U ratu između Izraela i Hamasa jedini gubitnici civili, Rot: "Ista pravila koja važe za jedne, moraju i za druge"

Nastavljaju se raketni napadi Hamasa na Tel Aviv i Jerusalim. S druge strane, humanitarne organizacije upozoravaju da nema bezbednog mesta u Pojasu Gaze. Od početka najnovijeg rata između Izraela i Hamasa stradalo je više od 4.000 ljudi.

Juče su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile i u Jerusalimu i u Tel Avivu, a nakon što su pripadnici Hamasa iz Pojasa Gaze lansirali rakete dugog dometa, zbog kojih su i poslanici Kneseta usred zasedanja morali da odu u skloništa.

U međuvremenu, više od milion Palestinaca napustilo je sever Gaze uoči najavljene ofanzive na ciljeve Hamasa. Marvin Džilani generalni direktor Palestinskog crvenog polumeseca kaže da za mnoge put ka jugu nije ni lak ni bezbedan. U opkoljenoj Gazi, kaže, sklonište traže u bolnicama i školama.

"Ovo je veoma tužan, crni trenutak u istoriji humanitarne zajednice i čovečanstva u celini, kada nam se čini da je ceo svet okrenuo leđa Gazi. Mislim da imamo skoro 3.000 ljudi koji su ubijeni u Gazi. Polovina su žene i deca. Deset hiljada ljudi je povređeno. Videli smo ogromna razaranja. To je sve ravno ratnim zločinima po međunarodnom humanitarnom pravu. I niko o tome ne priča. Ali sada je potrebno da se postigne prekid vatre, da se zaustavi ovaj ciklus nasilja", rekao je Džilani.

Da je situacija teška pokazuje i snimak koji je objavila Agencija UN za izbeglice, a na kojem se vidi se da se kamion hladnjača za sladoled koristi kao mrtvačnica u Deir al Balahu. Kako su zalihe hrane i vode na izmaku, sve oči su i dalje uprte u Egipat, koji ni posle više od nedelju dana nije otvorio granični prelaz Rafa. Šef UN za pomoć Martin Grifis rekao je da oni čine sve kako bi pomogli izbeglicama.

"Potreban nam je prolaz za pomoć. Razgovaramo sa Izraelcima, sa Egipćanima i sa ostalima, uz veliku pomoć sekretara Blinkena koji putuje po regionu. Nadam se dobrim vestima", kaže.

U Tel Aviv uskoro stiže i američki predsednik Džozef Bajden. Kako je saopštila Bela kuća, Bajden će čuti od Izraela na koji način će voditi operacije protiv Hamasa uz vođenje računa o civilnim žrtvama. Istovremeno, senator i predsednički kandidat Republikanaca Tim Skot kaže je premijer Netanjahu pokazao uzdžanost posle napada Hamasa.

"Jedna od prvih stvari koje je Izrael uradio jeste da su čekali. Premijer Netanjahu pokazao je strpljenje, reako je ljudima u Gazi da se sklone, dok su oni u Izraelu sahranjivali najmilije", kaže Skot.

Potvrđena je i poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Izraelu i Egipatu. U međuvremenu, na Filipinima je održan skup solidarnosti sa palestinskim narodom u Gazi, dok su se u Filadelfiji na maršu podrške Izraelu okupili pripadnici jevrejske zajednice.

Rot: Život civila je važan nezavisno od toga na kojoj su strani

Bivši izvršni direktor Human Rights Watch Kenet Rot, izjavio je za Euronews Srbija, da Izrael ima pravo da reaguje na napade Hamasa, ali da prema međunarodnom humanitarnom pravu, nije dozvoljeno da strana nad kojom je počinjen ratni zločin, taj zločin takođe počini nad drugom stranom.

"Svaka strana ima nezavisne obaveze i Izrael ima dužnost da u svojoj reakciji na napade Hamasa izbegava da cilja civile, nasumičnu vatru u civilnim područjima i da izbegava napade koji bi mogli da nanesu nesrazmernu štetu civilima. Mi znamo, naravno da Hamas koristi ponekad civile kao žive štitove, da deluje ponekad iz civilnih područja. Izraelska vlada svakako ima dužnost da cilja samo vojne ciljeve. Međunarodno pravo kaže da se može udariti na borce, ali civilna populacija, bez obzira na političke poglede njih se ne sme napadati. Baš me briga da li su glasali za Hamas ili ne. Politička mišljenja nisu bitna. Civil je civil i ne može biti na meti napada nesrazmernog bombardovanja, što radi Izrael", kaže Rot.

On kaže da je potrebno da se rat "vodi na human način". 

"Izrael de fakto drži pod okupacijijom Zapadnu obalu i Palestinci imaju pravu da pružaju otpor, ali to ne znači da mora da napada civile. Ista prava koja važe za jedne, treba da važe i za druge. Ako želite da se borite, morate da poštedite civile", rekao je.

Poškevičude: Hamas kao simptom bolesti

Justina Poškevičude, novinarka i politička komentatorka koja je godinama živela i radila na Zapadnoj obali i izveštavala sa terena izjavila je za Euronews Srbija da uz pitanje kako je Hamas uspeo da probije zid Gaze, treba pitati i zašto taj zid postoji. 

Ona je naglasila da je važno shvatiti dinamiku moći, odnosno ko je okupator, a ko okupirani, kao i da ljudi imaju pravo na pobunu, ali da se mora osuditi i način na koji se pruža otpor.

"Što se tiče prava na samoodbranu Izraela, to je dobro pitanje za pravnike jer govorimo o okupatoru i okupiranom i šta kaže međunarodno pravo o tome ko ima pravo da se brani. To se mora dekonstruisati... Kada govorimo o humanitarnoj katastrofi, takav je zivot za Palestince u Gazi unazad već 16, 17 godina i sve velike organizacije za zaštitu ljudskih prava i agencije kažu da se u Gazi ne može živeti i da je voda zagađena. Puno izveštaja opisuje tu bedu. Moramo da razgovramo o humanitarnoj katastrofi, ali moramo da kazemo da je o tome moglo da se priča jos pre mnogo godina kada je sve počelo - sada je već katastrofa", rekla je ona i nastavila:

"Kada pričamo o borbi protiv terorizma, moramo da shvatimo da ako se fokusiramo samo na ono što je Hamas uradio, treba o tome da pričamo to je simptom, ne bolest, već samo simptom bolesti. A ukoliko je bolest ta da će zbog nje ljudi počiniti zločine dokle god ih držite u bedi - znamo da je beda plodno tlo iz kog tako nešto proističe", rekla je ona.

Kako dodaje, važno je baviti se korenom problema, tačnije kako je došlo do rata.

"Pravo pitanje je šta je ono što se dešava sada? U pitanju je jedna komplikovana istorija koju ljudi ne mogu tek tako da shvate. Potrebna će biti velika politčka volja da bi se objasnilo. To je pitanje za pravnike", rekla je ona.