"Nema utočišta za teroriste i vlade koju vodi Hamas": Ursula fon der Lajen predlaže pet principa za budućnost Gaze

Komentari

Autor: Euronews/Jorge Liboreiro

07/11/2023

16:04

"Nema utočišta za teroriste i vlade koju vodi Hamas": Ursula fon der Lajen predlaže pet principa za budućnost Gaze

Tanjug/AP/Risto Božović - Copyright Tanjug/AP/Risto Božović

veličina teksta

Aa Aa

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je pet "osnovnih principa" koji će važiti za budućnost Pojasa Gaze kada se rat izemđu Izraela i Hamasa završi. Principi, koji su usidreni u perspektivi rešenja sa dve države, uključuju kraj vladavine Hamasa nad gusto naseljenom enklavom i ukidanje stroge blokade koju su uveli Izrael i Egipat od 2007. godine.

Evropska unija i Sjedinjene Države smatraju Hamas terorističkom organizacijom i nemaju zvaničnu komnikaciju sa grupom, piše Euronews.

"Hamas je nastavio da gradi svoj arsenal, dok je ekonomija Gaze propala, tako da je to upravo suprotno od onoga što smo želeli. Sedamdeset odsto mladih ljudi u Gazi je bez posla. A to može dovesti samo do veće radikalizacije", rekla je predsednica Evropske komisije u ponedeljak tokom godišnje konferencije ambasadora EU u Briselu.

Kako je rekla, svaka buduća palestinska država mora da bude održiva, sa ekonomske tačke gledišta takođe. Zbog toga je predložila pet principa:

1. Nema utočišta za teroriste
2. Nema vlade koju vodi Hamas
3. Nema dugoročnog izraelskog bezbednosnog prisustva
4. Nema prisilnog raseljavanja Palestinaca
5. Nema trajne blokade

"Sve ovo može da izgleda preambiciozno, jer rat i dalje besni. Ali ne smemo da štedimo napor da održimo nadu živom. Da pronađemo trajno rešenje, zasnovano na dve države, koje žive jedna pored druge u miru i bezbednosti", rekla je Fon der Lajen.

Njeni komentari pristigli su pošto su borbe u regionu intenzivirane. Izrael je obećao da će "srušiti" Hamas nakon što je ova militantna grupa 7. oktobra pokrenula seriju napada u Izraelu u kojima je ubijeno više od 1.400 ljudi. Od tada, izraelske odbrambene snage su snažno bombardovale Pojas Gaze, izazivajući tešku humanitarnu krizu. Prema podacima Hamasovog ministarstva zdravlja Gaze, ubijeno je više od 10.000 ljudi, od čega više od 4.100 dece.

Evropska unija usvojila je zajednički stav koji podržava pravo Izraela na samoodbranu "u skladu sa međunarodnim pravom" i poziva na "humanitarne koridore i pauze" kako bi se ubrzala isporuka hitne pomoći, poput hrane, vode i goriva, u Gazu.

Ali molba, koju je takođe ponovio Vašington, nije uspela da utiče na promene na terenu, a broj civilnih žrtava raste.

"Humanitarna situacija je strašna. Broj poginulih i patnja palestinskih civila je tragična. Srce nam se slama od fotografija dece izvučene ispod ruševina. Iako Izrael ima pravo da se bori protiv Hamasa, takođe je od suštinskog značaja da nastoji da izbegne civilne žrtve, zato što je svaki ljudski život bitan, bio on izraelski ili palestinski", rekla je Fon der Lajen.

Šefica EK je najavila dodatnih 25 miliona evra humanitarne pomoći za Gazu, čime će ukupna sredstva za ovu godinu dostići 100 miliona evra, i rekla da se radi na "pomorskom koridoru" od Kipra kako bi dopunio prelaz Rafa, jedini pravac trenutno na raspolaganju za donošenje zaliha za hitne slučajeve.

Govor predstavlja novi ton za Fon der Lajen, koja je u prvim danima sukoba kritikovana zbog usvajanja stava koji se smatra preterano jednostranim u korist Izraela, i odražava rastuću zabrinutost u Briselu zbog sve većeg broja poginulih u region.

Boreljovo oštro upozorenje

Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, takođe je prisustvovao događaju i iskoristio je uvodno obraćanje da podeli svoja iskrena razmišljanja o ratu između Izraela i Hamasa, koji je opisao kao "rezultat kolektivnog političkog i moralnog neuspeha" koji datira još od nikad realizovanih sporazuma iz Osla iz 1993.

"Ovo je poslednja šansa za rešenje dve države. Ako ne uspemo, definitivno ćemo generacijama biti u spirali nasilja i međusobne mržnje", rekao je Borelj.

Po njegovom mišljenju, izraelsko-palestinski sukob ne treba opisati kao "verski" ili "etnički" spor, već kao nacionalni problem "dvoje ljudi koji imaju jednako pravo da postoje na istoj zemlji" i moraju da pronađu efikasan način da je podele.

"Ne postoji vojno rešenje za sukob. Bez političke strategije, niko (ne može) da dobije bitku protiv terorizma. Možete srušiti ljude. Ali svuda moramo da tražimo politička rešenja. Čak i ako Hamas bude iskorijenjen u Gazi. Ovo neće rešiti problem Gaze, a kamoli problem Zapadne obale. Tako da su preterane reakcije uvek razumljive, ali nikada efikasne", rekao je Borelj.

Borelj je pozvao Izrael da "ne bude zaslepljen besom" i upozorio da bi "ignorisanje ljudskih žrtava moglo na kraju da se vrati".

Šef spoljne politike je zatim povukao paralelu između rata između Izraela i Hamasa i ruske invazije na Ukrajinu kako bi upozorio da bi reakcija bloka na prvu mogla da uspori njen odgovor na drugu.

"Oba rata su različita, potpuno različita po svojim uzrocima i posledicama. Ali budimo iskreni, kriza na Bliskom istoku već ima trajan uticaj (na) našu politiku u Ukrajini. Naša međunarodna podrška Ukrajini mogla bi da erodira u svetlu onoga što se smatra praksom dvostrukih standarda", rekao je Borelj.