Igre 
Simbolika, čudan spisak zvanica i sastanak Vučića i Zelenskog: Ključni događaji neformalnog sastanka u Atini
Komentari22/08/2023
-21:30
Regionu Zapadnog Balkana Evropska unija je 2003. godine dala obećanje o pristupanju, koje do danas nije ispunjeno. Dvadeset godina kasnije, poruka o evropskoj perspektivi stigla je još jednom, a osim Zapadnom Balkanu, ona je upućena i Ukrajini i Moldaviji. To je ukratko i glavni ishod neformalnog sastanka organizovanog u Atini, koji je bio prilika za mnoge susrete na margini, pa tako i za razgovor "oči u oči" predsednika Srbije i Ukrajine Aleksandra Vučića i Volodimira Zelenskog.
Na poziv grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, u Atini su boravili lideri EU, Srbije, Moldavije, Ukrajine, Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije, BiH, Rumunije, Bugarske, kao i kosovski premijer Aljbin Kurti. Poziv albanskim zvaničnicima je izostao, što je jasno stavilo do znanja da odnosi Atine i Tirane trenutno nisu dobri.
Kako je naveo grčki list Katamerini, povod za sastanak bila je 20. godišnjica od samita EU-Zapadni Balkan i Solunske deklaracije, a uz prisustvo predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, Micotakis je, navodi se, želeo da istakne lidersku poziciju koju Grčka želi da ima u regionu kao "stub stabilnosti, mira i energetske bezbednosti".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se bilateralno gotovo sa svim zvaničnicima, a najznačajniji susret, i to u trenutku kada mnogi ocenjuju da su odnosi Beograda i Kijeva na testu, bio je upravo sa ukrajinskim predsednikom.
Ipak, osim izjava koje su mogle da se čuju i nebrojano puta ranije, kako o evropskoj perspektivi, tako i o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemalja, pitanje koje se postavlja je kakvi su odjeci ovog neformalnog sastanka i da li je on dokaz da je posao započet u Solunu 2003. godine ostao nedovršen.
Podrška evropskoj perspektivi
Svakako najvažnija poruka koja je mogla da se čuje tiče se proširenja Evropske unije. U zajedničkoj Deklaraciji navodi se da je podvučena potreba za obnovljenim i ponovo fokusiranim procesom proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do uspostavljenih uslova, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu grčke vlade.
Navodi se i da je izražena posvećenost Ukrajine i Moldavije u preduzimanju narednih koraka u njihovom procesu pridruživanja nakon što završe neophodne reforme.
Fonet/Instagram predsednika Srbije
Povezane vesti
"Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon samita u Solunu i u svetlu nove geopolitičke realnosti, vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i okvir. Ruska invazija na Ukrajinu je ključni momenat za Evropu, koja stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar EU", navodi se, između ostalog, u deklaraciju u kojoj se ističe i da je Solunski samit pre 20 godina priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji.
Komentarišući za Euronews Srbija ovaj sastanak, Igor Novaković iz ISAC fonda rekao je da nam on govori da je posao započet u Solunu 2003. ostao nedovršen i da smo na istom putu.
"Ceo region nije zaokružio ono što je obećano pre 20 godina i ovo je bio jedan simbolični momenat kojim je pokušano da se stavi do znanja da ta perspektiva za svaku od država Zapadnog Balkana i dalje postoji. To je suština, meni se čini da ovo nije bio jedan krucijalni momenat kao pre 20 godina nego simbolično obeležavanje i momenat da se pokaže da EU i dalje misli o Zapadnom Balkanu kao o nekom svom strateškom prioritetu", rekao je on.
Spisak pozvanih zemalja
A ono što je dodatno izazvalo pažnju jeste sam spisak zemalja koje su pozvane na sastanak. Do samog susreta se nije znalo ništa o učešću predsednika Ukrajine i predsednice Moldavije.
"Ovo je iz prostog razloga jer je Ukrajina prošle godine dobila status kandidata, kao i Moldavija. Proširenje EU se odnosi i na njih, a sa druge strane rat u Ukrajini, ruska invazija na ovu državu je najbitniji spoljnopolitički i geostrateški momenat koji se desio u Evropi u poslednjih 20 godina i onda je u tom kontekstu logično da tu budu predstavnici obe države", rekao je Novaković.
Međutim, za mnoge je zanimljivo i nepozivanje albanskog premijera Edija Rame, što je, kako ocenjuju Katamerini, poruka koja nije upućena samo Tirani, već je išla u svim pravcima i poručila da Grčka neće tolerisati bilo kakve poteze koji ili utiče na njene interese ili nije u skladu sa evropskim standardima.
Kako je pisao Kosovo online, odnosi Grčke i Albanije već nekoliko meseci su u "minus fazi" zbog hapšenja predstavnika grčke manjine, gradonačelnika varoši na jugu Albanije Himare Alfreda Belerija, uoči lokalnih izbora u maju ove godine, zbog optužbe za kupovinu glasova.
Fonet/Instagram predsednika Srbije
Povezane vesti
Za predsednika Vučića, međutim, još je nešto bilo čudno sa spiskom zvanica. Kako je rekao, skup u Atini održava se u "nekom čudnom formatu za koji ne razume kako je pravljen".
"Pozvali su pet zemalja sa Zapadnog Balkana, ali nejasno kako ko i na koji način zbog njihovih nekih bilateralnih odnosa, a pozvana je i Priština iako Grčka ne priznaje Kosovo i čak će Aljbin Kurti imati bilateralni sastanak s grčkim premijerom", rekao je Vučić.
Kako je dodao, pozvani su Hrvati, Rumuni i Bugari, dodavši da je "interesantno da Mađari nisu pozvani".
Povezane vesti
Susret sa Zelenskim
Vučić je, čini se, imao gust raspored kada je reč o sastancima na marginama, a svakako najznačajniji jeste sa ukrajinskim predsednikom. Obraćajući se novinarima, rekao je da je sa Zelenskim imao veoma korektan, otvoren i iskren razgovor.
"On je pitao kakvo je stanje i šta ljudi misle u Srbiji. Onda sam govorio šta se zbivalo 1999. godine i govorio o našem teritorijalnom integretitetu, potvrđujući da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da taj stav ne menja", rekao je Vučić.
Naveo je da su razgovarali o različitim oblicima saradnje u budućnosti i da je objasnio situaciju oko Kosova i Metohije.
"Mislim da neće biti promene odnosa Ukrajine prema Republici Srbiji, u poštovanju našeg teritorijalnog integriteta i mislim da je to važan posao koji je bio pred nama. Podržali smo Ukrajinu na evropskom putu", naveo je Vučić.
Posle sastanka se oglasio i Zelenski koji je na Tviteru napisao da je imao otvoren, pošten, plodonosan sastanak sa predsednikom Srbije.
Instagram/buducnostsrbijeav
"Dobar razgovor o poštovanju Povelje UN o nepovredivosti granica, o zajedničkoj budućnosti naših nacija u evropskom domu, o razvoju naših odnosa što je u obostranom interesu", napisao je Zelenski na Tviteru.
Inače, govoreći o deklaraciji, Vučić je rekao da se Srbija nije saglasaila sa delom koji govori o što efikasnijoj primeni sankcija protiv Rusije.
Novaković ističe da Srbija ne uvodi sankcije više od godinu dana, a da većih posledica, osim dugoročnih za budućnost, do sada nije bilo.
"Ne mislim da je ovo neka velika tema trenutno, ali dugoročno jeste. Smatram da je ovde najbitnije što će se konačno i desiti susret između Vučića i Zelenskog gde će imati priliku da razjasne određena otvorena pitanja i eventualne nesporazume koji postoje - videli smo da je pre nešto više od nedelju dana nekoliko ukrajinskih zvaničnika imalo zanimljive stavove o uspostavljanju političkih odnosa sa Prištinom, i čini mi se da je to glavna tema, naravno sem pozicije Srbije u kotnektu rata u Ukrajini", istakao je Novaković.
Svi Vučićevi susreti
A osim sa Zelenskim, predsednik Vučić sastao se bilateralno i sa nekoliko drugih zvaničnika. Pre svega, on je razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Kako je rekao, razgovori su bili dobri i "ne sasvim laki", ali to je, dodao je predsednik Srbije, logično.
"Govorili smo o infrastrukturnim projektima, ali i o strateškoj saradnji Srbije i EU u oblasti energetike, zelene energije, rudarstva i o važnim pitanjima o Kosovu. Uskoro u Beogradu očekujem i Miroslava Lajčaka", naveo je on.
Sastao se danas i sa premijerom Grčke Kirijakosom Micotakisom i istakao da su grčki pijatelji još jednom potvrdili da neće biti promene u zvaničnom stavu po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"Dobar i prijateljski razgovor sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom sa kojim sam razmenio mišljenja o sveukupnoj regionalnoj saradnji, globalnim pitanjima i odnosu Grčke prema situaciji na KiM.
Razgovarao je i sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem.
Komentari (0)