Desantis odustao od predsedničke trke - da li njegova podrška Trampu znači i "vetar u leđa" svom doskorašnjem suparniku?

Iako je još vrlo rano da se daju predviđanja oko trke za 60. američkog predsednika, koji treba da se izabere u novembru, postoje izvesne naznake da popularnost Donalda Trampa istrajava među Republikancima, pa bi zbog toga bilo izvesno da upravo on 5. novembra "stane na crtu" protivkandidatu iz Demokratske stranke. 

Da Tramp zapravo učvršćuje svoj povratnički status potvrđuje i njegova poslednja pobeda na kokusima (predizborima) u Republikanskoj stranci u državi Ajova. Naime, Ajova je prvo takmičenje - od države do države - na kojem republikanski glasači biraju svog kandidata za Belu kuću. Sledeća republikanska predsendička nominacija  održava se 23. januara u Nju Hempširu.

Nema sumnje da je Tramp u Ajovi odneo ubedljivu pobedu, a ovo dodatno potkrepljuje i činjenica da su ga velike američke televizijske stanice proglasile pobednikom već nakon 30 minuta od početka glasanja, piše VOA. 

Na drugom mestu, ali s daleko manje glasova nego Tramp, koji je osvojio 51 odsto, je guverner savezne države Florid Ron Desantis sa 21,2 odsto. Bivša američka ambasadorka u UN Niki Hejli osvojila je 19,1 odsto i tako se našla na trećem mestu, dok se na četvrtom pozicionirao preduzetnik Vivek Ramasvami s 0,7 odsto glasova. On je odmah nakon proglašenja rezultata objavio da odustaje od svoje predsedničke kandidature i dao  podršku Trampu.

Podršku Trampu dao je i američki senator Ted Kruz, a u nedelju se sa istom porukom na drštvenoj mreži X (Tviter) oglasio i Desantis. Kako je naveo, on je nakon konsultacija sa svojim timom za kampanju rekao da ima problem da vidi "čist put do pobede" u unutarstranačkoj trci.

Trampova pobeda na kokusima i sve veću podrška koju dobija je znak da njegova popularnost istrajava među republikancima, ali to ne znači da raste među neopredeljenim glasačima. Do konačnog rezultata ima još dosta vremena i dosta glasanja, pa je sve još uvek neizvesno, kaže za Euronews Srbija stručnjak za geopolitička pitanja prof. dr Rastislav Stojsavljević.

Naime, ukoliko Tramp bude osigurao nominaciju i pobedi na izborima zakazanim za 5. novembar, biće prvi američki predsednik u savremenoj istoriji koji je vladao, potom izgubio izbore i zatim se ponovo vratio na vlast. Međutim, Stojsavljević smatra da političke kalkulacije unutar Republikanske partije nisu još uvek konačne. Kako kaže,  Ajova je samo prva stepenica u vruću predizbornu trku koja će trajati narednih deset meseci.

"Desantisova odluka nije perviše iznenađujuća"

Stojsavljević kaže da nije previše iznenađen Desantisovom odlukom o povlačenju iz predsedičke trke, navodeći da će u okviru Republikanske partije tek biti pregovora, dogovora i vaga. Smatra da i njegova podrška Trampu može da se shvati kao određena poruka o mogućem dogovoru dvojice političara.

"Ovde nije samo pitanje ko će nakon održavanja izbora biti predsendik SAD. Sve više se govori o tome da, ukoliko Tramp ponovo bude izabran na tu funkciju, da bi potpredsednik bio upravo Desantis. Oni kada trče predsedničku trku, uvek ih je dvojica. Bajden će biti sa Kamalom Heris, Tramp je prošli put bio sa Majkom Pensom. Sada treba sačekati koga će Tramp da izbere ovog puta", kaže on.

Što se Desantisa tiče, Stojsavljević mu predviđa dobru političku i upečatljivu karijeru, ali ne još uvek.

"On bi trebalo da bude guverner do 2026. godine i zaključio je da mu je još rano da ulazi u ozbiljnije političke okršaje. Predviđam da će on biti sledeći republikanski kandidat na predsedičkim izborima 2028. godine. On je mlad, ima 45 godina, dok Tramp i Bajden su na neki način na kraju svoje političke karijere. Mislim da je to još jedan od razloga zbog čega se povukao", rekao je.

Profimedia

Pravno gledano, deluje da procesi koji se uveliko vode protiv Trampa ne utiču previše na njegove ambicije da ponovo bude predsednik SAD, ali Stojsavljević kaže da oni svakako mogu da se odraze na njegovo dalje predsednikovanje, ukoliko do njega dođe.

"Pitanje je šta će biti sa epilozima suđenja koja se vode protiv njega. Najbitnije je suđenje u Džordžiji gde se sudi Trampu zbog navodnog podrivanja izbora 2020. godine u toj američkoj državi. Problem je u tome što su već trojica njegovih savetnika priznala krivicu. Ono što je tu ključno u budućnosti je to da li će Republikanci na kraju da se odluče da li zaista, zbog svega toga, žele Trampa kao svog predsedničkog kandidata. Ukoliko se to ne desi, Tramp ima pravo da se kandiduje sam, nezavisno od svih. Ukoliko bi došao do toga da kao jedinka stane na crtu Bajdenu, bilo bi izvesno da bez snažne Republikanske podrške on neće da dobije izbore, pa bi Demokrate odnele laku pobedu. To je ono o čemu se vaga zapravo", objašnjava on.

"Trampu raste popularnost unutar stranke, izbore odlučuju neodlučni glasači"

Na konstataciju da mnogi mediji prenose da Trampu raste popularnost sve više, Stojsavljević kaže da to jeste istina ali da se to dešava isključivo unutar Republikanske partije.

"Ono što je glavna zabluda je da Trampu raste popularnost na nivou dražve. Njemu raste popularnost na nivou partije, u okviru ljudi koji će svakako da glasaju za republikanskog kandidata. Američke izbore odlučuju neodlučni glasači u neodlučnim državama. Njih je sedam ili osam. Do juče je bila Florida, sada će verovatno biti Ohajo, Pensilvanija, Nevada, možda Džordžija... One države koje od izbora do izbora glasaju drugačije, one odlučuju. Na primer znamo da će u Njujorku i Kaliforniji da pobede Demokrate. U Mejnu takođe. Teksas je još uvek Republikanski. U Alabami, Kentakiju i Zapadnoj Vridžiniji se zna da pobeđuje bilo koji Republikanski kandidat", kaže on.

Ocenjuje da pitanja na osnovu kojih će kandidati privlačiti glasače je bez sumnje ekonomija na prvom mestu, onda rat Izraela i Hamasa, kao i pitanje abortusa. 

"Tramp dobija izbore u okviru svoje stranke, ali kod neodlučnih glasača, suđenja dosta koče to da se oni njemu privole. Desantis je pak vodio lošu kampanju i njegovi glasovi su podeljeni između Trampa i Hejli. Tramp je desno konzervativan, Hejli je više liberalna. Ona ima politički pedigre, bivša je guvernerka Severne Karoline, bivša ambasadorka SAD u UN, deo je sistema i ima bogate sponzore", kaže on.

Na pitanje koliko Hejli može realno da meri snage sa Trampom, kaže da ona jeste ozbiljan protivkandidat ali da je političko iskustvo na strani njenog suparnika.

"Što se tiče Nju Hempšira, Desantisovi glasovi će da se preliju sada Trampu, naročito jer ga je on i podržao. Severna Karolina će pak više da glasa za Helji. Što se tiče Mičigena, tu isto. Međutim, Tramp je taj koji ima više iskustva u svemu ovome. Ona ipak ne može tim liberalnim pristupom da priđe previše glasačima", smatra on.

Tramp: Malo verovatno da će Desantis biti deo moje administracije

Bivši predsednik SAD izjavio je da je "malo verovatno" da će guverner Floride Ron Desantis imati ulogu u njegovoj administraciji ukoliko bude izabran za predsednika SAD u novembru ove godine.

"To je malo verovatno, ali moram da budem iskren, sve je moguće. Mada, mislim da je to malo verovatno", rekao je Tramp za Foks njuz.

On je dodao da u svom timu ima "mnogo sjajnih ljudi" koji su bili uz njega "od samog početka", napominjući da ceni to što ga je Desantis podržao, nakon što se povukao iz izborne trke.

Govoreći o protivkandidatkinji i bivšoj guvernerki Južne Karoline Niki Hejli, Tramp je rekao da je ljut na nju.

"Radila je za mene dve i po godine. Bila je dobra, ne odlična. Kada je otišla, svima je rekla da se nikada neće kandidovati protiv predsednika", rekao je Tramp. 

Ko su potencijalni kandidati?

Mali broj Amerikanaca se raduje potencijalnom ponovnom duelu demokrate Džo Bajdena i republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2024, iako više republikanaca podržava Trampa nego što demokrate podržavaju Bajdena, pokazuje anketa Asošijeted presa (AP) i Centra za istraživanje javnog mnjenja NORC. Rojters je napravio listu svih kandidata koji se nalaze u trci za izbore koji se održavaju u novembru:

Republikanska partija: Donald Tramp - Tramp je prihvatio svoje optužnice u četiri odvojena krivična slučaja – bez presedana za bivšeg američkog predsednika – i iskoristio ih kako bi povećao svoju popularnost među republikancima i prikupio sredstva, pomažući mu da bude lider republikanaca sa 49 odsto u najnovijim anketama Rojters/Ipsos. Pobedio je na prvom partijskom takmičenju za nominovanje u Ajovi, uzevši više od polovine glasova.

Tramp (77) je optužnice nazvao političkim lovom na veštice, piše Rojters. Ukoliko bude ponovo izabran, Tramp je obećao da će se osvetiti svojim neprijateljima. Obećao je i druge značajne promene, uključujući prisiljavanje savezne državne službe da instalira lojaliste i nametanje oštrije imigracione politike kao što su masovne deportacije i ukidanje državljanstva po rođenju.

Niki Hejli - Bivša guvernerka Južne Karoline i Trampova ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama. Hejli (52) je istakla svoju relativnu mladost u poređenju sa Bajdenom (81) i Trampom, kao i njeno poreklo kao ćerke indijskih imigranata. Ona se takođe predstavila kao čvrsti branilac američkih interesa u inostranstvu i tvrdi da je Trampov stil upravljanja previše haotičan i izaziva podele da bi bio efikasan.

AP/Matt Rourke

Demokratska partija: Džo Bajden - Ima 81 godinu i najstariji je američki predsednik ikada. Moraće da ubedi glasače da može da izdrži još četiri godine na funkciji, zbog zabrinutosti zbog njegovih godina i lošeg rejtinga.

Bajdenovi saveznici kažu da on veruje da je jedini demokratski kandidat koji može da pobedi Trampa. Izjavio je da je njegov posao da brani američku demokratiju, i osvrće se često se na napad Trampovih pristalica na Kapitol SAD 6. januara 2021. godine. 

Tanjug/AP/Matt Rourke

Marin Viliamson - Najprodavanija autorka i guru za samopomoć Marijan Vilijamson (71) pokrenula je svoju drugu, daleku ponudu za Belu kuću na platformi "pravde i ljubavi". Kandidovala se kao demokrata na predsedničkim predizborima 2020, ali je odustala od trke pre nego što su glasali. Svoju najnoviju kampanju pokrenula je 23. marta.

Den Filips - Malo poznati američki kongresmen iz Minesote, najavio je u oktobru da će pokrenuti dugotrajan izazov Bajdenu jer ne veruje da predsednik može da osvoji još jedan mandat. Ovaj 55-godišnji biznismen je milioner i suosnivač kompanije za sladoled objavio je svoju ponudu u jednominutnom videu objavljenom na internetu, rekavši: „Imamo neke izazove... popraviti Ameriku", piše Rojtes.

Nezavisni kandidati - Robert Kenedi - Aktivista protiv vakcina. Kandiduje se kao nezavisni kandidat nakon što je u početku osporio Bajdena za demokratsku nominaciju, ali on daleko zaostaje u anketama. Nedavne ankete Rojtersa/Ipsosa pokazuju da bi Kenedi mogao više da naškodi Bajdenu nego Trampu. Dobio je podršku 18 odsto ispitanika kada je uključen kao opcija u poslednjoj anketi.

On je sin američkog senatora Roberta F. Kenedija, koji je ubijen 1968. tokom sopstvene predsedničke kandidature. Kenediju je zabranjen Instagram zbog širenja dezinformacija o vakcinama i pandemiji COVID-19, ali je kasnije vraćen.

Kornel Vest - Politički aktivista, filozof i akademik rekao je u junu da će pokrenuti kandidaturu treće strane za predsednika koja će se verovatno svideti progresivnim, demokratski orijentisanim glasačima.

Džil Stein - je lekar i 9. novembra je ozvaničila svoju kandidaturu Zelene stranke iz 2016, optužujući demokrate da su izneverili svoja obećanja „za radne ljude, omladinu i klimu iznova i iznova – dok republikanci ne daju takva obećanja."