Fokus

"Ključa" na Crvenom moru: Svakodnevnim napadima na brodove, Huti udaraju tamo gde izraelske saveznike najviše boli

Komentari

Autor: Euronews Srbija/T.T.

21/12/2023

-

09:00

"Ključa" na Crvenom moru: Svakodnevnim napadima na brodove, Huti udaraju tamo gde izraelske saveznike najviše boli
"Ključa" na Crvenom moru: Svakodnevnim napadima na brodove, Huti udaraju tamo gde izraelske saveznike najviše boli - Copyright Tanjug/Houthi Media Center via AP

veličina teksta

Aa Aa

Jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, pojačali su svoje napade na brodove u Crvenom moru u znak odmazde zbog izraelske vojne operacije u Gazi. Osim toga, Huti su juče saopštili da sprovode opštu mobilizaciju kako bi pripremili borce za učešće u ratu na strani palestinskog pokreta Hamas u Pojasu Gaze.

"U znak podrške našem narodu u Pojasu Gaze, ona je pokrenuta u svim okruzima, otvoreni su kampovi za obuku, desetine hiljada mladih ljudi dobrovoljno su se prijavile da uče vojne veštine, a nekoliko grupa je već savladalo obuku u raznim delovima Jemena", rekao je predstavnik rukovodstva Huta agenciji RIA Novosti, te dodao da će militanti učestvovati u sukobu "ukoliko budu postojali uslovi da se dođe do Pojasa Gaze".

Napadi jemenskih Huta na brodove primorali su neke od najvećih svetskih brodskih i naftnih kompanija da obustave tranzit kroz jednu od najvažnijih svetskih pomorskih trgovačkih ruta, što bi potencijalno moglo da izazove šok po globalnu ekonomiju.

Veruje se da su Huti naoružani i obučeni od strane Irana, a postoji bojazan da bi njihovi napadi mogli da eskaliraju izraelski rat protiv Hamasa u širi regionalni sukob.

Iako, prvenstveno zbog kombinacije geografije i tehnologije, Hutima nedostaju kapaciteti Hamasa i Hezbolaha, njihovi udari na komercijalne brodove u Crvenom moru mogu nanetu drugačiju vrstu štete Izraelu i njegovim saveznicima.

"To je suštinski velika opasnost. Postavlja se veliko pitanje koliko su Huti u stanju to da urade s obzirom na tehnologiju kojom raspolažu i koliko ti silni brodovi - američki, britanski, francuski i svi ostali, mogu da ih zaustave u tome", rekao je u razgovoru za Euronews svet novinar i urednik na portalu RTS-a Rade Maroević.

AP/AP Photo

Huti kontrolišu veliki deo obale Crvenog mora

On ističe da Huti pre svega imaju iskustvo ratovanja na kopnu, dok je rat na moru nešto sasvim drugo.

"Suštinski, oni nemaju neke preterano velike kapacitete da to izvedu na nekom višem nivou. Iranci su im dali glisere, rakete i dronove, a što se tih raketa tiče, to su balistički projektili srednjeg dometa kojima gađaju brodove", rekao je Maroević i istakao da se radi o prepravljenim raketama zemlja-zemlja, koje se u ovom slučaju nisu pokazale preterano precizno.

Premda je veliko pitanje koliku moć Huti zaista imaju da zaustave saobraćaj u Crvenom moru, činjenica je da skup odvojenih sukoba koji prate rat u Gazi - poput proiranske milicije u Iraku i Siriji i Hezbolaha, ima pragmatičan značaj.

"Dakle, tu je gomila odvojenih sukoba koji su, u suštini prilično nekontrolisani, ali prate sukobe u Gazi, tako da već imamo neki regionalni sukob koji je za sada kontrolisan", dodaje Maroević.

Bolan udarac za globalnu ekonomiju

Globalnoj ekonomiji je tako serviran niz bolnih podsetnika na važnost ovog uskog dela mora, koji se proteže od moreuza Bab-el Mandeb kod obale Jemena do Sueckog kanala u severnom Egiptu i kroz koji prolazi 12 odsto globalne trgovine, uključujući i 30 odsto globalnog kontejnerskog saobraćaja.

Podsećanja radi, 2021. godine brod pod nazivom "Ever Given" nasukao se u Suecskom kanalu i tako blokirao vitalnu trgovačku arteriju skoro nedelju dana, što je izazvalo gubitke od čak 10 milijardi dolara na dnevnom nivou, ali i poremećaje u globalnim lancima snabdevanja koji su trajali i duže.

Zato se strahuje da bi napadi Huta na komercijalne brodove koji se dešavaju gotovo svakodnevno od 9. decembra, mogli izazvati još veći šok po svetsku ekonomiju.

Četiri od pet najvećih svetskih brodskih kompanija - Maersk, Hapag-Lloyd, CMA CGM Group i Evergreen najavile su da će pauzirati saobraćaj kroz Crveno more zbog straha od napada Huta, dok je naftni gigant BP saopštio da će učiniti isto - što je potez koji je momentalno izazvao skok cena nafte i gasa, piše CNN.

profimedia

 

Tako bi napadi Huta mogli da nateraju brodove da krenu daleko dužom rutom oko Afrike što bi momentalno uticalo na porast troškova osiguranja. To bi se potom odrazilo na robu i nateralo kompanije da ponovo podignu cene, baš u vreme kada se vlade širom sveta bore da ukrote inflaciju nakon pandemije, podseća naš sagovornik.

"Dakle, to je ozbiljan problem za sve nacije koje trguju na bilo koji način sa Azijom", rekao je Maroević. Smatra, međutim da tako nešto neće dozvoliti zemlje uključene u obezbeđivanje Crvenog mora.

"Postoji čak 20 zemalja koje su na neki način uključene u bezbednost na Crvenom moru"

Čvrst međunarodni odgovor na napade

Zbog sve učestalijih napada američka mornarica je rekla da će priskočiti u pomoć komercijalnim brodovima koji se nađu u nevolji u zalivu Indijskog okeana.

Glavna američka sredstva uključena u odbranu brodova u Crvenom moru jesu razarač navođenih raketa klase "Arleigh Burke", kao i "USS Carney", koji je u subotu oborio 14 dronova ispaljenih iz Jemena.

Govoreći na vrituelnom minsitarskom sastanku u utorak, sa predstavnicima 42 zemlje, o pomorskoj bezbednosti u Crvenom moru, američki ministar odbrane Lojd Ostin je rekao da su "nepromišljeni napadi Huta izbiljan međunarodni problem i zahtevaju čvrst međunarodni odgovor".

Dan ranije, Ostin je najavio uspostavljanje operacije "Prosperity Guardian" u Crvenom moru, međunarodne operacije koja uključuje i Ujedinjeno Kraljevstvo, Bahrein, Kanadu, Francusku, Italiju, Holandiju, Norvešku, Sejšele i Španiju.

profimedia

 

Ali, iako bi pojačana saveznička saradnja mogla da pomogne, stručnjaci kažu da bi raspoređivanje protivbrodskih krstarećih ili balističkih projektila moglo predstavljati novi izazov, odnoson zaoštravanje u regionalnim odnosima.

"Uvek postoji potencijal za eskalaciju, ne samo na moru. Ukoliko se ne zaustavi rat u Pojasu Gaze, tako će eksponencijalno rasti opasnost i da se ti drugi, za sada kontrolisani sukobi, prenesu na viši nivo", kaže Maroević i nastavlja:

"Za sada se to ne dešava jer mislim da su sve strane jako svesne posledica otvorenog sukoba na višem nivou".

Osim toga, postavlja se i pitanje ciljeva Izraela i Irana u potencijalnom pomorskom ratu.

"Izrael i Iran godinama vode proksi ratove po celom regionu. Sukob te dve zemlje tinja godinama i ljudi su upravo zato zabrinuti da bi rat u Pojasu Gaze mogao dovesti do otvorenog sukoba Irana i Izraela, što se nije desilo mahom zahvaljujući diplomatiji koja neprestano ubeđenje te dve zemlje da je to katastrofalan razvoj situacije", zaključuje u razgovoru za Euronews svet novinar Rade Maroević.

Komentari (0)

Svet