Godina koju će "pojesti" El Ninjo: UN predviđa da nas očekuju vremenske nepogode u 2024, kakve su ekonomske posledice?

U osvit nove 2024. godine, stopama stare "najvrelije u istoriji merenja", Ujedinjene nacije objavile su godišnji ekonomski izveštaj, a klimatska kriza u značajnoj meri prepliće se kao glavna varijabla u dokumentu međunarodne organizacije.

Vodeći godišnji izveštaj UN-a razmatra kako će svetske ekonomije izgledati ove godine, a kao ključne tačke, u izveštaju se navodi da nas očekuju sve veće klimatske katastrofe, visoke cene hrane i ekstremnije vremenske prilike.

"Klimatska kriza se razvija i ekstremni vremenski događaji će potkopati poljoprivrednu proizvodnju i turizam, dok će geopolitička nestabilnost nastaviti da negativno utiče na nekoliko podregija... posebno na Sahel i Severnu Afriku“, navodi se u izveštaju "Svetska ekonomska situacija i projekcije za 2024.".

U predgovoru izveštaja, generalni sekretar UN Antonio Gutereš, poznat kao hrabar zagovornik klimatskih akcija, kaže da ulaganja u klimatske akcije i održivi razvoj "užasno opadaju". 

Glad i siromaštvo su u porastu, rastu podele između zemalja i ekonomija što sprečava efikasan odgovor na krizu", izjavio je Gutereš, prenosi Euronews. 

El Ninjo 2024: Suše, oluje i uragani

Tokom 2022. i 2023. godine, visoke cene hrane uticale su na kvalitet života ljudi širom sveta, a UN predviđa da će se trend visokih cene nastaviti u Africi, Južnoj Aziji i Zapadnoj Aziji.

Proizvodnja hrane se oslanja na adekvatne vremenske uslove, a upravo bi "El Ninjo", klimatski fenomen koji u određenim delovima izaziva poplave, dok u drugim donosi suše, mogao da pokvari planove proizvođača hrane. 

El Ninjo predstavlja zagrevanje površine okeana u centralnom i istočnom tropskom Tihom okeanu koje može poremetiti normalne vremenske prilike na globalnom nivou.

Tanjug AP/John Locher

U 2024. godini, UN predviđaju da će El Ninjo "uticati na obrasce padavina u mnogim azijskim zemljama, uzrokujući ekstremne suše ili poplave i posledično uticati na poljoprivrednu proizvodnju (VFP, 2023). Očekuje se da će ovi šokovi biti nesrazmerno veliki u zemljama u kojima je poljoprivreda zaslužna za najveći udeo u BDP-u".

Kiša često prati sušu, a iz UN kažu da se suša najverovatnije očekuje u Centralnoj Americi, Južnoj Aziji, Jugoistočnoj Aziji, Južnoj Africi i Sahelu.

U centralnom Pacifiku bi mogle da se pojave oluje i uragani, a kiše bi mogle da utiču na ekvatorijalnu obalu Južne Amerike.

Više novca za klimu glavni imperativ

U izveštaju se kaže da je "masovno povećanje finansija za klimu ključni prioritet".

Oni kažu da tekuće budžeti "ostaju daleko ispod potrebnog nivoa zelenih investicija da bi se ograničio porast temperature na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa, kako je navedeno u Pariskom sporazumu iz 2015. godine".

Autori su procenili da je potrebno izdvojiti 150 triliona dolara (137 triliona evra) za prelazak na čistu energiju.

Kažu da je potrebno 5,3 triliona dolara (4,8 triliona evra) svake godine "samo za transformaciju globalnog energetskog sektora".

Pomoć najsiromašnijima prioritet međunarodne zajednice

O Fondu za gubitke i štetu se raspravlja od COP26 2021. godine. Ukratko, to je fond novca namenjeḿ zemljama koje su najteže pogođene klimatskim promenama, kako bi se prilagodile novim uslovima. 

Predlog je zvanično usvojen na COP28, koji je održan u Dubaiju prošlog decembra, a UN ga opisuje kao "ključni faktor za pomoć ugroženim zemljama kako bi se izborile sa uticajima klimatskih katastrofa".

Tanjug/AP/Peter Dejong

UN preporučuje smanjenje subvencija za fosilna goriva, jačanje uloge multilateralnih razvojnih banaka u finansiranju klimatskih promena i promovisanje transfera tehnologije kao stvar "od vitalnog značaja za jačanje klimatskih akcija širom sveta".

Najsiromašnije zemlje su najteže pogođene i najmanje kadre da odgovore na izazove klimatskih promena, dok zemlje u razvoju takođe osećaju uticaj klimatskih promena na svojoj koži, a negativni efekti se konstantno ubrzavaju. 

Zemlje u razvoju su takođe zaglavljene u "kovitlacu globalnog zagravanja", jer često su prezadužene da nemaju dovoljno viška novca kako bi izvršile neophodno prilagođavanje klimatskim promenama. 

Kako se navodi u izveštaju - mnogim zemljama u razvoju nedostaju resursi, tehnologija i kapacitet da smanje svoje emisije i prilagode se uticajima klimatskih promena.

U izveštaju se nedvosmisleno ističe da je neophodna "efikasna međunarodna razvojna saradnja", bez čega "zemlje u razvoju (posebno one koje su najsiromašnije i najugroženije) neće moći da se zaštite od klimatske katastrofe koje nas očekuju".