Igre 
Da li je Zapad izneverio Palestince izolujući Hamas: Evropa preispituje gde završava humanitarna pomoć namenjena Gazi
Komentari19/10/2023
-09:19
Demokratske promene u Palestini koje je omogućio Sporazum iz Osla iz 1993. dovele su do neočekivanog i neželjenog rezultata - na izborima je pobedio Hamas, grupa koja je smatrana terorističkom. Zapad je odmah bojkotovao demokratski izabranu vladu, sve dok ne prizna Izrael i odustane od nasilja, ali su uslovi odbijeni, a Hamas je preuzeo kontrolu nad Pojasom Gaze 2007. godine.
Evropska unija je od tada bila jedan od glavnih donatora i pružalaca humanitarne pomoći Palestincima u Gazi i okupiranoj Zapadnoj obali, ali je strogo odbijala svaku komunikaciju sa Hamasom. Pomoć Gazi slala je preko agencija Ujedinjenih nacija i drugih organizacija, kako bi zaobišla tamošnju vladu, a u subotu je donela odluku da nakon izbijanja sukoba u toj oblasti utrostruči humanitarnu pomoć na 75 miliona evra.
U međuvremenu, preispituje oko 396 miliona evra nepotrošenih podsticajnih sredstava za razvoj Gaze, kako bi se uverili da nešto od tog novca nije nehotice došlo u kontakt sa Hamasom.
Euronews razgovarao je sa dvojicom stručnjaka koji imaju suprotna stanovišta po pitanju odluke Evrope da izoluje Hamas.
Evropska pomoć kao "pojas za spasavanje" za Palestince
Za dr Metjua Levita, direktora Rajnhard programa o protivterorizmu i obaveštajnim službama Instituta u Vašingtonu, bojkot Hamasa bio je jedini ispravan odgovor Zapada na izbornu pobedu te grupe.
AP/Adel Hana
"Ljudi imaju pravo da glasaju za koga žele, ali to ima svoje posledice", rekao je dr Levit za Euronews.
"Hamas nikad nije bio deo rešenja. Moramo takođe imati u vidu da je Evropska unija sa svojim saveznicima održala linije komunikacije sa liderima Hamasa nakon izborne pobede 2006, ali da je za Zapad bilo važno da ustanovi kako da se nosi sa teroristima", dodao je on.
Povezane vesti
Slanje pomoći ugroženim Palestincima za njihove osnovne potrebe bilo je kao "pojas za spasavanje" za mnoge od njih, smatra dr Levit.
Evropska unija izdvaja godišnje najmanje 82 miliona evra za Agenciju UN za pomoć palestinskim izbeglicama, a samo 2022. godine investirala je 145,35 miliona evra razvojne pomoći u plate i penzije palestinskih javnih službenika, izgradnju bolnica i pomoć najugroženijim domaćinstvima.
Međutim, dr Tamet Karmut, načelnik javne administracije Instituta za postdiplomske studije u Dohi, koji je radio za Program Ujedinjenih nacija za razvoj u pojasu Gaze, veruje da je pomoć koju je Evropska unija slala takođe ojačavala oslanjanje Palestine na strana sredstva, dok je istovremeno lišavala Izrael odgovornosti.
AP/John Minchillo, File
"Za Palestince je humanitarna pomoć infuzija koja im omogućava da prežive, a zapravo im je potrebna operacija. Ali niko nije spreman da umesto njih donese tu odluku", objašnjava dr Karmut.
On takođe veruje da je izolovanjem Hamasa Evropa postala još više vezana za izraelske interese, što je toj zemlji omogućilo da nastavi usporavanje mirovnog procesa.
"Dok nesebični donatori bez sumnje pomažu palestinskom narodu, takođe plaćaju cenu izraelske okupacije i to nažalost održava tu okupaciju. Agencije UN su postali agenti izraelskog bezbednosnog aparata, ali su se takođe našli pod ogromnim pritiskom zato što se Hamas protivi sporazumu", dodaje stručnjak.
Dr Karmut kaže za Euronews da su humanitarni radnici UN na kraju bili pod pritiskom "da podele informacije sa Hamasom" o tome šta je dolazilo i izlazilo iz pojasa Gaze, što znači da je pomoć postala sve više politizovana.
Povezane vesti
"Ključno pitanje koje je Evropa trebalo da postavi sebi u to vreme bilo je kako da efikasno upotrebi pomoć da osigura da obe strane poštuju mirovni proces. Ali ta diskusija nikad nije otvorena u evropskoj politici, kao da je to neki tabu", smatra stručnjak.
Nekadašnji evropski lideri, uključujući bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, ranije su izražavali žaljenje zbog odluke da odmah bojkotuju Hamas, navodeći da je međunarodna zajednica trebalo da uključi islamske militante u dijalog.
"Moguće" obustavljanje pomoći
S druge strane, dr Levit kaže da je Zapad trebalo da ustanovi jasne granice sa Hamasom. On takođe veruje da je ispravno preispitati moguće preusmeravanje sredstava iz humanitarne pomoći koja se šalju Gazi ka Hamasu.
AP/Hatem Moussa, File
"Dugo postoje problemi sa preusmeravanjem pomoći Palestincima, naročito iz Evropske unije. Stvarnost je da Hamas kontroliše pojas Gaze, tako da se mora pretpostaviti da se deo te pomoći pogrešno usmerava. Sposobnost da se sredstva preusmere ili da se 'skine kajmak' su realna. Postoji dobar razlog da se preispita kako se pomoć isporučuje, a ne da li treba da se isporučuje", smatra stručnjak.
Članovi Evropskog parlamenta su poslednjih godina otvarali takva pitanja. Tako je u pisanom pitanju Evropskoj komisiji 2021. švedski član Evropskog parlamenta Čarli Vajmers tražio da sazna da li su evropska sredstva u vrednosti od 1,7 miliona evra usmerena Islamskom univerzitetu Gaze, koji ima bliske i dobro dokumentovane veze sa Hamasom, u suprotnosti sa antiterorističkim principima Zapada.
U svom odgovoru, tadašnja evropska komesarka za obrazovanje Marija Gabrijel rekla je da je Komisija otkazala sporazume o grantovima sa Islamskim univerzitetom Gaze 2021. godine, nakon što su odbili da pristanu na klauzulu koja predviđa da ne smeju da imaju vezu sa osobama koje su na listi restriktivnih mera Evropske unije.
Prošle nedelje izraelske snage odbrane gađale su univerzitet iz vazduha, tvrdeći da je on bio "kamp za obuku" militanata Hamasa.
Međutim, dr Karmut kaže da uprkos tim tvrdnjama, nema "ni mrve" dokaza, niti informacija koje bi potkrepile bilo kakve tvrdnje da su evropska sredstva preusmeravana Hamasu, ali da postoji mnogo dokaza da je Izrael gađao projekte koje su finansirali donatori na palestinskoj teritoriji.
AP/Bernat Armangue, File
Sve veće uništavanje palestinske infrastrukture, uključujući i projekte finansirane iz Evropske unije, zabeleženo je 2021. godine što je navelo evropske i britanske predstavnike da posete pogođene zajednice na Zapadnoj obali.
U saopštenju koje je tada objavila Evropska služba za strane poslove stoji da su izraelske vlasti te godine uništile 150 građevina finansiranih iz humanitarne pomoći i raselili 656 ljudi, među kojima i 359 dece širom Zapadne obale.
Izrael je takođe gađao bunare i vodovode tokom sukoba, iako su mnogi projekti vezani za snabdevanje vodom bili finansirani iz sredstava pomoći.
Iako je Evropska unija više puta osudila izraelske napade na Palestince, kao i ciljano bombardovanje ključne palestinske infrastrukture, nikada nije istražila kako je Izrael mogao namerno da podriva razvojne projekte EU u tom regionu.
U ponedeljak je Evropska komisija najavila da će pojačati svoja nastojanja da dostavi pomoć Gazi slanjem humanitarne pomoći do Egipta, dok se nastavljaju međunarodna nastojanja da se ponovo otvore humanitarni koridori.
Sa druge strane, američki predsednik Džo Bajden izjavio je da bi humanitarna pomoć Pojasu Gaze preko Egipta mogla da bude puštena već u petak, javio je CNN.
Komentari (0)