Turbulentna godina za svet, a šta donosi sledeća: Koja su očekivanja od Trampa i hoće li stići mir u Ukrajinu?

Pred kraj ove godine najčešće se razgovara o tome šta nas sve očekuje naredne godine, odnosno da li za razliku od prethodnih godina kada smo postavljali ovo pitanje, sledeća nosi makar malo više optimizma ili upravo suprotno? Ovo su pitanja koja se postavljaju na svim meridijanima, a događaji koji su obeležili ovu godinu u dobroj meri su za mnoge bili iznenađenje.

O tome su za Euronews Srbija govorili i gosti, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka i nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji Ognjen Pribićević, i Dušan Spasojević, nekadašnji ambasador Srbije u Turskoj i Grčkoj.

Jedna od najvažnijih stvari koja nas očekuje, prema mišljenju gostiju, desiće se već na početku godine, i čini se da je to nešto što će možda odrediti i tok spoljne politike u 2025. godine, a to je inauguracija Donalda Trampa.

Povratak Donalda Trampa na vlast će da preoblikuje odnose u potpunosti

"Svakako da je to najvažniji događaj. Američki izbori sami po sebi su veoma značajni, ako ne i najznačajniji. Ali ovaj put nose još veću težinu izborom Trampa za predsednika, zato što Tramp predstavlja značajnu promenu u odnosu na dosta toga što smo videli u prethodnih nekoliko godina. Mnogi smatraju da će u nekim svojim spoljnopolitičkim, a posebno unutrašnjim političkim potezima biti i radikalniji nego što je bio u prvom mandatu pre pet, šest, sedam, osam godina. Tako da svakako dolazak Trampa za predsednika predstavlja, kao i njegova inauguracija, jedan vrlo važan događaj koji će u velikoj meri opredeliti kako će i u kojem pravcu će se dalje svet razvijati", ističe Pribićević.

Prvi mandat Donalda Trampa je bio jedan od najvećih zaokreta američke politike u poslednjih 70 godina, a postavlja se pitanje šta će se desiti u ovom drugom.

"To pre svega kada je u pitanju taj unilateralizam, možemo ga zvati i izolacionizam, možda je bolje ovo prvo, ali svakako da će se Amerika sa Trampom značajno okrenuti ka sebi, svojim unutrašnjim problemima, ne samo ekonomiji, ne samo pitanjima abortusa, nego pitanjima pre svega migranata, gde se verovatno očekuju i prvi koraci Trampa, što je već moglo da se nasluti pre godinu, dve dana, u njegovim izjavama tokom kampanje. A kada je u pitanju svet, tada svakako je odnos sa Kinom centralno pitanje, tu je rat u Ukrajini, Evropa možda tek na trećem ili četvrtom mestu i to je problem za sve nas u Evropi, da vidimo šta ćemo, kako ćemo se postaviti sada u ovom novom mandatu", ističe Pribićević.

Euronews Srbija

Postavlja se i pitanje da li Tramp ovaj put ima nešto odrešenije ruke kada je reč o odnosu prema Rusiji, prema Kini, na kraju krajeva prema saveznicima, jer ovaj put definitivno ima nešto veći legitimitet - dobio je ne samo elektorske glasove, već i glasove birača.

"Tramp dolazi sa jednim iskustvom od četiri godine i rekao bih da dolazi sa jednom dosta kompaktnijom i zaokruženijom ekipom koju je uspeo da sastavi i koju je imenovao i koja ovaj put neće imati problema u Kongresu SAD-a da dobije potvrdu za svoja imenovanja. Sećate se da mnogi njegovi kandidati za veoma odgovorne funkcije nisu mogli da prođu senatske i kongresne odbore, da su i tu bili sputavani, da je establišment na taj način vršio jednu opstrukciju", ističe Spasojević.

"Sve podseća na period od 1903. do 1914. godine, svako vuče na svoju stranu"

Nije tajna da se o Panamskom kanalu, ali i o Grenlandu razmišlja u Americi kao o nekim strateškim tačkama, izjave u smeru vraćanja kontrole nad Panamskim kanalom i sticanja kontrole nad Grenlandom u poslednje vreme je imao i američki novoizabrani predsednik.

Postavlja se pitanje šta nam takve izjave govore i da li je prošlo vreme neke diplomatske finoće sa Trampom.

"Ja bih rekao da smo se vratili na originalna podešavanja. Svet je 2017. godine prestao da bude unipolaran kakav je bio decembra 1991. godine kada je pao Berlinski zid i promenila su se automatski i pravila. Mi koji smo odrasli u bipolarnom svetu i delimično u ovom svetu u kome Amerika ima hegemoniju, moramo vrlo brzo da se naviknemo da je svet ponovo postao multipolaran, a da je ova vrsta multipolarnosti koju imamo danas, u kojoj imamo tri velike sile i još nekoliko u svakom regionu po jednu regionalnu silu koja pretenduje da bude regionalni hegemon, da je to vrlo opasno vreme i da se u takvim vremenima takozvane neuravnotežene multipolarnosti u Evropi desilo 80 odsto ratova. Mene taj period podseća na period između 1903. i 1914. godine u Evropi, kada svako vuče na svoju stranu, pa kada je već to tako, kada Turska interveniše u Siriji, Rusija u Ukrajini, Izrael svuda naokolo, pa zašto ne bi Amerika rekla ono što svi misle i javno izgovarala takve stvari", kaže Spasojević i dodaje:

Rat na istoku Evrope - pregovori SAD i Rusije bez ili uz učešće Ukrajine?

Jedna od stvari o kojima će se govoritu u 2025. godini jeste mogućnost da dođe do kraja rata u Ukrajini ili makar nekog primirja na ovaj ili onaj način.

U opcijama za pregovore zaraćenih strana nisu spominjani ukrajinski predstavnici, što je izazivalo čuđenje.

"Ja očekujem da čim stupi na dužnost, jedan od prioriteta Trampove administracije budu razgovori sa Rusijom u vezi sa Ukrajinom. Mislim da oko toga nema dileme i da, bez obzira na to što je Kina zapravo strateški protivnik ili partner SAD, svakako da je ovaj rat najopasniji rat, zato što se radi o Evropi i ono što ga čini opasnim jeste da se dešava u dvorištu jedne od dve i dalje najveće nuklearne sila. I to je ono što pravi razliku u odnosu na sve drugo. Znači, nije reč o teritoriji kao što je bio rat u Vijetnamu ili Avganistanu, ovo se dešava u dvorištu. Otuda je taj rat toliko opasan i zbog toga su najviši predstavnici Rusije, uključujući i predsednika, više puta upozorili na mogućnost da upotrebe i nuklearne oružje", ističe Pribićević i dodaje:

"Mislim da Tramp, a i videli smo već, veoma razmišlja o tome kako da počne te pregovore, ali ono što je bitno, i mislim da čak i ni u Rusiji više nemaju iluzije oko toga, da bez obzira na ranije Trampove izjave od pre 7-8 godina, kada je u pitanju Putin, koje su izražavale i određene simpatije, bez obzira na to, Tramp će ovde nastupati kao predsednik Sjedinjenih Država sa izuzetno velikim egom. I u takvim okolnostima nemoguće je da dođe do nekog brzog dogovora, a posebno ne onog koji Rusi očekuju, a to je da bi mogli da zadrže ovo što su osvojili. Zašto? Zato što će to biti shvaćeno kao poraz Amerike i Zapada, a Amerika više nema luksuz koji je imala u vreme rata u Vijetnamu, kada je mogla da izgubi taj rat i da ne ugrozi svoju poziciju koja je bila neprikosnovena".

Euronews Srbija

Ukoliko američka administracija, odnosno Tramp, kaže da ne sme da izgubi, a Rusija, odnosno Putin, takođe smatra da ne sme da izgubi, postavlja se pitanje koje je srednje rešenje za ovu krizu, jer deluje da se o Ukrajini sve više priča kao o onoj strani koja će nešto morati da ustupi.

"Od samog početka smo znali da će na kraju rat morati da se završi i da će završiti tako što će za sto da sednu Vašington i Moskva. Tramp je veoma mudro i veoma posavetovan najbližim savetnicima koji imaju iskustva u ovim stvarima, veoma mudro od samog početka, pa čak i u izbornoj kampanji, umanjivao značaj ovog pitanja za interese Sjedinjenih Američkih Država. U suštini, rat u Ukrajini nije egzistencijalno pitanje za Amerikance. Oni svakako imaju interese kao i dalje najveća velika sila i najsnažnija, pa čak i vojno, naravno i ekonomski, imaju interesa svuda u svakom delu sveta, ali ipak ovde je ruski interes egzistencijalne prirode i Tramp je o tome negde javno i govorio", kaže Spasojević i dodaje:

"Naravno, on će pokušati iz tih pregovora da izvuče što najviše za sebe, za Sjedinjene Američke Države, a najmanje za Evropu, koju ja verujem novi predsednik Sjedinjenih Država ne doživljava uopšte kao ozbiljan faktor na svetskoj sceni. i tu će praktično pored same Ukrajine, koja je platila ogromnu cenu na prvom mestu u ljudskim žrtvama i u materijalnom razaranju, drugi koji će platiti najveću štetu biće Evropljani koji već plaćaju ekonomsku štetu", ističe Spasojević.

Da li je mir na Bliskom istoku moguć uz posredstvo SAD?

Početak decembra bio je posebno turbulentan za Rusiju, koja je padom režima Bašara al Asada u Siriji došla u situaciju potencijalnog potpunog povlačenja iz Sirije, a postavlja se pitanje kako to utiče na njen položaj u svetu uopšte.

S druge strane, čini se kako je najveći pobednik događaja na Bliskom istoku Izrael, koji je ostvario strateške ciljeve na svim frontovima.

Euronews Srbija

"Ono što je sigurno Izraelu pomoglo jeste, mada ne verujem da je u tome aktivno učestvovao, mislim da je tu igrao tercijalnu ulogu, to je rat u Siriji, kojim je praktično Hezbolah u Libanu izbačen iz igre, izbačen iz sedla i više nije u mogućnosti da prima pomoć ni u oružju, na prvom mestu u oružju, a na drugom mestu u ljudstvu iz Irana", smatra Spasojević i dodaje:

"Mislim da je u velikoj meri rat u Gazi skrenuo pažnju sa sukoba u Ukrajini. Vi se sećate da je ukrajinski predsednik imao neverovatnu vidljivost kada su u pitanju mediji svuda u Evropi, dok Hamas nije napao Izrael. Sa druge strane je i te kako pomogao praktično Rusiji koja je izvršila agresiju u ovom slučaju, kada je napala na Ukrajinu, a naročito zato što je jedno vreme Vladimir Putin bio praktično na stubu srama kao ratni zločinac. Onog trenutka kada se Netanjahu uključio i stupio na scenu niko više nije govorio ni o kakvim zločinima u Ukrajini. To je palo u zaborav", kaže Spasojević.

On ističe i to da je situacija poprilično paradoksalna, s obzirom na dešavanja u svetu.

"Znači, živimo u svetu u kojem je premijer Izraela Netanjahu na poternici Međunarodnog krivičnog suda, ne ovoga našeg ad hoc sklepanog tribunala za zločine na prostoru bivše Jugoslavije, nego pravog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Veliko je pitanje koja će ga zemlja izručiti, a koja neće. Živimo u jednom svetu koji je dosta paradoksalan. Na obeležavanju oslobađanja Aušvica neće biti premijer zemlje naroda koji je stradao u tom logoru, niti vođa, odnosno predsednik one zemlje koja je oslobodila taj logor. Priznaćete da je situacija veoma paradoksalna", kaže Spasojević.

Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta: