Politički raskoli u Srbiji, sezona 2022/2023: Kako podele unutar opozicije i unutar vlasti utiču na biračko telo?

Mesec dana pošto se u Narodnoj stranci odigrao raskol između Vuka Jeremića i Miroslava Aleksića opoziciju je pogodila još jedna podela. Ovoga puta Aleksandar Jovanović Ćuta prekinuo je saradnju sa strankom Zajedno i njenim kopredsednikom Nebojšom Zelenovićem. Ovo međutim nisu jedini slučajevi podela u opozicionim strankama ove godine, ali ni vlast nije bila imuna na raskole u svjim redovima.

Razlaz između Aleksandra Jovanovića Ćute i Nebojše Zelenovića je samo jedan u nizu događaja koji su pogodili domaću političku scenu u poslednjih nekoliko meseci. Raskol u stranci Zajedno nastao je zbog preuzimanja Fejsbuk stranice Ekološkog ustanka, ali i razotkrio u kakvim su političkim odnosima pojedini opozicioni prvaci.

"Poželeo bih mu svu sreću i verujem da će ta stvar negde tokom sledećih nekoliko nedelja i meseci zajedničke borbe kako treba i može u najboljem interesu svih građana da deluje na najefikasniji mogući način", rekao je Nebojša Zelenović kopredsednik stranke Zajedno.

Ovo nije jedini raskol u opoziciji ove godine. Nedavno se sa istim problemom suočila Narodna stranka. Zakulisni sukob Vuka Jeremića i Miroslava Aleksića završio se odlukom Aleksića da napusi stranku i formira sopstveni pokret. Tada je objasnio da nije bio zadovoljan stanjem u stranci, jer su pojedinci više kritikovali opoziciju nego vlast.

"Moj veliki problem je bio što pojedini funkcioneri iz Narodne stranke nisu podržavali proteste protiv nasilja. Ja to nisam mogao da dopustim, jer sam ja jedan od ljudi koji je organizovao to sve sa svojim kolegama", kaže Aleksić.

Jeremića je napustio i Zdravko Ponoš i to posle odluke da bude kandidat na predsedničkim izborima.

"Desile su se neke stvari zbog kojih ostanak u vrhu Narodne stranke više nije prihvatljiv", rekao je tada Ponoš.

Iako se u nekim stvarima ne slažu, svi ovi političari ipak naglašavaju da rascepi nikako ne pomažu opoziciji.

Opozicija je doživela još jedno napuštanje ove godine. Iako je taj odlazak nije mnogo uzdrmao, ostaće zabeleženo da je Dejan Bulatović istupio iz stranke Slobode i pravde i to zbog, kako je rekao, Marinike Tepić, koju je optužio da radi za SNS. Kasnije je Bulatović u Skupštini stao na stranu vladajuće koalicije.

Razlazi i u vladajućoj koaliciji

Dok opozicija ima problema sa jedinstvom, ni vlast nije imuna na razočaranja iz svojih redova. Poslednji u nizu razlaza dogodio se na relaciji vladajuća koalicija - ministar privrede Rade Basta.

Basta je na ministarsko mesto došao kao član Jedinstvene Srbije, a nakon što je podržao neke od zahteva protesta protiv nasilja i prethodno zatražio da Srbija uvede sankcije Rusiji, lider JS Dragan Marković Palma zatražio je od njega da podnese ostavke na stranačke, ali i sve funkcije na koje ga je predložila Jedinstvena Srbija.  

"Za Jedinstvenu Srbiju Rade Basta više nije član stranke i za Jedinstvenu Srbiju Rade Basta više nije ministar u Vladi Srbije", rekao je tada Marković.

Basta je istog dana objavio da je formirao pokret Evropski put (PEP) i da izlazi na sve predstojeće izbore, a ubrzo potom smenjen je sa mesta ministra privrede.

I u najvećoj stranci vladajuće koalicije - SNS-u zabeleženo je nekoliko sukoba. Iz stranke su izašli Dragan Šormaz i Stanislava Pak, ali najveći šok doživeli su odlukom Zorane Mihajlović da ih napusti.

"To je sada nešto drugo u odnosu na sve ono što je SNS bila na početku svog osnivanja. Čini mi se da ima mnogo više radikalnih poteza, a ne proevropskih. Ja sam svedokinja preobražaja SNS i to se meni ne dopada", rekla je ona.

Naprednjaci nisu ostali nemi na kritike, već su Zoranu Mihajlović optužili da je iz ličnog interesa bila u stranci koju je napustila samo zato što je ostala bez funkcije.

Ovi primeri su tek mrvica onoga što se dešavalo od uvođenja višeparlamentarizma u Srbiji, čija politička scena je puna rascepa i podela.

Klačar: Manevarskog prostora za dodatne podele u opoziciji više nema

Komentarišući poslednje podele koje su se desile u Koaliciji Zajedno, Bojan Klačar iz Cesida za Euronews Srbija kaže da je očigledno da postoji želja da se podela više ne produbljuje.

"Očigledno je da se želi ići u javnost sa porukom da uprkos toj podeli opozicija mora da sarađuje. Pitanje je samo da li opozicioni birači mogu to da razumeju, zato što birači i vlasti i opozicije nemaju toliko vremena da se bave detajima ko je u pravu. Čini mi se da opozicija ima problem da ubedi birače da su oni zapravo alternativa predsedniku Vučiću i vladajućoj koaliciji", kaže Klačar.

Ističe i da manevarskog prostora za dodatne podele u opoziciji više nema.

"Čini mi se da je to jedan od važnih razloga zbog čega opozicija ne može da kapitalizuje svoju podršku koju ima, jer se čini da opoziciona javnost ne može da prepozna predvidivost koju joj nude opozicione stranke zato što se koalicioni aranžmani najčešće pripremaju pred samu kampanju. Onda birači nemaju dovoljno vremena da se upoznaju i sa ljudima i sa politikama, a i ti koalicioni aranžmani koji se naprave faktički se menjaju odmah posle sledećih izbora", navodi on.

Poslednji u nizu raskola u opoziciji dolazi istovremeno sa zahtevom za održavanje parlamentarnim i beogradskim izborima, a Klačar ističe da bi oni za nijansu više odgovarali vladajućoj garnituri.

"Oni mogu u bržem periodu da mobilišu svoje birače, imaju i veće resurse i nekako su u stalnoj predizbornoj kampanji. Kod opozicije postoji veliki broj nedoumica. Jedna od njih je i da se paralelno sa traženjem izbora, kada se promoviše i nekakva vrsta jedinstva, dešava i podela. Biračima će biti porebna malo veća predvidivost od strane opozicije što trenutno nije slučaj", zaključuje Klačar.