Već 35 godina u ratu sa Izraelom: Šta je Hamas i kako se finansira ova grupa?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/10/2023

12:04

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Niko nije očekivao ono što je zadesilo Izrael prošle subote kada su pripadnici Hamasa izvršili prvo raketne napade, a onda upali na jug Izraela. Oni su upadali u izraelske gradove i otimali civile i vojnike, a u borbama je do sada život izgubilo na hiljade ljudi. Od tada javnost pokušava da pronađe odgovore na brojna pitanja, između ostalog šta je uopšte Hamas i kako se ova grupa finansira.

Reč je o političkoj i militantnoj palestinskoj grupi koju Izrael, SAD i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Pored Fataha, druga je najveća politička organizacija Palestinaca. Kako je Palestina podeljena na dva dela, Fatah kontroliše Zapadnu obalu, a Hamas Gazu - jednu od najgušće naseljenih teritorija na svetu gde trenutno živi dva miliona stanovnika.

Naziv Hamas potiče iz arapskog akronima koji u prevodu znači "Islamski pokret otpora". Osnovali su ga 1987. na početku palestinske Intifade članovi religioznog krila PLO-a Jasera Arafata i Muslimanskog bratstva, a kao osnivač smatra se šeik Ahmed Jasin, palestinski naučnik i sveštenik, koji je ubijen u izraelskom napadu 2004. godine.

U svojoj povelji, Hamas poziva na uništenje Izraela i uspostavljanje islamskog društva u obnovljenoj Palestini. Ističu da se Palestina ne može predati nemuslimanima i da je vođenje svetog rata "verska obaveza palestinskih muslimana".

U svojim akcijama Hamas je uglavnom koristio bombaše samoubice, napadajući autobuse, restorane i druge objekte, ne štedeći civile.

Postoji jasno ustrojstvo Hamasa. Na vrhu je politbiro, telo od 15 članova koji funkcioniše u egzilu. Onda sledi savet Šura, njegov sastav nije poznat ali oni biraju članove politbiroa.

Hamas ima i svoje lidere. Ismail Hanjija je na čelu političkog krila Hamasa. Bio je Ii premijer Palestine ali ga je palestinski predsednik Mahmud Abas smenio tokom rata između Hamasa i Fataha.

Vojno krilo Hamasa kontroliše Muhamed Dajf - nalazi se na listi najtraženijih osoba u Izraelu. Malo se zna o njemu, sem da je nekoliko puta bio meta atentata, pa je ostao bez jednog oka i ruke. Kažu da je jedinstvena osoba, jer je istovremeno i poznat i anoniman pa bi ga retko ko i prepoznao na ulici. Dajf je i glavni organizator poslednjeg napada na tu zemlju a za to je, smatra se, imao i lični razlog jer su u poslednjem pokušaju atentata na Dajfa, izraelske snage ubile njegovu kompletnu porodicu - ženu, sedmomesečnog sina i trogodišnju ćerku.

Odakle Hamasu novac?

Hamasov napad na Izrael prošle nedelje zahtevao je ogromna finansijska sredstva. Ova militantna grupa koristila je dronove, sajber napade i između 2.500 i 5.000 raketa u jednom danu. Poređenja radi, koristili su istu količinu oružja u periodu od 11 dana pre dve godine, što sugeriše da su se njihovi resursi znantno povećali, piše Euronews.

Hamas je podložan sankcijama i odsečen je od međunarodnog bankarskog sistema. Međutim, Forbs je 2014. godine pisao da je njihov godišnji promet procenjen na čak milijardu dolara, koji su stigli od poreza, taksi, finansijske pomoći i donacija.

Tu su, međutim, još neki izvori.

Najveća svetska berza kriptovaluta Bajnens zamrzla je stotine kripto naloga povezanih sa Hamasom, nakon zahteva izraelskih organa. Vol Strit Žurnal je izvestio da su novčanici ove digitalne valute povezani sa Hamasom dobili oko 41 milion dolara u protekle dve godine, pozivajući se na podatke firme BitOK za kriptoanalitiku i softver sa sedištem u Tel Avivu.

Palestinski Islamski džihad, još jedna grupa za koju se sumnja da je učestvovala u napadu, primila je u isto vreme 93 miliona dolara u kriptovalutama, na osnovu podataka Elliptika.

Hamas je godinama podržavao kriptovalute kao metod prikupljanja sredstava, ali je u aprilu saopštio da će prestati da prima sredstva u Bitkoinima, navodeći kao razlog povećanje "neprijateljske aktivnosti prema donatorima".

A dok mnogi spekulišu da li je izraelski neprijatelj Iran pomogao u finansiranju nedavnog napada, naširoko se smatra da Teheran finansira Hamas i to u iznosu od oko 100 miliona dolara godišnje, prema podacima američke vlade.

Hamas takođe ima koristi od finansijske podrške nekoliko zemalja kao što su Katar i Turska. Međutim, ove zemlje ne finansiraju direktno vojnu aktivnost grupe, tako da je teško ući u trag gde se novac na kraju koristi.

Palestinski iseljenici i privatni donori u Persijskom zalivu obezbeđuju takođe mnogo sredstava.

Hamas takođe prikuplja takozvani zakat, islamsku dobrotvornu donaciju, za izvršavanje svojih misija i ciljeva.

Pored toga, grupa sprovodi aktivnosti prikupljanja sredstava u inostranstvu, uključujući zemlje Zaliva, Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku.

Dobrotvorne organizacije povezane sa Hamasom zvanično ne finansiraju oružano krilo grupe, već njene aktivnosti socijalne zaštite.

Hamas svakog meseca prikupi I između 12 i 15 miliona dolara od poreza koje nameće na robu koja dolazi iz Egipta, a proizvodi koji se najviše oporezuju su cigarete, gorivo, pa čak i građevinski materijal.