - pa zapravo suočava se sa trojkom simboličnih kandidata, od kojih ga baš nijedan nije kritikovao. Među njima su Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije, Leonid Slucki iz nacionalističke Liberlano-demokratske partije i Vladislav Davenkov iz Nove narodne partije. Oni u velikoj meri podržavaju Kremlj i njegovu politiku, uključujući i invaziju na Ukrajinu, a prethodni izbori su pokazali da takvi kandidati verovatno neće dobiti dovoljno glasova kako bi Putinu bili i pravni izazov.
AP Photo/Misha Japaridze
Kritičari Kremlja ističu da je uloga ova tri kandidata da kanališu svako nezadovojstvo i daju pluralističku notu glasanju u vreme kada je opozicija u velikoj meri umanjena represijom, piše France 24.
Jedini potencijalni kandidati koji se protive ruskoj invaziji Boris Nadeždin i Jekaterina Duncova, odbijeni su za kandidaturu, iako su prikupili dovoljan broj potpisa.
Jedini nepoznati faktor je da li moglo da bude protesta, na šta su pozivali pokojni opozicioni lider Aleksej Navaljni, a sada i njegova udovica Julija Navljna. Julija je izbore nazvala "potpunom fikcijom", a ranije ovog meseca je pozvala pristalice da se u nedelju pojave na biračkim mestima i protestuju.
"Šta dalje? Izbor je na vama. Možete glasati za bilo kog kandidata osim za Putina. Možete uništiti glasački listić, možete na njemu velikim slovima napisati Navaljni. A čak i ako ne vidite smisao glasanja, možete jednostavno doći i stati na biračko mesto, a zatim se okrenuti i otići kući", rekla je ona na video snimku objavljenom na Jutjubu.
Šta će ruski izbori značiti za rat u Ukrajini?
Mnogi analitičari, kao i uglavnom raštrkana ruska opozicija, opisuju izbore kao referendum o ratu u Ukrajini. Abas Galjamov, politički analitičar koji je nekada Putinu pisao govore, rekao je da je glasanje ono gde se "višestruki izbori zamenjuju jednostavnim, dihotonim": "Da li ste za ili protiv Putina", te dodao da će ovo biti "referendum o pitanju rata, a glas za Putina će postati glas za rat".
Opozicija, kako piše Skaj njuz, gleda na glasanje kao na priliku da pokaže razmere nezadovoljstva Putinom i ratom.
Iako rezultat izbora verovatno nije sporan, vlada vodi žestoku kampanju u pokušaju da ojača Putinov domaći i međunarodni legitimitet.
Šef Kremlja je sada u boljoj poziciji zbog ruskog napretka u Ukrajini usred pukotina u podršci Zapada Kijevu, a ruska ekonomija se pokazala otpornom uprkos teškim sankcijama, piše France 24.
Putin je pojačao medijske nastupe poslednjih nedelja, sastajao se sa studentima, obilazio fabrike, pa čak i leteo nuklearnim bombarderom.
Ali napori nisu prošli bez troškova. Prema internim dokumentima Kremlja koje je nedavno dobio estonski novinski sajt Delfi, vlada je potrošila oko milijardu evra na propagandu uoči izbora.
Međutim, ruski predsednik nikada nije učestvovao u izbornoj debati od dolaska na vlast pre skoro četvrt veka i neće ni sada.
U svom govoru o stanju nacije prošlog meseca, dao je dugi niz budžetskih obećanja, izdvajajući milijarde rubalja za modernizaciju škola i infrastrukture, borbu protiv siromaštva, zaštitu životne sredine i unapređenje tehnologije.
U govoru je izložen program vlade do najmanje 2030. godine.
Komentari (0)