Igre 
Mala država koja igra ključnu ulogu: Zašto je Katar uključen u pregovore između Izraela i Hamasa?
Komentari24/11/2023
-18:02
U ratu između Izraela i Hamasa trenutno je na snazi primirje, koje traje od jutros od sedam sati. Hamas je oslobodio prvu grupu talaca, koju čini 13 Izraelaca, deset Tajlanđanina i jedan Filipinac. Sa druge strane iz izraelskog zatvora pušteno je 39 palestinskih zatvorenika. Posrednika u ovom primirju bilo je nekoliko, međutim, oči sveta bile su uprte u Katar.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova ove zemlje Madžed al Ansari otkrio je detalje sporazuma, uključujući privremeni prekid vatre i oslobađanje nekih izraelskih talaca u zamenu za palestinske zatvorenike. Zajedno sa svojim kolegama iz SAD i Egipta, Katar je od prvog dana aktuelnog sukoba radio na postizanju sporazuma između dve strane.
Skaj njuz je naveo i nekoliko razloga zašto mala zalivska država igra tako ključnu ulogu.
Prijatelj svima - prijatelj nikome
Od devedesetih godina prošlog veka i preuzimanja vlasti šeika Hamada bin Kalife Al Tanija kao lidera, Katar se pozicionirao kao posrednik na Bliskom istoku.
"Uloga Katara kao posrednika nije nova", kaže za Skaj njuz profesor Mahdžoob Zveiri, direktor Centra za zalivske studije katarskog univerziteta.
Spreman je da razgovara sa nedržavnim akterima, plemenskim i milicijskim grupama za šta druge, posebno zapadne zemlje, nisu. Tokom godina te grupe su uključivale avganistanske talibane, sirijske pobunjenike, Hamas i druge palestinske militante kao što je Islamski džihad.
Katar takođe ima bliske odnose sa Iranom, pri dele polja prirodnog gasa vredna milijarde.
Povezane vesti
Tokom proteklih nekoliko decenija ovi odnosi su omogućili Kataru da olakša dogovore između SAD, Evrope i Izraela - i tih grupa - koji su stekli određeni stepen uticaja na obe strane.
"Odlučujuća karakteristika katarske spoljne politike je pragmatičan lični interes", kaže dr Melani Garson, vanredna profesorka za međunarodnu bezbednost i rešavanje sukoba na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
"To je pristup prijatelj svima - prijatelj nikome", dodaje ona.
Odnos sa Hamasom
Kao i većina zemalja sa muslimanskom većinom, Katar ima dugogodišnje veze sa Palestincima i podržava rešenje sa dve države.
Bivši emir šeik Hamad 2012. godine je postao prvi arapski lider koji je posetio Gazu posle nekoliko godina.
Katarci daju Hamasu oko milijardu funti godišnje i ugošćuju njegov politički biro u Dohi, sa nekoliko prognanih lidera tamo.
Iako je bila prva zalivska država koja je uspostavila odnose sa Izraelom 1996. godine, ona je ponovo prekinula veze 2009. nakon onoga što Izrael naziva operacijom "Livenog olova", a Palestinci nazivaju "masakr u Gazi".
Povezane vesti
Takođe nije bio deo Abrahamovog sporazuma iz 2020. godine, prema kojem su arapske države kao što su UAE i Bahrein normalizovali odnose sa Izraelom.
"Od svih zalivskih država, Katar je najmanje prijateljski nastrojen prema Izraelu, jer se nalazi izvan ose Abrahamovog sporazuma. Dakle, to je verovatno bilo jedino mesto gde je Hamas mogao udobno da sedi sa takvim nivoom zastupljenosti", kaže dr Garson.
Iako nema formalnih diplomatskih odnosa, postoji "aranžman" između Katara i Izraelaca, uz pomoć SAD, kaže dr Zveiri.
"Ne možete voditi pregovore poput ovih koje trenutno vidimo bez Izraela za stolom. Dakle, morali su da imaju taj pragmatičan pristup da ih uključe u razgovor", dodaje Garson.
To je omogućilo Dohi da posreduje i u aktuelnom sukobu i u onom iz 2014. godine.
Strateški odnosi sa SAD
SAD i druge zapadne države su imale koristi od pomoći Katara u pregovorima o sporazumima sa silama koje smatraju problematičnima.
Tokom građanskog rata u Siriji 2017. pomogao je u pregovorima o oslobađanju talaca držanih u Iraku, od kojih su neki uključivali članove katarske vladajuće porodice.
U 2019. predsedavao je razgovorima koji su doveli do oslobađanja dva zapadna taoca koje su talibani uzeli u Avganistanu.
Nedavno je odigrao ključnu ulogu u evakuaciji hiljada ljudi kada su talibani ponovo preuzeli vlast 2021. godine, a ove godine je radio na razmeni zarobljenika između SAD i Irana.
U Kataru se nalazi i najveća američka vojna baza na Bliskom istoku, što znači da Amerikanci u toj zemlji "vode svoje pragmatične interese", kaže dr Garson.
Šta misli ostatak sveta?
Dr Zveiri kaže da zapadne države vide Katar kao "igrača od poverenja", koji razume i svoje međunarodne obaveze i politiku regiona.
On dodaje da su njegovi glavni ciljevi prekid vatre u Gazi, izbegavanje tamošnje "radikalizacije nove generacije" i opšta regionalna stabilnost.
Ali dr Garson je skeptičnija i kaže: "Katar ima jasan kanal za finansiranje Hamasa i Hamas je objektivno izvršio užasan masakr. Dakle, mogao bi da pokušava da ponovo potvrdi svoj uticaj na Hamas kako bi pokušao da se odvrati od – onoga što bi se moglo posmatrati kao – saučesništva u potpaljivanju ratne mašine koja je dovela do ovoga".
"Realnost je da ovo nisu pregovori do kojih je trebalo doći. Trebalo je da bude bezuslovno oslobađanje talaca. Tako da mislim da svaki iskusni diplomata ili stručnjak za spoljnu politiku to može da vidi. Ovo su mrski pregovori, ali u toj poziciji Zapad mora da prihvati svakog agenta koji može da pomogne", rekla je.
Komentari (0)