Radić za Euronews Srbija o samitu ministara NATO: Sukob Izraela i Hamasa u senci rata u Ukrajini, među temama i Kosovo

Dvodnevni samit ministara odbrane zemalja članica NATO održava se u Briselu. Ključne teme su rat u Ukrajini, na Bliskom istoku, a govori se i o dešavanjima na Kosovu. Iako je poslednjih dana goruća tema svetskih medija skukob Izraela i Hamasa, ministri odbrane NATO zemalja bave se pre svega Ukrajinom,rekao je u intervjuu za Euronews Srbija vojni analitičar Aleksandar Radić.

- Naravno, bez zanemarivanja teme Bliski istok. Ona se posmatra na informativnom planu, ali tema za koju je rezervisano prvo mesto je Ukrajina, odnosno podrška ukrajinskoj vojsci za predstojeću zimu i procene postupaka ruske vojske. Vrlo je bitno razumeti dinamiku rada jednog velikog mehanizma koji je pokrenut i koji oseća da je rat na istoku njihov interes. U NATO su zemlje Evrope. One nisu toliko ugrožene situacijom na Bliskom istoku, koliko su ugrožene svojim projekcijama razvoja situacije u ratu u Ukrajini.

Od zemalja Skandinavskog poluostrva, čitavog istoka Evrope, do našeg okruženja, Bugarske, Rumunije – svi su prioritetno zainteresovani za situaciju u Ukrajini, i to je zapravo glavna tema sastanka ministara odbrane NATO: novi mehanizmi podrške, kako nabaviti još municije, raketa i svega što je potrebno ukrajinskoj vojsci. I druga tema koja je tu negde u vazduhu smo mi. 

Kako vi kao vojni analitičar vidite dešavanja u Izraelu i u Pojasu Gaze?

- Hamas se odlučio za ofanzivu koja je potrebna da bi prikazali sliku da oni tu postoje. Krajnji motivi su, mislim, narušavanje procesa komunikacije između Izraela I ključnih arapskih zemalja, uključujući i Saudijsku Arabiju oko stvaranja nekog kompromisnog rešenja za suživot. Očigledno je da nekoliko godina unazad imamo primetne indikatore o tome da Izrael pokušava da pronađe savezništvo protiv Irana kao stvarne sile za koju vide da ih dugoročno ugrožava - od podrške Hamasu, pa do vrlo ozbiljnih tema kao što je nuklearno naoružanje. Svaki put je zapravo Iran početak i kraj svake diskusije. I naravno, neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj. To je jedna stara notorna formula koja je iskoristiva u situaciji na Bliskom istoku.

Dolazimo do jednog sasvim razumnog zaključka da Izrael, u saradnji sa arapskim zemljama koje vide Iran kao neprijateljsku državu može da pronađe neku formulu saveza i da primiri tradicionalne sukobe. Očigledno da postoje snage kojima to ne odgovara, i Hamas je promenio tok istorije, jer je isprovocirao Izrael na akciju. Mislim da je to suština radikalnog terorizma koji je počinio Hamas. Ideja jeste bila da naprave zločine koji će imati takve razmere, da nemate izbora nego da pokrenete izraelsku vojnu mašinu.

Dejstva, za početak iz vazdušnog prostora i artiljerijom, u perspektivi vrlo verovatno i sa kopnenim snagama, od strane Izraela po sektoru Gaze, neminovno će u civilnom području dovesti do velikih civilnih žrtava, a to će omogućiti da svaki dan vidite snimke ratnih užasa. I to bi zapravo bio taj ključni momenat koji će arapske zemje koje su bile spremne na komunikaciju sa Izraelom da udalji. Prekinuće se jedan proces stvaranja razumevanja, ne bismo to mogli nikada da nazovemo savezništvom. Cenim da je onaj koji je naredio Hamasu da tako nešto uradi, možda imao takvu ideju.

Pomenuli ste da će se govoriti o Zapadnom Balkanu, odnosno o dešavanjima ne severu Kosova. Kakva bi mogla da bude pozicija NATO-a po tom pitanju?

- NATO je odgovoran za bezbednost na ključnim tačkama gde mogu izbiti problemi na Balkanu, a to znači Kosovo i Metohija i Bosna I Hercegovina. Uvek je nekako situacija oko Bosne i Hercegovine nekako više zabrinajvala NATO, jer tu postoje dubinski problemi disfunkcionalnosti države, unutrašnje tenzije. Ali tamo je misija EUFOR, koja bez obzira što su tu članice NATO funkcioniše po svojim pravilima, ali NATO nije krio da od početka rata u Ukrajini pažljivo prati situaciju u Bosni i Hercegovini. Da ne žele da u senci rata u Ukrajini dođe do pogoršanja odnosa na tom prostoru.  

Aktuelna tema je i Kosovo i Metohija, posle incidenta u Banjskoj. Ali tu je NATO prilično na distanci. Oni ostaju pri generalnim stavovima da je potrebno da se deeskalira situacija, da je potrebno da Beograd i Priština vode razgovore. Znači nije došlo do radikalizacije. NATO je u prethodnim danima neka pojačanja dostavio. Tamo su Englezi, dolazi i jedna rumunska četa. Jedino što čekamo je da li će možda tokom ministarskog sastanka da se napravi dogovor o eventualnim dodatnim snagama na Kosovu. Ali to neće promeniti suštinu. Snage NATO-a su tamo. Imaju svoje mehanizme za slanje pojačanja kada je potrebno. Imaju predviđene snage za brzo reagovanje koje prolaze kroz redovne vežbe i provere, tako da nema iznenađenja.