Rat Izraela i Hamasa kroz prizmu SAD: Da li Vašington menja odnos prema sukobu i u kojoj meri može da utiče na ishod?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

13/11/2023

16:04

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Amerika je prvobitno očekivala da rat u Pojasu Gaze neće dugo da traje, a Vašington sada sada čini samo ono što je na nivou deklarativnog ograđivanja od trenutne situacije, odnosno poziva na to da se uspostave humanitarni koridori ili humanitarno primirje, ali može da učini mnogo više, ocenjuje u razgovoru za Euronews Srbija Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka komentarišući ratni sukob Izrela i Hamasa koji traje gotovo dva meseca i kojem se kraj ne nazire.

Prema Krstićevim rečima, ne treba smetnuti sa uma da se Izrael od početka sukoba sa Hamasom predstavio kao velika vojna sila, ali i sila koja se oseća ugroženo i podsetio na to da je reč i o državi koja se za ratne sukobe sprema konstatno.

"Oko 40 odsto građana Izraela smatra da treba pregovarati, ali bez da se završe ratna djestva. To je ono što determinše ishod ovog konflikta, tačnije kakvo je stanje na terenu, kakav je stav Izrealaca prema svemu tome, a tek nakon toga da li će se Amerika više angažovati da se konflikt okonča", smatra on.

Međutim, drugi veliki uticaj na tok rata, dodaje Krstić, svakako ima Amerika koja nije mogla da predvidi ovakvu eskalaciju sukoba.

"Mislim da su Amerikanci u startu računali da ukoliko se operacija, koju je Izrael najavljivao prema Gazi, izvede brzo, da to može da zadovolji ono što je američka pozicija, a to je podržavanje Izraela u samoodbrani. Međutim, to podrazumeva da se to ne pretvori u jedan dug i krvav rat gde bi u isto vreme bile vidljive posledice po palestinsko stanovništvo što bi dovelo do antagonizaacije javnog mnjena u SAD-u. Naročito jer Amerikanci naredne godine izlaze na glasanje. Postoji takođe i rizik da se cela generacija mladih ljudi okrene protiv Amerike upravo zbog toga što se stvara utisak da SAD podržavaju stradanje Arapa u Palestini. Onog trenutka kada je postalo jasno da je to dug proces, Amerikanci su počeli rekalibriraju svoj pristup", kaže Krstić.

"SAD pokušavaju da ubede Izrael da je potrebna jedna malo duža faza prekida vatre"

Komentarišući izjavu savetnika Bele kuće nacionalnu bezbednost Džejka Salivena, koji je rekao da SAD ne žele da vide vatrene okršaje u bolnicama u Pojasu Gaze u kojima se civili nalaze u unakrsnoj vatri, Krstić kaže da je od Amerikanaca očekivao jaču rekakciju, a ne onu koja može da se opiše kao deklarativna.

"Vašington može mnogo više da učini nego što čini sada. On sada čini samo ono što je na nivou deklarativnog ograđivanja od trenutne situacije u Gazi, odnsno poziva na to da se uspostave humanitarni koridori ili humanitarno primirje i u tome su uspeli samo u određenoj meri. Na primer, kada je Bajden bio u Izraelu, tada je dogovoreno da se uspostavi taj jednokratni koridor preko Egipta do Gaze kao i obustave vatre u svrhu izvlačenja civila. Međutim, SAD pokušavaju da ubede Izrael da je potrebna jedna malo duža faza prekida vatre kako bi se civilima ukazala pomoć", kaže on i dodaje da za to nije dovoljno sam retoričko izražavanje želja.

Krstić kaže da je pritisak na Benjamin Netanijahua veliki i da ne može da predividi kako bi pregovori između zaraćenih strana izgledali.

"Ne bih ulazio u to šta će oni da traže zauzvrat. Sada je pritisak na Netanijahua da napravi korak napred i da uspostavi određene pregovore u vezi sa puštanjem talaca. Izraelska ponuda može da bude obećanje primirja ili eventulno neki dogovor oko privremenog zamrzavanja linije fronta u Gazi da bi Hamas napustio čitav severni deo. Međutim, pitanje je da li bi Hamas pirhvatio tako nešto osim ako je pred vojnim slomom. Izrael napreduje, ali nije došla još uvek neizbežna situacija", kaže on.

"Potrebno konkretno rešenje konflikta"

Što se humanitarnih pauza koje su bile tokom vikenda tiče, Krstić kaže da one ne mogu da imaju velike posledice na tok rata.

"SAD je te humanitarne pauze tražio od starta. Bolje je da ih ima nego da ih nema, ali o pravim efektima i posledicama na stanovništvo nakon svih ovih borbi najbolje ćemo da znamo kada se završi rat. U ovom trentuku imamo glasine, neke nedvosmislene potvrde o stradanju velikog broja civila. Ljudi nemaju dovoljno vode, hrane, bombe padaju svuda, teško je razgraničti šta je civilni a šta vojni objekat... Ove humanitarne i kratke pauze mogu da pruže pomoć, ali ovde je potrebno konretno rešenje konflikta. Jedino tako može da se prekine ubijanje civila", smatra on.

Što se stavova Amerikanaca prema ovom ratu tiče, Krtić kaže da i tu nije sve crno ili belo.

"Predstavnički dom američkog Kongresa je mesto gde većnu imaju Republikanci. Kod Republikanaca je podrška Izraelu više nedvosmislna nego što je kod Demokrata. Razlog za to je što je jedan od ključnih biračkih tela Republikanaca zapravo sloj evangelista u SAD. Oni smatraju da Izrael teba podržati iz religijskog razloga. Veruju da će stvaranje velikog Izraela doprineti drugom dolasku mesije i tom sudnjem danu. Drugi razlog je taj geopolitički razlog, jer se Islam posmatra kao najveća pretnja posebno oko 11. septembra. Poslanici Republikanaca su veoma proizraelski", kaže on.