Kome će pripasti Nobelova nagrada za mir: Zelenski pri vrhu na kladionicama, ali stručnjaci smatraju da su šanse male

Norveški Nobelov komitet danas će dodeliti Nobelovu nagradu za mir za 2023. godinu, a u svetu koji je sve više opterećen oružanim sukobima, klimatskom krizom i nestabilnošću sa isporukom hrane više je kandidata koji bi mogli da postanu laureati. Iako rat u Ukrajini dominira naslovnicama, s obzirom na to da su u prethodne dve godine ovu nagradu dobijali oni koji su na neki način povezani sa Rusijom, verovatno je da će se ovog puta komitet okrenuti na neku drugu stranu, piše Vašington post.

Nobelovu nagradu za mir bira petočlani norveški komitet koji je izabrao parlament te države. Prema testamentu koji je ostao iza Alfreda Nobela, dodeljuje se svakome ko je radio na "bratstvu" među nacijama, smanjivanju armija i održavanju mirovnih kongresa. 

Mogući politički motivi za dodelu nagrade se uvek pomno ispituju da bi se videlo kakvu poruku komitet šalje svetu. Nagrada za 2022. pripala je aktivistima za ljudska prava iz Rusije, Ukrajine i Belorusije, iako su nominacije bile zatvorene pre početka invazije. Nagrada za 2021. pripala je zagovornicima slobode štampe, uključujući jednog iz Rusije.

Ženska prava

Povratak Talibana na vlast u Avganistanu i pobuna "Žena, život, sloboda" u Iranu, nakon smrti Mahse Amini (22), u pritvoru iranske moralne policije zbog navodnog kršenja konzervativnog kodeksa oblačenja žena, skrenuli su pažnju na žene koje se bore za svoja prava u tim zemljama i drugde.

Avganistanska aktivistkinja Mahbuba Seradž nije se ustručavala da progovori kada je preuzimanje vlasti od strane Talibana u avgustu 2021. donelo sa sobom nova ograničenja za žene, posebno njihovo pravo na obrazovanje.

"Za ime Boga, molim vas, otvorite škole za devojčice. Ako ovo ne rešite, gospodine Mudžahid, ceo svet će stati protiv vas", rekla je ona portparolu talibana Zabihulahu Mudžahidu u avgustovskom dokumentarcu na Al Džaziri.

AP/Rahmat Gul

Za razliku od mnogih ženskih aktivista u Avganistanu, Seradž je odbila da pobegne i nastavlja da vodi nekoliko ženskih projekata u zemlji.

Ali kako je međunarodna pomoć presahnula i Talibani dalje širili ograničenja, Seradž je bila sve više ogorčena, govoreći na sednici Saveta UN za ljudska prava u septembru 2022: "Koliko puta treba da viknem i vrisnem i kažem: 'Svetu, obrati pažnju na nas - umiremo?"

Iranska aktivistkinja i novinarka Narges Mohamadi, koja je svoju decenijsku karijeru započela promovišući građansko društvo i ženska prava, radi iz zatvora suprotstavljajući se uslovima u kojima se ona i druge zatvorenice drže.

Optužena za "širenje propagande", 51-godišnjakinja služi deset godina u ozloglašenom zatvoru Evin u Teheranu. Prošle godine je objavila knjigu "Belo mučenje" o iranskoj upotrebi samice i senzorne deprivacije protiv nje i drugih zatvorenika.

profimedia

Na godišnjicu smrti Amini, Mohamadi i drugi organizovali su protest u zatvoru Evin, spalivši svoje marame, navodi se u objavi na jednom od njenih naloga na društvenim mrežama.

Kolega aktivistkinje, koji je želeo da ostane anoniman iz bezbednosnih razloga, rekao je da je Mohamadi "jedna od retkih koja ne samo da je ostala u Iranu, već je i dalje aktivna, bilo da je napolju ili u zatvoru".

Iran sprovodi talase hapšenja protiv aktivista, novinara i intelektualaca u pokušaju da iskoreni neslaganje i pooštri socijalna ograničenja. Nakon što su protesti izbili posle smrti Amini prošle godine, iranske vlasti su uhapsile oko 20.000 ljudi.

Borbe starosedelaca

Viktorija Tauli-Korpuz, iz naroda Kankanei Igorot iz planinskog regiona severnih Filipina, započela je svoj aktivizam kao liderka mladih pod diktaturom Ferdinanda Markosa, protestujući zbog kontroverzne brane koja bi poplavila teritoriju na kojoj su živeli preci njenog naroda.

Decenijama kasnije, ona je najpoznatija kao specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za prava starosedelačkih naroda od 2014. do 2020. godine.

Tokom 2018, filipinska vlada pod tadašnjim predsednikom Rodrigom Duterteom uključila je Tauli-Korpuza na listu navodnih terorista. Aktivisti za ljudska prava kažu da je ovaj čin "crvenog označavanja" — povezivanja ljudi sa komunizmom i terorizmom — taktika zastrašivanja usmerena na vladine kritičare. Takođe često prethodi napadima, pa čak i ubistvima, što je dovelo do toga da Tauli-Korpuz napusti zemlju.

AP/Bebeto Matthews

Istraživač Hjuman Rajts Voča Karlos Konde pozdravio je njeno uvrštavanje u uži izbor za Nobelovu nagradu za mir, rekavši da se "uznemiravanje i prisilni nestanci starosedelačkih aktivista na Filipinima nastavljaju pod Duterteovim naslednikom Ferdinandom Markosom mlađim i trebalo bi da podstakne akciju međunarodne zajednice".

Huan Karlos Džintiaš, iz naroda Šuar iz Ekvadora, proveo je decenije zalažući se u ime domorodačkih zajednica u zaštiti amazonske prašume i radeći na borbi protiv klimatskih promena. On je izvršni sekretar Globalnog saveza teritorijalnih zajednica, platforme domorodačkih organizacija iz tropskih prašuma u ​​24 zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike.

Prinskrin/Youtube/UNCCD

Pomogao je u vođenju kampanje za direktno, održivo finansiranje koje ide ka autohtonim zajednicama koje brane svoje teritorije. Citira studije koje pokazuju da se samo mali deo globalnog finansiranja za klimu dodeljuje autohtonim zaštitnicima životne sredine. 

"Velika obećanja koja su cirkulisala na globalnom nivou za autohtone narode ne stižu do teritorija", rekao je on.

Pravda za sve

Ukoliko bi nagrada bila data Međunarodnom sudu pravde u prvi plan bi se istaklo rešavanje sukoba, potencijalno atraktivna temu u vreme rasprostranjenih sukoba i rata.

Sud, osnovan nakon Drugog svetskog rata, glavno je pravosudno telo UN koje ima mandat da rešava pravne sporove između zemalja. Iako njegove odluke nisu pravno obavezujuće, one nose veliki moralni autoritet.

MSP ima zadatak da se bavi pravnim pitanjima koja se odnose na neke od najnerešivijih izazova našeg doba, kao što su klimatske promene, humanitarne katastrofe i rat u Ukrajini.

U martu 2022, sud je dospeo na naslovne strane kada je naredio Rusiji da prekine svoje vojne operacije u Ukrajini. Prošlog meseca, ruski advokati rekli su sudijama da je slučaj Ukrajine protiv Moskve "zloupotreba procesa". Slučaj je na čekanju.

Kakve šanse ima Zelenski?

Ove godine, kao i prošle, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nalazi se na vrhu liste mnogih kladionica. Ali stručnjaci za Nobelovu nagradu brzo su odbacili takve spekulacije, rekavši da je retkost da nagrada za mir ide u ruke ratnog lidera.

Tanjug/ AP Photo/Mary Altaffer

"To bi bilo kao da 1941. kažete da (tadašnji britanski premijer) Vinston Čerčil treba da dobije Nobelovu nagradu za mir. Ono što je radio u to vreme bilo je pokušaj da dobije rat. To je ono što Zelenski sada pokušava da uradi", rekao je Den Smit iz SIPRI-ja.

Henrik Urdal, direktor Instituta za mirovne studije iz Osla je rekao da su mnoge kladionice davale šansu  Zelenskom za nagradu samo zato što je "on dobro poznato ime".

"Ovde kladionice pokušavaju da pronađu kandidate na koje su ljudi spremni da ulože novac – pa, izgube novac. Ne smatram da to odražava bilo kakvu stvarnu informaciju o verovatnoći da će on dobiti nagradu", nastavio je Urdal. 

Iako se izgledi da ratni lider dobije nagradu čini dalekim, rat u Ukrajini je podstakao mirovne napore brojnih međunarodnih organizacija koje imaju šanse, piše CNN.