"Biće još gore ako se Hezbolah priključi": Kako je jačala libanska militantna grupa, najveća pretnja Izraelu sa severa

Libanski Hezbolah saopštio je da je u nedelju gađao izraelske vojne položaje na farmama Šeeba, rekavši da deluje "solidarno" sa palestinskim narodom nakon iznenadnog napada militanata Hamasa iz Pojasa Gaze na Izrael.

Izrael je odgovorio baražom artiljerije na južni Liban, a Hezbolah je potvrdio da su tom prilikom poginula četiri pripadnika Hezbolaha.

Međutim, iako se isprva činilo da je napad koordinisan, visoki zvaničnik Hamasa Ali Barakeh rekao je da je samo mala grupa vodećih komandanata u Gazi znala o planovima za napad, kao i da će se "saveznici poput Irana i libanskog Hezbolaha pridružiti borbi ukoliko Gaza bude napadnuta".

On je priznao da su Iran i libanski Hezbolah pomagali Hamasu u prošlosti, ali je dodao da od rata u Gazi 2014. godine, Hamas sam pravi svoje rakete i obučava svoje borce.

Ipak, najveći strah Izraela, ali i celokupne međunarodne zajednice jeste da se sukob ne proširi i na sever zemlje.

"U Libanu su pokušali da eskaliraju ovu situaciju i sigurna sam da će, ako Hezbolah uđe u rat, to biti potpuno drugačija priča i neće biti kao danas. Danas je loše, i može biti još gore ako se Hezbolah pridruži", rekla je u razgovoru za Euronews Srbija Arijela Rozental, direktorka Odeljenja za međunarodne odnose u Ašdodu u Izraelu.

U međuvremenu, Melodi Sucarevic, politički konsultant za Euronews Srbija kaže da će upravo Hezbolah biti taj koji će u velikoj meri odrediti dužinu trenutnog sukoba.

"Ukoliko se Hezbolah uključi, to bi produžilo rat za nekoliko nedelja, ako ne i nekoliko meseci, što bi dovelo do ogromnih razaranja i domino efekta u regionu", kaže ona.

Kako kaže, čini se da, zahvaljujući brzoj reakciji američke vlade, to neće biti slučaj ovog puta.

"Brzo su reagovali i poslali nosač aviona. Mislimo da je to sve potpomognuto američkom reakcijom i nadamo se da je reč o danima, iako se ljudi u Izraelu spremaju za nedelje, ako ne i mesece teških vremena", zaključuje Sucarevic.

Kako je Hezbolah postajao sve moćniji

Podržana od Irana, šiitska grupa se uzdigla od frakcije osnovane tokom građanskog rata u Libanu od 1975. do 1990, do teško naoružanih snaga sa velikim uticajem na libansku državu. Vlade širom sveta, uključujući SAD, smatraju Hezbolah terorističkom organizacijom.

Iranska Revolucionarna garda zasnovala je Hezbolah 1982. da bi takoreći, "izvezla" Islamsku revoluciju van granica i borila se protiv izraelskih snaga koje su izvršile invaziju na Liban. Deleći šiitsku islamističku ideologiju Teherana, Hezbolah je regrutovao pripadnike uglavnom među libanskim šiitskim mulimanima, piše Rojters.

Hezbolah je takođe zadržao svoje oružje na kraju građanskog rata za borbu protiv izraelskih snaga koje su okupirale pretežno šiitski jug. Nakon nekoliko godina gerilskog rata, Izrael se povukao 2000. godine.

Hezbolah je takođe demonstrirao svoje vojno napredovanje 2006. tokom petonedeljnog rata sa Izraelom, koji je izbio nakon što su militanti prešli u Izrael i oteli dva vojnika. U ratu je u Libanu poginulo 1.200 ljudi, uglavnom civila i 158 Izraelaca, uglavnom vojnika. Hezbolah je ispalio hiljade raketa na Izrael.

AP/Hussein Malla

Moć ove militantne grupe dodatno je porasla kada su se 2021. rasporedili u Siriju kako bi pomogli predsedniku Bašaru al Asadu da se bori uglavnom protiv sunitskih pobunjenika.

Hezbolah se može pohvaliti i preciznim raketama za koje navode da mogu pogoditi sve delove Izraela. Pre dve godine, tačnije 2021. lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah rekao je da grupa ima 100 hiljada boraca.

I danas Iran snabdeva Hezbolah oružjem i novcem. SAD procenjuju da je Iran poslednjih godina za ovu militantnu grupu izdvajao stotine miliona dolara godišnje.

Od paravojske do parlamenta

Hezbolah ima duboke veze sa drugim grupama u regionu koje podržava Iran, uključujući palestinske frakcije Hamas i Islamski džihad. U toku subotnjeg napada Hamasa na Izrael, Hezbolah je rekao da je u "direktnom kontaktu sa vođstvom palestinskog otpora".

Štaviše, Hezbolah je obučavao grupe koje podržavaju Iran u Iraku i tamo učestvuju u borbama. Saudijska Arabija kaže da se Hezbolah takođe borio u podršci iranskim Hutima u Jemenu. Hezbolah pak, to poriče.

Uticaj Hezbolaha u Libanu je podržan ponajviše arsenalom koji poseduje i podrškom mnogih šiita koji kažu da grupa brani Liban od Izraela.

Međutim, libanske stranke koje se protive Hezbolahu naglašavaju da ta grupa podriva državu i vodi je u sukobe.

I pored toga, militantna grupa ima ministre u vladi i poslanike u parlamentu.

Štaviše, 2008. borba za moć sa libanskim protivnicima koji su imali podršku Zapada i Saudijske Arabije, prerasla je u kratak sukob. Borci Hezbolaha preuzeli su delove Bejruta nakon što je vlada obećala da će preduzeti akcije protiv vojne komunikacione mreže te grupe.

AP/Hussein Malla

Konačno, Hezbolah je ušao u politiku 2005. nakon što se saveznica Sirija povukla iz Libana posle ubistva bivšeg premijera Rafika al-Haririja, koji je simbolizovao saudijski uticaj u Libanu.

Sud koji podržava UN kasnije je osudio tri člana Hezbolaha u odsustvu zbog atentata. Hezbolah do danas negira bilo kakvu ulogu, opisujući sud kao oruđe svojih neprijatelja.

Godine 2016. hrišćanski političar Mišen Aun, koji je saveznik Hezbolaha, postao je predsednik. Dve godine kasnije, Hezbolah i njegovi saveznici osvojili su parlamentarnu većinu. Ova većina je izgubljena 2022. godine, ali je grupa nastavila da ima veliki uticaj.

Optuživani za mnoge napade

Grupe za koje su libanski bezbednosni zvaničnici i zapadni obaveštajci rekli da su povezane sa Hezbolahom, izvršile su samoubilačke napade na zapadne ambasade i mete, te često kidnapovale zapadne državljane osamdesetih godina prošlog veka. Smatralo se da je jednu grupu, Islamski džihad, predvodio Imad Mugnijah, glavni komandant Hezbolaha koji je ubijen u eksploziji automobila bombe u Siriji 2008. godine.

SAD smatraju Hezbolah odgovornim za samoubilački bombaški napad koji je uništio štab američkih marinaca u Bejrutu 1983, ubivši 241 vojnika, kao i samoubilački bombaški napad na američku ambasadu iste godine. Samoubica je takođe detonirao eksplozivnu napravu u francuskoj kasarni iste godine kada je poginulo 58 francuskih padobranaca.

Osvrćući se na te napade i uzimanje talaca, lider Hezbolaha je u intervjuu 2022. izjavio da su to izvele male grupe koje nisu povezane sa glavnom organizacijom.

Uprkos tome zapadne zemlje, uključujući SAD, proglasile su Hezbolah terorističkom organizacijom. Isto su učinile i arapske države Persijskog zaliva koje su saveznice SAD, među kojima je i Saudijska Arabija. Premda EU klasifikuje Hezbolahovo vojno krilo kao terorističku grupu, to nije slučaj kada je u pitanju njeno političko krilo koje priznaje.

Hezbolah je "omražen" i u Južnoj Americi, odnosno u Argentini koja i danas krivi Hezbolah i Iran za bombaški napad na centar jevrejske zajednice u Buenos Ajresu 1994. godine, zaključuje se u tekstu Rojtersa.