Igre 
"Neuništivo bratstvo" Jermenije i Rusije na testu: Neuspeh mirovnjaka, Jerevan traži saveznike na drugim mestima
Komentari21/09/2023
-10:00
U regionu Nagorno-Karabaha juče popodne proglašen je prekid vatre nakon 24 sata sukoba, a Azerbejdžan je objavio da je zaustavio vojnu ofanzivu.
Vojska Azerbejdžana pokrenula je antirerorističku akciju u utorak, tražeći da se snage etničkih Jermena u Karabahu predaju. To se ubrzo i dogodilo, a jedan od uslova sporazuma jeste i povlačenje regularne jermenske vojske, iako Jerevan negira da tamo ima trupe.
U mirovnom sporazumu stoji da jermenske snage na ovoj teritoriji treba da se rasformiraju i razoružaju, dok bi razgovori o budućnosti etničkih Jermena na tom području trebalo da počnu danas.
"Imamo uverenja da će se takozvane nelegalne snage na terenu razoružati, kao i jedinice Republike Jermenije na teritoriji Republike Azerbejdžan. Oni će napustiti baze i predati vojnu opremu i vozila. Biće predato i svo teško naoružanje, artiljerija, tenkovi i tako dalje", rekao je savetnik azerbejdžanskog predsednika Hikmat Hadžijev.
Međutim, ovo nije prvi mirovni sporazum koji je potpisan, a uprkos uveravanjima azerbejdžanskog predsdenika Ilhama Alijeva, ne bi bio ni prvi koji je prekršen u slučaju da do sukoba ponovo dođe, zbog čega analitičari gaje određene sumnje.
Tanjug/AP/Siranush Sargsyan
Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta u razgovoru za Euronews Srbija kaže da "ne veruje da će Azerbejdžan stati sve dok i poslednju oblast ne poveže sa glavnom teritorijom".
"Ne verujem ni da će Alijev, sada kad je već militarizovao društvo i ostvario velike pobede, stati. Što se tiče snaga Nagorno-Karabaha, one su de fakto poražene pre tri godine, tako da očekujem da će biti rasformirane", istakao je Rašeta.
Povezane vesti
U sklapanju mira kako bi se prekinuo najnoviji otvoreni sukob učestvovala je i Rusija, čije se mirovne snage već nalaze u ovom regionu, ali u poslednjih deset meseci nisu uspešne u svojoj ulozi - a to je držanje otvorenog koridora Lačin, koji povezuje teritoriju Jermenije sa etničkim Jermenima u Nagorno-Karabahu.
Politička moć, a i volja Moskve da pomogne Jermeniji u ovom slučaju je zbog toga dovedena u pitanje, naročito nakon nekoliko poteza koji su razočarali jermenskog predsednika. Međutim, ni Jermeni ne sede skrštenih ruku i čini se da već traže saveznike na drugim mestima.
Okretanje Jermena ka drugim silama
Da ruski mirotvorci na ovoj teritoriji znače veoma malo, pa čak i da su sami bili napadani, ističe i Rašeta.
"Oni nisu održali otvorenim koridor, i trebalo je da dovedu do toga da spreče invaziju Azerbejdžana. Zato se Jermenija sada okrenula ka SAD i Indiji. Mislim da će i Azerbejdžan, dok traje rat u Ukrajini, pokušati da ostvare sve svoje ciljeve, dok je Rusija oslabljena u ovom regionu Kavkaza", ocenio je Rašeta.
On ukazuje na to da Jermenija, zbog geografije, nema velikih sila na koje može da se osloni, kao i da tu dolaze u obzir samo Iran, Indija, SAD i Francuska.
Kao jedan od pokazatelja spremnosti Jerevana da sarađuje sa drugim velikim silama umesto sa Rusijom, američka vojska došla je na obuku za mirovne snage u Jermeniju, što je, naravno, izazvalo negodovanje Moskve.
U pitanju je vežba "Orao Partner", koja je počela prošle nedelje i koja uključuje 85 američkih i 175 jermenskih vojnika. Kako piše RSE, sama vežba nije od velikog značaja iz vojne perspektive, ali Kremlj to nije tako shvatio.
Povezane vesti
Vežba, iako je malog obima, od strane Rusa okarakterisana je kao "neprijateljska akcija". Kako je objasnio Ričard Giragosjan iz istraživačkog Centra za regionalne studije sa sedištem u Jerevanu, ove vežbe mogu da se shvate kao "poruka Bakuu i Moskvi da Jermenija ima više mogućnosti i da dobija komplimente od prijatelja".
Zaokret Jermenije prema SAD, međutim, možda neće biti toliko uspešan, smatra Rašeta, a kao glavni razlog za to naveo je blizinu Turske.
"Vašington nema primarnih interesa u Kavkazu, i pitanje je kako bi se opravdala politika njihovog ulaza u taj region. Turska postaje suvereni lider regiona, pre svega zbog bliskih veza sa Azerbejdžanom, a i od ranije je Rusija uvidela da Jermeniju može da žrtvuje za bolje ekonomske veze sa Turskom", kaže Rašeta.
Povezane vesti
"Tu je i Azerbejdžan kao jedan od koridora koji ekonomski povezuju Rusiju i Evropu. Rusija u kontekstu kažnjavanja Jermenije vidi opravdanost, da nema razloga da je sačuva", dodao je sagovornik Euronews Srbija.
Pašinjanove kritike upućene Moskvi
Na sve ovo, trebalo bi dodati i kritike koje je jermenski premijer Nikol Pašinjan iznosio na račun Moskve, rekavši da njegova zemlja počinje da oseća "gorke plodove" i "strateške greške" u poveravanju Rusiji.
"Bezbednost Jermenije zavisila je od Rusije u 99 odsto slučajeva. Ali danas vidimo da čak i ako to želi, Ruska Federacija ne može da zadovolji potrebe Jermenije", rekao je on za italijanski list "La Republica" ranije ovog meseca.
Pašinjan je takođe tokom prošlog vikenda na pres konferenciji u Jerevanu rekao da je, u pismu koje je pisao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, izložio kakva je situacija u regionu, a i sam Putin je prethodno naveo da je u redovnoj komunikaciji sa Pašinjanom, prenosi Tas.
Inače, od kada je Pašinjan došao na vlast 2018. godine, nakon "Plišane revolucije" podstaknute besom zbog korupcije, njegova zemlja suočava se sa sve većim napetostima sa Azerbejdžanom.
AP/Vyacheslav Viktorov, Roscongress Foundation via AP
Narod Jermenije takođe nije zadovoljan ponašanjem svog premijera u čitavoj situaciji, pa su tako u Jerevanu izbili protesti na kojima su demonstranti tražili njegovu ostavku, zbog načina na koji je reagovao u krizi.
Na sve to, Pašinjan je juče rekao i da Jerevan nije učestvovao u pregovorima o primirju.
"Ako su mirovne snage predložile primirje, znači da su bez rezerve prihvatile odgovornost za bezbednost Jermena u Nagorno-Karabahu, i da će im obezbediti uslove i prava na život u sopstvenoj zemlji", naveo je Pašinjan.
"Uložili su 30 godina verujući Rusiji"
Nesposobnost ili nespremnost Rusije da dalje interveniše dovela je do toga da se mnogi u vladi Jermenije osećaju izdanim, rekao je za CNN vanredni profesor spoljne politike na Američkom univerzitetu Jermenije Vahram Ter-Matevojsan.
"Jermenija je uložila 30 godina svoje nezavisnosti, čak bih rekao i 200 godina svoje novije istorije, čvrsto verujući da će Rusija, kada dođe vreme za to, da ispuni svoje strateške obaveze i odbrani Jermeiju od svake spoljne agresije. Međutim, to se nije dogodilo ni 2020, ni 2021, ni 2022. godine", rekao je on.
Kako dodaje, ova lojalnost je mnogo koštala Jermeniju, a kada je želela nešto zauzvrat, odnosno ispunjavanje ruskih obaveza iz ODKB, nije do toga došlo, pa zato Jermenija smatra da nema drugog izbora osim da diverzifikuje svoj bezbednosni aparat.
Neki stručnjaci smatraju da je Rusija previše zauzeta ratom u Ukrajini, ali drugi govore da je čitava situacija zapravo uzrokovana time što je Moskva pokušala istovremeno da zadrži i Jermeniju i Azerbejdžan na svojoj strani, što je nemoguće.
Tanjug/Zoran Žestić
"Od rata 2020. godine, Rusija je jako oklevala da bira između Jermenije i Azerbejdžana, što je konkretno značilo da su izabrali Azerbejdžan. Ova pasivnost sama po sebi je veoma proazerbejdžanska pozicija", rekla je za CNN Mari Dumulan, direktorka programa Šire Evrope u Evropskom savetu za spoljne odnose.
Ona je, takođe, ukazala na rastuće veze između Moskve i Bakua – podstaknute ličnim odnosom Putina i dugogodišnjeg predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.
"Mislim da Pašinjan nije tip lidera kakvog Putin voli. Na vlast ga je dovela revolucija. On ima taj demokratski, reformistički, antikorupcijski diskurs. Alijev je pre lider sa kojim Putin može da se slaže", zaključila je Dumulan.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Sasa
21.09.2023 12:47
da li je ikada "Revolucija dovela demokratu" ? Dobra sala za danas