Igre 
Kontroverzno nasleđe Henrija Kisindžera: "Kompleksna ličnost o kojoj ni za 50 godina neće biti saglasnosti"
Komentari30/11/2023
-19:48
Za neke najveći diplomata 20. veka, za druge ratni zločinac. U 101. godini, umro je Henri Kisindžer. Iskusni diplomata, bivši američki državni sekretar i dobitnik Nobelove nagrade Henri Kisindžer čija je služba za vreme dvojice predsednika ostavila neizbrisivi trag u američkoj spoljnoj politici umro je u svom domu u Kontektikatu.
Hajnc Alfred Kisindžer rođen je u Furtu u Nemačkoj 27. maja 1923. U Sjedinjene Države preselio se 1938, pre nego što su nacisti krenuli u kampanju istrebljenja evropskih Jevreja. Ime je promenio u Henri i već 1943. postao naturalizovani Amerikanac.
Služio je u američkoj vojsci u Drugom svetskom ratu, i dobio stipendiju Harvardskog univerziteta, gde je magistrirao i doktorirao. Na istom fakultetu predavao je 17 godina.
Ubrzo postaje posrednik Stejt departmenta u Vijetnamu. Njegovi napori kao državnog sekretara u administraciji Ričarda Nikosona doveli su do diplomatskog otvaranja Kine, istorijskih razgovora Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza o kontroli naoružanja, proširenja veza između Izraela i njegovih arapskih suseda i Pariskog mirovnog sporazuma sa Severnim Vijetnamom.
AP Photo
Dok su mnogi veličali Kisindžera zbog briljantnosti i širokog iskustva, drugi su ga opisivali kao ratnog zločinca, zbog podrške anti-komunističkim diktaturama, posebno u Latinskoj Americi.
Nobelova nagrada za mir 1973. koja je dodeljena Kisindžeru i lideru Severnog Vijetnama Le Duk Tou, bila je jedna od najkontroverznijih u istoriji, pošto su dvoje članova Nobelovog komiteta podnela ostavke, a dovedeno je u pitanje i američko tajno bombardovanje Kambodže.
Ostaće zabeleženo i da je zahvaljujući svojoj šatl diplomatije izdejstvovao sporazum između Izraela i Sirije na Golanskoj visoravni. Kisindžer je bio aktivan i nakon što je proslavio stoti rođendan.
Povezane vesti
Prisustvovao je sastancima u Beloj kući, objavio knjigu o liderskim stilovima i svedočio pred senatskim odborom o nuklearnoj pretnji koju predstavlja Severna Koreja. Kamere su ga poslednji put snimile kad je u julu ove godine iznenada posetio Peking da bi se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Fordov "super državni sekeretar" bio je samouveren, ali i sklon paranoji i egoizmu. Namrgođen, sa promuklim glasom i bavarskim akcentom, bio je daleko od privlačnog muškarca, ali je ipak stekao reputaciju zavodnika, navodeći da je moć ultimativni afrodizijak.
Henri Kisindžer sa prvom suprugom En Flašer imao je dvoje dece. Razveli su se 1964. da bi se deceniju kasnije oženio Nensi Magins, saradnicu guvernera Njujorka Nelsona Rokfelera.
Da li je vreme demantovalo Kisindžera
Diplomata i nekadašnji ministar spoljnih poslova Crne Gore Miodrag Lekić rekao je u specijalnoj emisiji Euronews Svet da je tačno da Kisindžerovo nasleđe ostaje kontroverzno, ali da su se danas govoto svi važniji lideri oglasili sa uvažavanjem, kao što su predsednici Francuske, Rusije, Kine i Nemačke, kao i bivši predsednik SAD Džordž Buš.
Lekić kaže da je španska stranka Podemos navela da je Kisindžer "inkarnacija američkog terora".
"Radi se o izuzetnoj ličnosti. Ono što su Ruzvelt i Vilson, smatra se da su Kenan i Kisindžer - dvojica najvećih diplomata u Americi", rekao je Lekić i naveo da je Kisindžer spojio znanja i prakse koje delom ostaju kontroverzne.
Kolumnistikinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović rekla je za Euronews Srbija da svi smatraju pozitivnim to što je Kisindžer doprineo približavanju Amerike i Kine, ali da je za nju Kisindžer bio ratni zločinac.
Povezane vesti
"On je produžio rat u Vijetnamu za nekoliko godina. On sada u poređenju sa sadašnjim spoljnopolitičkim establišmentom deluje kao glas razuma. U diplomatiji ja mu ne vidim ravnom", navela je Smajlović.
Euronews Srbija
Ona kaže da su Amerikanci gledali vrlo različito na Kisindžera i da je bio omražen kod neokonzervativaca kada je odveo Niksona u Kinu.
"To su konzervativci smatrali strašnim prekršajem. Ali s vremenom čovek je delovao veštije, pametnije, tražili su se njegovi komentari, umeo je, znao je dovoljno da je svakom predsedniku zanimljiv, da svako traži njegovo mišljenje", rekla je Smajilović i navela da njegov odlazak znači kraj ere u kojoj su se spoljnom politikom bavili ljudi koji su stvarno znali istoriju pojedinačne zemlje.
Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić rekao je za Euronews Srbija da Kisindžerova škola mišljenja živi na dva plana, od kojih je jedan plan nauke i analize međunarodnih odnosa gde jedna vrsta realizma ima dalje sledbenike i ima ljudi koji pišu na njegovom tragu. Drugi plan je, dodaje on, da je Kisindžerova firma ostavila veliki trag jer je prva kompanija koja je počela da se bavi geopolitikom kao biznisom.
Krstić kaže da je u nekim stvarima vreme demantovalo Kisindžera, ali da su njegove načelne pozicije tačne a koje se odnose na to da je za stabilan poredak potrebna ravnoteža snaga ali i legalitet.
Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za Euronews Srbija da je nasleđe Kisindžera "mešovito", ali da će postojati ogromni uspesi, kao i neuspesi. On je rekao da je Kisidžer kompleksna ličnost o kojoj ni za 50 godina neće biti saglasnosti.
"Kisindžer je uvek bio realista i za njega je princip ravnoteže snaga bio primat svega. SSSR je u tom trenutku bio ono što je domoniralo u svakom razmišljanju bilo koga ko se bavio spoljnom politikom u SAD. Sam Kisindžer je izjavio - svaki rešen problem je ulaznica u novi problem. Jedini američki državnik u kog su Kinezi imali poverenje, njegovo nasleđe će i u Kini da odjekuje", rekao je Vuksanović.
Vuksanović je rekao da dolazi novi vek u kojem treba redefinisati pravila igre i videti da li Amerika ima osobu koja će pomoći u tom redefinisanju pravila igre.
Nedeljković: Uveo je Kinu u svetski poredak
Za Stevana Nedeljkovića sa Fakulteta političkih nauka, Kisindžer je jedan od najvećih diplomata 20. veka.
Nedeljković ističe da je Kisindžer neko oko koga su podeljena mišljenja, ali da je činjenica da su ga gotovo svi američki državnici, bilo da su republikanci ili demokrate, pozivali za savete.
"Njega su i strani lideri pozivali za savete, nedavno je bio i u Kini, bio je savetnik u neku ruku i Vladimira Putina pre dešavanja od 2014. godine, to dovoljno govori o njemu", objašnjava Nedeljković.
On napominje da se pre svega radi o vrhunskom intelektualcu, brzomislećem čoveku i vrhunskom pragmatisti.
"On je neku ruku bio neprilagođen u potpunosti 20. veku, zato što su njegovo razmišljanje i njegovi uzori u najvećoj meri išli u pravcu 19. veka, i državnika kao što je Meternih. Prosto taj bečki evropski sistem ravnoteže snaga je poslužio njemu kao neki uzor i ugled kako se treba vladati u međunarodnim odnosima. Previše je bio pragmatičan za 20. vek, pogotovo za drugu polovinu 20. veka, previše je real političan i otuda kritike, koje pre svega dolaze sa progresivne strane američkog miljea", objašnjava Nedeljković.
Ipak, Nedeljković ukazuje na to da će ga istorija pamtiti po pozitivnim, ali i negativnim stvarima.
"U negativnom smislu po nediskriminatornom bombardovanju Laosa i Kambodže i to se smatra jednim od najvećih genocida u 20. veku. Sa druge strane, sa one pozitivne strane legata Henrija Kisindžera može se reći da je napisao u teorijskom smislu jedan od najboljih klasika diplomatske istorije koji nosi naziv "Diplomatija". Može se reći da će biti upisan kao jedan od najuticajnijih savetnika za nacionalnu bezbednost, zapravo čovekom koji je vinuo tu ulogu do nekih nebeskih visina. Čovek koji je zaslužan za eru detanta, odnosno otopljavanja odnosa između SAD i Sovjetskog saveza i mi danas suštinski živimo na neki način njegovo nasleđe, makar kroz ono što je preostalo od sporazuma o ograničavanju nuklearnog naoružanja. Takođe zaslužan je za, opet po znacima navoda, otvaranje Kine, ne treba zaboraviti da je on integrisao Kinu u postojeći svetski poredak. On će ostati upamćen po njegovoj ulozi u Vijetnamu, ali treba napomenuti da iako je na početku radikalizovao, eskalirao suštinski sukob između SAD i Severnog Vijetnama, da je on u neku ruku doveo do okončanja tog sukoba. Prosto njegov devetnaestovekovni pragmatizam nije u potpunosti prilagođen 20. veku", zaključuje Nedeljković.
Ko se sve oprostio od diplomate?
U ime Evropske komisije Ursula fon der Lajen se prigodnim rečima oprostila od Kisindžera napisavši da će njegov uticaj i nasleđe nastaviti da odjekuje i u 21. veku.
"Strategija Henrija Kisindžera i izvrsnost u diplomatiji oblikovali su globalnu politiku tokom 20. veka", napisala je Fon der Lajen na društvenoj mreži X.
S druge strane, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džordž Buš napisao je da je Amerika izgubila jednog od najpouzdanijih i najupečatljivijih glasova u spoljnim poslovima.
Dok je Majk Pompeo, nekadašnji državni sekretar SAD-a u administraciji Donalda Trampa, napisao je da je Kisindžer bio njegov uzor i da je bio "veliki Amerikanac".
"Od dana kada je kao tinejdžer došao u SAD bežeći iz nacističke Nemačke, dr Kisindžer je posvetio svoj život služenju ovoj velikoj zemljii čuvanju Amerike", izjavio je Pompeo.
A Antidefamacijska liga, organizacija koja se bori protiv antisemitizma, podseća da je Kisindžer bio izbeglica iz nacističke Nemačke i prvi jevrejski državni sekretar, koji je u njihovom saopštenju opisan kao "izuzetan intelektualac, diplomata i praktičar", ali i da je bio "kontroverzan".
Kisindžer je Kinu posetio više od stotinu puta i u toj zemlji ga hvale kao mudrog i kompromisno sklonog američkog diplomatu.
Pa i ne čudi što se od njega prigodnim rečima oprostio ambasador Kine u SAD, napisavši da će Henri Kisindžer "ostati zauvek živ u srcima kineskog naroda".
Nešto drugačiji komentari stižu iz američkih levičarskih krugova, gde dobitnik Pulicerove nagrade, novinar Dejvid Džonson piše da je "Kisindžer, iako je učinio ponešto dobro, da to nikako ne može da izbriše zlo koje je napravio tokom svoje dugogodišnje karijere".
Američki diplomata je osoba koja izaziva polemike i nakon što je preminula. Pa su tako iz arhiva izvučene izjave poznatog kuvara Entonija Bordejna, koji je napisao da zbog američkih zločina u Kambodži, za koje on smatra da je Kisindžer odgovoran, da je ovaj američki diplomata "trebalo da završi na optuženičkoj klupi u Hagu pored Slobodana Miloševića".
Naslovna
Mnogi su podsetili na izjave Bernija Sandersa, koji je nazvao Kisindžera čovekom "čije su akcije dovele do verovatno jednog od najgorih genocida u istoriji planete".
Tokom sinoćnih propalestinskih protesta u Njujorku, vest o smrti diplomate dočekana je aplauzima i radosnim uzvicima demonstranata koji su bili na skupu.
A magazin Rolling Stone bez ikakve ograde naziva Henrija Kisindžera "ratnim zločincem koga je volela svaka američka vladajuća klasa". Rolling Stone takođe piše da je diplomata "konačno preminuo".
Opširnije o ovoj temi pogledajte u specijalnoj emisiji Euronews Svet na početku teksta.
Komentari (0)