Igre 
Analiza radikalne retorike novog predsednika Argentine: Ekonomski eksperiment koji svet s pažnjom prati
Komentari26/11/2023
-14:01
Novoizabrani argentinski predsednik Havijer Milej poručio je da zatvaranje Centralne banke Argentine "nije stvar o kojoj može da se pregovara". Time je još jednom stavio do znanja da ne odustaje od svojih predizbornih obećanja koja uključuju i neke, u najmanju ruku, neobične ekonomske odluke. Osim ukidanja Centralne banke, Milej je tokom kampanje obećao da će uvesti dolar kao zvaničnu vallutu kako bi zemlja prevazišla finansijsku katastrofu koja je 40 odsto od ukupno 45 miliona građana Argentine dovela do siromaštva i povećala inflaciju na više od 140 procenata.
"Znam kako da iskorenim rak inflacije", rekao je Milej tokom poslednje predsedničke debate, obećavši rekonstrukciju Argentine i "drastične promene".
I dobio je šansu za to. Milej je u drugom krugu predsedničkih izbora osvojio 56 odsto glasova nasuprot nekadašnjeg ministra ekonomije Serhija Mase za kog je glasalo 44 odsto birača.
Milej je slavu stekao kao ekonomski stručnjak u argentinskim TV emisijama u kojima je govorio o inflaciji, ali i svom seksualnom životu. Takve izjave, kao i njegova sklonost ka privlačenju pažnje, učinile su ga poznatim i pomogle mu da započne karijeru u politici pre oko pet godina. Libertarijanski ekonomista izabran je u Kongres 2021, a iza njega je stajala stranka Libertad Avanza (Napredak slobode), a izabran je za predsednika u trenutku velikog besa među biračima zbog korupcije i lošeg upravljanja koje milioni birača krive za najgoru ekonomsku krizu u Argentini u dve decenije.
Tanjug/AP Photo/Matias Delacroix
"Taj bes je usmeren na ovo što Milej opisuje kao ekonomsku dekadenciju, odnosno propadanje Argentine koja decenijama upada iz krize u krizu. Milej sada preuzima mandat predsednika, a zapravo gleda desetom bankrotu u oči. A ono što je Argentince nateralno da glasaju za njega je zabavno, ali on predlaže neke radikalne mere poput ukidanja ministarstva zdravlja, obrazovanja, ukidanja centralne banke i niza privilegija. Na to je Argentince naterao kontekst u kome žive, a oni žive u jednoj od najvećih inflacija u svetu. Više od 140 odsto je inflacija u Argentini. Očekuje se da do Nove godine bude 200 odsto. Kada je Milej pobedio na predizborima inflacija je bila oko 120 odsto, a to je bilo krajem avgusta. Vidite kojom brzinom cene u Argentini rastu", rekla je za Euronews Srbija Anica Telesković, novinarka RTS-a.
"To što on zagovara je anarhokapitalizam"
Milej je u govoru pred pristalicama u Buenos Ajresu obećao "drastične promene" kako bi se uhvatio u koštac sa argentinskom "tragičnom realnošću", odnosno rastućom inflacijom i široko rasprostranjenim siromaštvom. Istakao je da od "danas počinje rekonstrukcija Argentine".
Ta rekonstrukcija ticala bi se i dolara, u zemlji u kojoj već nekoliko različitih kurseva dolara postoje.
Povezane vesti
"Postoji zvanični kurs dolara koji je vezan za pezos, ali postoje i još neki kursevi dolara. Država, pomažući raznim strateškim granama privrede, pokušava da interveniše na tom deviznom tržištu, pa tako postoji 'dolar mrtva krava', koji je za proizvođače gasa. Postoji 'soja dolar', jer je soja vrlo važna sirovina koju Argentinci izvoze, a država pokušava da proizvođačima obezbedi kakav-takav prinos. Onda, postoji potpuno sumanuta situacija da, kada Argentinci odu u menjačnicu da zamene dolar po tom kursu koji im pripada, ne vredi isto 100 dolara ako ga daju u krupnoj novčanici i ako daju dve novčanice od 50. Više vrede krupnije novčanice, njih nema tržištu, potpuno neverovatna situacija", kaže Telesković.
Kako ona kaže, to što Milej zagovara jeste anarhokapitalizam.
"To je, kad se sve prepusti tržištu do anarhije. To sve što on priča ima neku unutrašnju logiku. Da objasnim iz njegovog ugla. On je čitao Marija Rotbarda, njemu se jedan pas zove po njemu. I možda od svega ovoga što smo čitali o njemu, svih ovih zanimljivih stvari, možda ga to najbolje opisuje. On je čitao Rotbarda i to ga je fasciniralo. To je inače američki ekonomista koji je preminuo 1995. godine. A njegova teza je da država nema šta da se meša u odnos izmešu pojedinaca, da sve treba prepustiti tržištu. Da je centralna banka oblik prevare, da je država sistemska pljačka građana na veliko. Zato on smatra da je država teroristička organizacija i da je treba ukinuti zato što zavlači novac u džepove građana i ubira porez. To je neko polazište, a kolege naravno to smatraju radikalnom idejom", rekla je ona.
Podseća i da je Argentina jednom pokušala da uvede dolar, a da bi Milej u tome uspeo, potreban mu je zapravo ogroman novac.
"Procene su da treba najmanje 30 milijardi dolara. To su za argentinsku privredu trenutno velike pare. Da bi on uveo dolar, mora da obezbedi priliv od izvoza u dolarima. Da ima siguran priliv dolarski da bi vraćao dugove. Argentina je mnogo dužna - 44 milijarde dolara MMF-u, dužna je Kini. Da bi vratila dug MMF-u pozjamila je od Kine. Znači on mora da ima neke dolare koji u zemlju dolaze. Političku podršku Amerike ima. U pogledu ideje, u pogledu toga da se okreće Americi umesto Kini, itd. Ali to je ogroman novac", dodala je Telesković.
Ipak, mnogi stručnjaci veruju i da će Milej biti primoran da bude umeren nakon preuzimanja vlasti sledećeg meseca i da će imati poteškoća da sprovede svoje konzervativnije predloge. Njegova stranka kontroliše samo 38 od 257 mesta u Donjem domu parlamenta i osam od 72 mesta u Senatu.
"To neko ublažavanje retorike će sigurno doći. Već je i došlo i to se možda vidi po prvoj reakciji na čestitku pape Franje. On mu je čestitao, inače je Argentinac a Milej ga je žestoko uvredio. Pre toga je on povukao uvredu. Bilo je saopštenje da je to bio srdačan razgovor. Ali suštinski, ono što je važno, dolazile su razne ideje širom sveta, pa su oni koji su osvojili glasove izneverili te ideje. Ono što je ovde poenta, biće lakše Mileju da izneveri ono što je obećao, jer neće se mnogo naljutiti građani Argentine ako ne ukine ta ministarstva, ako ostavi nešto od države blagostanja da živi. A kad se obeća da će se nešto dati, a to građani ne dobiju, onda se građani više naljute. A da će ići zaokret ka tržištu i ka manje državne intervencije, to će sigurno biti. Čak i londonski Ekonomist, koji je protivtržišno orijentisan, kaže da će to biti jedan zanimljiv ekonomski eksperiment i to se prati s pažnjom", rekla je ona.
Povezane vesti
Komentari (0)