Igre 
Otvorena vrata za promene: Šta ostavka palestinske vlade na Zapadnoj obali može da znači za rat u Gazi?
Komentari28/02/2024
-09:13
Premijer palestinske uprave Mohamed Štajeh podneo je u ponedeljak ostavku, što se vidi kao prvi potez koji bi mogao da prethodi mogućim reformama palestinskih vlasti koje podržavaju Sjedinjene Američke Države. Štajeh je istakao da je podneo ostavku kako bi se napravio širi konsenzus između Palestinaca o političkim aranžmanima nakon izraelskog rata protiv Hamasa u Pojasu Gaze.
Štajeh, ekonomista koji je preuzeo funkciju 2019. godine, rekao je, kada je reč o novoj vladi i političkim aranžmanima, da bi u sledećoj fazi trebalo da se uzme u obzir realnost u Gazi, koja je opustošena jakim borbama i bombardovanjem u prethodnih nepunih pet meseci.
"Trebalo bi da bude govora o nacionalnom jedinstvu i hitnoj potrebi za unutar-palestinskim konsenzusom", ocenio je on. Kao dodatak, "to bi zahtevalo proširenje ovlašćenja Palestinske samouprave na celu zemlju, Palestinu", ističe Štajeh.
Štaje, koji je imenovan za premijera 2019, u oktobru je za CNN rekao da bez Sjedinjenih Država ne može biti rešenja za izraelsko-palestinski konflikt. Ali je takođe dodao da trenutna administracija SAD nema političku volju da okonča taj sukob.
Ko su palestinske vlasti?
PA (Palestinian Authority) je stvorena početkom devedesetih kroz privremene mirovne sporazume potpisane između Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije, koju je tada vodio Jaser Arafat.
Dobila je ograničenu autonomiju u delovima Zapadne obale i Gaze pre nego što Palestinci, nadali su se, dobiju punu državnost na obe teritorije, kao i u istočnom Jerusalimu, teritorijama koje je Izrael zauzeo u ratu na Bliskom istoku 1967.
Ali strane nisu uspele da postignu konačni sporazum kroz nekoliko rundi mirovnih pregovora. Mahmud Abas je izabran za predsednika PA 2005. godine, nekoliko meseci nakon Arafatove smrti. Hamas je odneo ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima sledeće godine, što je izazvalo međunarodni bojkot PA.
Povezane vesti
Borba za moć između Abasove sekularne partije Fatah i Hamasa je uzavrela u leto 2007, kada je Hamas preuzeo vlast u Gazi posle nedelju dana uličnih borbi. To je praktično ograničilo Abasov autoritet na delove Zapadne obale koju je okupirao Izrael.
profimedia; AP photo/Abir Sultan; Christophe Ena
Abas priznaje Izrael, protivi se oružanoj borbi i posvećen je rešenju sa dve države. Njegove bezbednosne snage su sarađivale sa izraelskom vojskom u suzbijanju Hamasa i drugih naoružanih grupa, a njegova vlada je radila sa Izraelom na olakšavanju radnih dozvola, medicinskih putovanja i drugih civilnih poslova.
Šta ova ostavka znači?
Najavljujući ostavku, premijer Štaje je rekao da su potrebni novi aranžmani za rešavanje "nove realnosti u Pojasu Gaze".
Abas je prihvatio Štajehovu ostavku i očekuje se da će ga zameniti Mohamedom Mustafom, ekonomistom obrazovanim u SAD, koji je bio na visokim pozicijama u Svetskoj banci i trenutno vodi Palestinski investicioni fond. Bio je potpredsednik vlade i ministar privrede od 2013. do 2015.
Kao politički nezavisni, a ne lojalista Fataha poput Štaje, Mustafino imenovanje bi verovatno pozdravile SAD, Izrael i druge zemlje.
Mustafa nema sopstvenu političku osnovu, a 88-godišnji Abas će i dalje imati konačnu reč o svim važnijim politikama. Ipak, imenovanje bi prenelo sliku reformisane, profesionalne PA koja može da upravlja Gazom, što je važno za SAD.
Portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao je da je na Palestincima da izaberu svoje lidere, ali da SAD pozdravljaju sve korake za "reformisanje i revitalizaciju" PA.
Povezane vesti
"Mislimo da su ti koraci pozitivni. Smatramo da su oni važan korak ka ponovnom ujedinjenju Gaze i Zapadne obale pod palestinskim vlastima", rekao je on.
Kako Palestinci gledaju na vlast?
Abasova popularnost je opala poslednjih godina, a ankete stalno pokazuju da većina Palestinaca želi da on podnese ostavku. Bezbednosna koordinacija PA sa Izraelom je izuzetno nepopularna, zbog čega mnogi Palestinci na njega gledaju kao na "podizvođača okupacije", prenosi AP.
I PA i Hamas su protiv bilo kakvog neslaganja na teritorijama koje kontrolišu, nasilno suzbijajući proteste i zatvarajući i mučeći kritičare. Abasov mandat je istekao 2009. godine, ali je on odbio da održi izbore, navodeći izraelska ograničenja.
Hamas, čija je popularnost porasla tokom ove i prethodnih rundi sukoba, verovatno bi dobro prošao na svim slobodnim izborima. Ali daleko najpopularniji palestinski lider je Marvan Barguti, vođa Fataha koji služi pet doživotnih kazni u izraelskom zatvoru nakon presude za terorizam 2004. godine.
Tanjug/AP
Hamas zahteva njegovo oslobađanje u zamenu za neke od talaca koje je zarobio u napadu 7. oktobra koji je zapalio rat, ali je Izrael to odbio.
Hamas je pozvao sve palestinske frakcije da uspostave privremenu vladu koja će pripremiti put za izbore. Ali Izrael, SAD i druge zapadne zemlje će verovatno bojkotovati bilo koje palestinsko telo koje uključuje tu militantnu grupu, koju smatraju terorističkom organizacijom.
Da li Izrael podržava palestinske vlasti?
Izrael preferira PA nego Hamas. Ali iako sarađuju u pitanjima bezbednosti, Izrael optužuje PA za podsticanje terorizma, a PA optužuje Izrael za aparthejd i genocid.
Izraelske kritike se uglavnom fokusiraju na pružanje finansijske pomoći PA porodicama palestinskih zatvorenika i Palestinaca koje su ubile izraelske snage — uključujući militante koji su ubijali Izraelce. Izrael kaže da isplate podstiču terorizam. PA ih prikazuje kao socijalnu pomoć za žrtve okupacije, piše AP.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da PA ne bi trebalo da ima nikakvu ulogu u posleratnoj Gazi. On kaže da će Izrael održavati otvorenu bezbednosnu kontrolu nad teritorijom, dok lokalni palestinski lideri upravljaju civilnim poslovima. Netanjahuova vlada se protivi palestinskoj državnosti.
SAD su zacrtale put ka širem posleratnom rešenju u kome bi Saudijska Arabija priznala Izrael i pridružila se drugim arapskim državama i revitalizovanoj PA u pomaganju u obnovi i upravljanju Gazom – sve u zamenu za kredibilan put ka nezavisnoj palestinskoj državi.
Reforma PA predstavlja mali deo tog paketa, koji tek treba da pridobije izraelsku vladu.
Komentari (0)